Izvor: S media, 03.Jan.2012, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ðurić: Krediti neće poskupeti
Predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza Draginja Ðurić izjavila je da će banke u Srbiji morati brzo i efikasno da reaguju na promene u poslovnom ambijentu i odgovore na potrebe klijenata, i dodala da u narednom periodu ne treba očekivati značajnije promene u ceni kredita.
"Mislim da će banke takođe morati brzo i efikasno da reaguju na promene u poslovnom ambijentu i odgovore na potrebe klijenata kroz >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << reprograme kredita, inovativne proizvode i povoljne kreditne linije matičnih banaka i međunarodnih finansijskih institucija, rekla je ona u intervjuu za današnje "Večernje novosti".
Ćirić: Pomoć privredi sredinom januara
Dulić: Subvencionisani stambeni krediti i naredne godine
Banke se neosnovano bogatile na račun „politike kuće“?
Na pitanje kako će se kretati kamate na kredite u novoj godini i od čega će najviše da zavise, Ðurićeva je rekla da bi "smirivanje inflacije, koje NBS očekuje već u prvom kvartalu 2012. godine, i dalja stabilizacija makroekonomskog okruženja omogućili bi nastavak snižavanja referentne kamatne stope, što bi dovelo i do nižih kamata na dinarske kredite".
Upitana šta još utiče na visinu kamata, ona je kazala da kamatne stope determinišu i brojni drugi parametri, uključujući i obaveznu rezervu na devizne izvore, koja je u Srbiji i dalje visoka u odnosu na region, zatim nivo nenaplativih plasmana, kao i visina premije rizika u međunarodnom okruženju, tako da ne bi trebalo očekivati neke značajnije promene u ceni kredita.
Ðurićeva ističe da nedavna promena klasifikacije kredita i smanjenje izdvajanja za rizične zajmove predstavljaju korak unapred, ali dugoročno rešenje zahteva dalje napore države, pre svega kroz ubrzanje izvršnog postupka, skraćenje rokova plaćanja i izmene poreske politike.
Prema njenim rečima, banke u Srbiji su zabeležile najveći rast plasmana u okruženju, a da bi bankarski sektor održao nivo kreditiranja i pritom očuvao sopstvenu stabilnost neophodno je sniziti visok nivo problematičnih plasmana, što je zajednička obaveza banaka, preduzeća i države.
Na pitanje da li je prelazak na zaduživanje u dinarima dobar potez s obzirom na nestabilnost stranih valuta, ona je kazala da je "važno da se i privreda i građani zadužuju u valuti u kojoj ostvaruju prihode kojima će otplaćivati kredite, a to je u najvećem broju slučajeva dinar".
(Večernje novosti)
