Izvor: B92, 17.Okt.2013, 20:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inteza: Rast BDP-a Srbije 1, 7 %
Beograd -- Italijanska bankarska grupacija Inteza Sanpaolo procenila je da će Srbija u ovoj godini imati rast bruto domaćeg proizvoda od 1,7 odsto, a u narednoj dva odsto.
Šef istraživačkog odeljenja Inteza Sanpaolo grupe Đanluka Salseći rekao je novinarima iz Srbije da se taj rast može očekivati pod uslovom da ne bude nepovoljnog razvoja događaja u zemljama koje su glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kao što su Italija i Nemačka.
Salseći je rekao da bi jedan od glavnih pokretača ekonomskog rasta Srbije trebalo da bude izvoz, imajući u vidu da se očekuje da sa oporavkom evrozone dođe i do rasta inostrane tražnje.
On je naglasio i da se očekuje da će inflacija u Srbiji na kraju ove godine biti oko pet odsto, odnosno u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, što je povoljno jer znači da postoji prostor za postepeno relaksiranje monetarne politike, odnosno smanjenje referentne kamatne stope.
Procenjujući kretanje kursa domaće valute, on je izrazio očekivanje da će se on u zemljama istočne Evrope, pa i u Srbiji, zadržati na sadašnjem nivou, imajući u vidu da se njegovo prilagođavanje već dogodilo u prethodnim godinama.
Procena kursa dinara Inteze Sanpaolo grupe, koja ima banku i u Srbiji, za ovu godini je 113 dinara za evro, a za narednu 114,7 dinara.
Salseći je ocenio i da bi za Srbiju bilo važno da postigne aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om jer bi to bila važna potvrda da se krenulo sa stabilizacijom ekonomije i ojačalo poverenje investitora.
On je istakao da je svetska ekonomija na izlasku iz drugog talasa krize, koja je dostigla vrh u poslednjem kvartalu prošle godine, pod uslovom da ne bude spoljnih šokova, kao što je bila politička nestabilnost u SAD oko budžeta i javnog duga.
"Očekuje se i da naredne godine evrozona izađe iz recesije, što je veoma značajno, ako se zna da je to bio uzrok za drugi talas ekonomske krize", rekao je Salseći i dodao da se, ako ne bude ekstremnih scenarija u globalnim svetskim ekonomijama, u ovoj i narednoj godini očekuje postepeni oporavak ekonomija istočne Evrope.
Kako je naveo, u tim zemljama stope rasta možda nisu visoke, ali su veće nego u drugim delovima Evrope.
Kada se radi o kreditnoj aktivnosti, prema rečima Salsećija, njen oporavak je spor i dalje se nalazi u fazi opadanja, što je uobičajeno u vreme recesije, kada je i tražnja smanjena.
"Sa oporavkom privrede može se očekivati i oporavak kreditne aktivnosti, ali nije realno da se ona vrati na nivo pre krize", napomenuo je Salseći.
Predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza u Srbiji Draginja Đurić navela je da je kreditna aktivnost oslabila zbog recesije i problematičnih kredita, ističući da banke imaju dovoljno novca, odnosno visoko su likvidne.
Ona je istakla da u Banci Inteza štedni prilivi rastu i pored pada kamata i dodala da veruje da će u budućnosti padati kamate na depozite, ali i na kredite.
