Izvor: Studio B, 06.Nov.2014, 14:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šešelju Tribunal odobrio privremenu slobodu
Sudsko veće Haškog tribunala odobrilo je Vojislavu Šešelju privremeno puštanje na slobodu, što je Tanjugu potvrdila portparol tribunala Magdalena Spalinska.
Vlada Srbije juče je dostavila Haškom tribunalu uslovne garancije za puštanje Šešelja. Vojislav Šešelj je u Haškom tribunalu, u pritvorskoj jedinici tribunala boravio duže od 11 i po godina, počev od 24. februara 2003.
Šešelj je rođen 1954. u Sarajevu, diplomirao je na Pravnom fakultetu u >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << tom gradu posle, kako se navodi u njegovim biografijama, dve i po godine studiranja, ubrzo je i magistrirao a doktorirao je u Beogradu 1979, kao 25-godišnjak.
Sa Vukom Draškovićem, 1989. godine osnovao Srpsku narodnu obnovu, koja se ubrzo raspala.
Iduće godine Šešelj je osnovao Srpski četnički pokret, koji se ujedinio sa delom Narodne radiklane stranke i tako, od 23. februara 1991. postao Srpska radikalna stranka (SRS) Sredinom te godine Šeselj je izabran za poslanika Skupštine Srbije, u izbornoj jedinici Rakovica, gde je pobedio kandidata Demokratske stranke, književnika i akademika Borislava Pekića. Krajem maja 1992. na prvim izborima za Skupštinu SRJ, SRS je po broju mandata i glasova bila druga stranka. Te godine su, u saradnji sa SPS-om, Šešeljevim zalaganjem oboreni prvi premijer SRJ Milan Panić i predsednik Dobrica Ćosić. SRS je septembra 1992. otkazala poverenje Miloševićevoj manjinskoj Vladi Srbije, posle čega su održani vanredni parlamentarni izbori.
Za predsednika opštine Zemun Šešelj je izabran 1996.
U jesen iduće godine, na izborima za predsednika Srbije, pobedio je u drugom krugu kandidata SPS-a Zorana Lilića, ali mu pobeda nije priznata jer, navodno, nije izašao dovoljan broj glasača.
Januara 1997, u drugom krugu ponovljenih izbora izgubio je od novog Miloševićevog kandidata Milana Milutinovića.
Marta 1998. ušao je u koalicionu Vladu Srbije i izabran za njenog potpredsednika. Nakon što je predsednik SRJ Slobodan Milošević, juna 1999. godine, prihvatio da se vojne i policijske snaga povuku sa Kosova i Metohije, SRS je izašla iz vlade, ali se i ubrzo vratila. Šešelj je učestvovao i na izborima za predsednika Srbije 2002. godine, kada je osvojio oko 23 odsto glasova (tada je pobedio Vojislav Koštunica, kojem je u drugom krugu protivkandidat bio Miroljub Labus). Šešelj je zbog političkih stavova i aktivnosti u nekoliko navrata bio zatvaran.
Tribunalu u Hagu predao 23. februara 2003. a narednog dana je izručen u Ševeningen. Pred tim sudom se krajem marta 2003. izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.
Njemu se u tribunalu sudi za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u Hrvatskoj, BiH, ali i za dela počinjena u Vojvodini od 1991. do 1993. godine. Suđenje je počelo 7. novembra 2007, a januara 2009. je dodatno optužen za nepoštovanje Tribunala zbog obelodanjivanja imena i drugih ličnih detalja tri svedoka čiji je identitet, po nalogu pretresnog veća, zaštićen od javnosti. Šešelj je jula 2009. osuđen na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda, a u februaru 2010. drugi put je optužen zbog toga što je u knjizi objavio podatke o 11 zaštićenih svedoka. U raspravi održanoj 9. marta 2011. zatražio je odštetu od 10 miliona evra i ponovio svoj zahtev da veće donese oslobađajuću presudu pošto tužilaštvo nije ništa dokazalo protiv njega. Iznošenje završne reči na sudu je počelo marta 2012. godine.
Tužioci tribunala zatražili su za Šeselja 28 godina zatvora, zbog zločina nad nesrbima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, počinjenim od 1991. do 1993. godine. Tužilac Matijas Markusen je poslednjeg dana iznošenja završne reči tužilaštva zatražio od sudija da Šešelja proglase krivim po svim tačkama optužnice (ima ih devet), uz obrazloženje da je dokazano da je kriv za "teške zločine kako po obimu tako i po gnusnoj prirodi". Izricanje presude bilo je zakazano za 30. oktobar 2013. godine. Šešelj je, međutim, jula 2013. zatražio izuzeće sudije Harhofa zbog sumnje u njegovu pristrasnost. Sud je prihvatio Šešeljev zahtev i umesto Frederika Harhofa imenovao sudiju Mandiaje Nijang. Početkom 2014. zatražio je da bude oslobođen ili da suđenje počne ispočetka jer, kako je naveo, nije pravično da postupak bude nastavljen uz sudiju koji nije pratio postupak od početka.
