Izvor: Blic, 13.Avg.2008, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beograd prepun „avetinjskih zgrada“

Širom Beograda može se videti na stotine nedovršenih zgrada, koje su postale deponije i stecište skitnica. Neke od njih napuštene su pre više od 10 godina. Zbog „rupa" u Zakonu o planiranju i izgradnji ni Grad ne može da se izbori sa ovim problemom. Kad dobije dozvolu investitor može da gradi „onoliko dugo koliko god želi". Situaciju dodatno otežava to što su vlasnici „avetinjskih zgrada" najčešće preduzeća koja više ne postoje.

Stanari okolnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ulica više se i ne sećaju kad je počela izgradnja, već deceniju prazne, zgrade u Ulici Milana Rakića na Zvezdari. Građevinu preko puta studentskog doma „Rifat Burdžević", komšije zaobilaze jer je postala leglo narkomana i skitnica. Kraj problema Zvezdaraca se ne nazire, jer je vlasnik zgrade „Sim osiguranje" u stečajnom postupku. Sličan problem imaju i Dorćolci. Na tromeđi ulica Cincar Janka, Cara Uroša i Zmaja od Noćaja, godinama stoji nedovršena građevina. I u nju su se uselili beskućnici sa kojima komšije svakodnevno imaju problema. Tačna evidencija ovih zgrada koje su postale „crne tačke" prestonice ne postoji, ali se procenjuje da ih ima nekoliko stotina.

- Građevinska inspekcija ima minimalne nadležnosti kad su u pitanju ove zgrade. Kad se radovi obustave izvođač je dužan da obezbedi gradilište, a naše je samo da kontrolišemo da li je gradilište propisno obezbeđeno. Da utičemo na izvođača, da radove nastavi ne možemo, jer to nije zakonom određeno - priča Dragana Pešić, načelnica građevinske inspekcije.

Zakon o planiranju i izgradnji u članu 96 kaže da „odobrenje za izgradnju prestaje da važi ako se ne otpočne sa gradnjom objekta u roku od dve godine od dana pravosnažnosti odobrenja za izgradnju". Međutim, to nije slučaj kad izvođač probije rokove za završetak radova. Prema rečima Đorđa Bobića, glavnog gradskog arhitekte, nedovršeni objekti su ružna slika Beograda.

- Nažalost Grad tu ništa ne može da uradi. Kada se izda dozvola i kad investitor reguliše sve obaveze prema Direkciji za gradsko građevinsko zemljište, onda je on vlasnik prostora i počinje da zida. Izgradnja može da traje bukvalno koliko god investitor želi, jer iako probije rokove za izgradnju Grad ne može da mu oduzme dozvolu - priča Bobić.

Izuzetci su mogući jedino ako investitor nije izmirio obaveze prema Direkciji za gradsko građevinsko zemljište. Na primer, ukoliko nije platio građevinsko zemljište ili zakup postoji mogućnost da se preko suda pokrene postupak, međutim ni u tom slučaju mu se ne može oduzeti dozvola.

- Problem je što su većinu ovih zgrada još 90 - tih gradile firme koje su sada bankrotirale ili su u stečajnom postupku. U 80 od sto slučajeva preduzeća koja su vlasnici tih zgrada više ne postoje - objašnjava Đorđe Bobić.

Pravi primer „žrtve stečajnog postupka" je i poslovna zgrada Građevinskog preduzeća „Rad" u Bloku 20 kod hotela „Hajat". Preduzeće je već sedam godina u stečaju, a kraj se i ne nazire. Za to vreme monumentalana građevina od 13 spratova, koja bi, da je završena, predstavljala pravi biser ovog kraja, potpuno je prazna. Dok stečajni postupci ne budu završeni ove zgrade i dalje će biti puste, a za one čiji vlasnici nisu ispoštovali rokove iz nekih drugih razloga jedino rešenje je promena zakona.

Oduzimanje zemljišta

Komisija za oduzimanje gradskog zemljišta od nesavesnih investitora u protekle 2 godine imala je oko 40 projekata. Predsednik Komisije Vesna Raca Radisavljević kaže da je u većini slučajeva potvrđeno oduzimanje zemljišta.

- Proceduru za prestanak prava korišćenja može da pokrene samo onaj ko ima pravni interes kad je u pitanju to zemljište. Najčešći razlozi što radovi stoje toliko dugo su to da investitor ili nije rešio imovinsko - pravne odnose ili su to preduzeća u stečaju - objašnjava Raca Radisavljević i dodaje da su izmene zakona neophodne, kako bi Grad mogao da efikasnije utiče na investitore.

Nastavak na Blic...