Odvojeno od optužnice za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, u tri postupka osuđen je zbog nepoštovanja suda, na 15, 18 i 24 meseca zatvora. Šešelj je prvi put smešten u bolnicu 6. januara 2012. godine, a šest dana kasnije ugrađen mu je pejsmejker. Posle toga bio je hospitaliozovan u nekoliko navrata.
Nedavno je Milovan Bojić, član lekarskog tima koji ga je u Hagu pregledao, izjavio je da je Šešeljevo zdravstveno stanje ozbiljno i da postoje elementi "životne ugroženosti" i "definitivne metastaze na jetri".
Bojić je na konferenciji za novinare rekao da je lider radikala trebalo da primi 12 doza hemioterapije, a da je primio samo jednu, kako je navedeno u saopštenju SRS. Prisutne novinare izvestio i da nema Šešeljevo odobrenje da o njegovom zdravstvenom stanju javno govori, ali da to radi "zbog medicine, njegovog zdravlja i porodice".
"Dalju terapiju Šešelj je opravdano odbio zbog toga što je iz bolnice bio prebačen u 'bunker', u prostoriju bez prozora, a ti uslovi su medicinski apsolutno neadekvatni. Kao obrazloženje rečeno mu je da bi njegove izlučevine zbog terapije mogle da budu toksične i štetne i po ostale zatvorenike i medicinsko osoblje, pa je zato izolovan", rekao je Bojić.
On je, kako se navodi u saopštenju, rekao da je jedino rešenje da se Šešelj leči u Srbiji, ali je i ukazao da se to ne može očekivati dok njemu ne bude ukinut pritvor.
Šešelja je u Hagu, kako se navodi u saopštenju, pregledao tim lekara u kojem su, pored Bojića, bili i Mirko Bulajić, Zoran Milošević, Zora Naumović i Predrag Rebić.
Haški tribunal zatražio je 5. novembra 2014. od Holandije i Srbije da se hitno izjasne o mogućem privremenom puštanju na slobodu haškog optuženika Vojislava Šešelja.
Članovi SRS u toku dana održali protest podrške Šešelju
Članovi i simpatizeri Srpske radikalne stranke (SRS) održali su protest ispred RTS-a u znak podrške Vojislavu Šešelju i zatražili od te medijske kuće da češće izveštava o zdravstvenom stanju lidera radikala.
Funkcioneri SRS Nemanja Šarović, Vjerica Radeta i Zoran Krasić, obraćajući se okupljenima, poručili su da je Šešelj 12 godina bespravno u pritvoru Haškog tribunala, da želi bezuslovan povratak u Srbiju i da mu je ugroženo zdravlje. Šarović, koji je zamenik predsednika SRS, objasnio je da je protest ispred RTS u Takovskoj ulici u Beogradu organizovan zato što je ta televizija, kako je rekao, servis svih građana, a "uporno ignoriše da izveštava o zdravstvenom stanju Vojislava Šešelja".
On je rekao da jedini uslov za povratak Šešelja u Srbiju jeste njegovo bezuslovno puštanje na slobodu i istakao da niko nema pravo Šešelju da nametne bilo kakva ograničenja, niti da se on obavezuje Vladi Srbije.
"Šešelj kao što znate nije hteo garancije ni od Vlade Zorana Đinđića, niti Vojislava Koštunice, pa ih neće ni od Aleksandra Vučića", rekao je Šarović i dodao da Šešelj u Hagu pokazuje kako se bori za srpski narod i da su radikali na njega ponosni. Šarović je naglasio da Vlada Srbije ne može da traži od Sešelja da joj se pravno obaveže kako bi pružila garancije za njegov povratak u Srbiju jer je on njen građanin i njena je, kako je rekao, obaveza da pruži garancije svakom građaninu Srbije.
Vjerica Radeta je podsetila da SRS i Komitet za odbranu Vojislava Šešelja danima sprovode "akciju za zaustavljanje ubijanja Vojislava Šešelja" i da radikali žele da RTS organizuje emisije u kojima će učestvovati članovi Komiteta za odbranu njihovog lidera, stručna javnost i pravnici, u kojima će "koplja biti ukrštena i rečeno da je Šešelj protivpravno u pritvoru Tribunala".
Krasić je naglasio da RTS nije "javni servis evropske Srbije već srpske Srbije" i objasnio da radikali ne protestvuju ispred drugih televizijskih stanica, jer su one u privatnom vlasništvu, dok RTS ima obavezu da u svom programu izveštava o svim političkim opcijama u Srbiji. Funkcioneri SRS najavili su protest ispred Haškog tribunala u subotu 8. novembra u podne.
Današnju protestnu šetnju od RTS završili su ispred Skupštine Srbije na Trgu Nikole Pašića nakon čega su se razišli.
Na polučasovnom protestu učestvovalao je oko stotinu članova i simpatizera SRS, koji su nosili zastave "Šešelj srpski junak" i transparent "Zaustavite ubijanje Vojislava Šešelja".
