Izvor: B92, 28.Sep.2011, 01:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljeni nalazi komisije Koraća
Beograd -- Država se nikad nije pozabavila pitanjem odgovornosti pravosuđa, policije i službi za atentat na Zorana Đinđića, zbog veze politike i kriminala, piše "Danas".
Ovo pitanje je postavljeno još pre osam godina u izveštaju komisije na čijem je čelu bio tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać.
Još avgusta 2003. u izveštaju te komisije preporučeno je da MUP i BIA „izvrše unutrašnju kontrolu radi utvrđivanja propusta vezanih za sistem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obezbeđenja" premijera Đinđića. Predloženo je da rok za ovaj posao treba da odredi Vlada Srbije i određeno je da bi za to bilo dovoljno 45 dana. Međutim, to nikada nije urađeno.
Žarko Korać za Danas potvrđuje za Danas da interna istraga u MUP-u i u BIA, u vezi sa propustima u sistemu obezbeđenja premijera, nikada nije sprovedena.
"Komisija se bavila samo propustima obezbeđenja i nije našla zaveru unutar Đinđićevog obezbeđenja. Ono što nije urađeno je da se unutar MUP-a i službi bezbednosti, odnosno BIA, sprovede interna istraga. To tada nije bilo prihvaćeno na sednici Vlade i nikada se nije dogodilo", navodi Korać.
Komisija je, između ostalog, donela predloge mera koje bi trebalo sprovesti, od utvrđivanja odgovornosti konkretnih osoba koje su bile posredno ili neposredno zadužene za osiguranje premijera, do usklađivanja svih zakonskih i podzakonskih akata u toj oblasti. Takođe, zatraženo je i da se preispita rad sudova i tužilaštava u predmetima koji su u vezi sa zemunsko-surčinskim klanom.
Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost, ocenjuje za naš list da nije bilo političke volje da se otkrije ko je u strukturama bezbednosti, svesno ili nesvesno pomagao pri ubistvu premijera Đinđića.
"To jednostavno nije urađeno nakon atentata, jer bi morali da obuhvate i neke ljude iz svojih političkih stranaka ili iz svog okruženja. Nema dileme da su pojedinci iz političkog establišmenta, sadašnjeg i nekadašnjeg, svesno ili nesvesno, učestovali u atentatu", navodi on.
Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Union, kaže da je jedan od razloga što nikad nije otvoreno pitanje odgovornosti aktera sektora bezbednosti to što "nisu dovoljno razjašnjene veze, koje definitivno postoje, između politike i kriminala". On dodaje da te veze jednostavno nisu otkrivene.
"Mislim da je čitav problem nastao i kao posledica izostanak pravnih reformi policije, vojske i službi bezbednosti. Akteri sektora bezbednosti uspeli su da izbegnu društvene zahteve za ozbiljnom reformom, a time se i mogućnost da se ispita njihova eventualna veza sa atentatom premijera umanjena", objašnjava Milosavljević.
Kao jedan od razloga Milosavljević navodi i nespremnost i nemoć pravosuđa i tužilaštva da kontrolišu aktere iz sektora bezbednosti i da se prema njima postupa po zakonu, nezavisno i hrabro.
Božo Prelević, bivši koministar policije, kaže da nikom nije odgovaralo da se utvrdi ko je učinio sve propuste i otvori se pitanje odgovornosti službi bezbednosti, pravosudnih organa i MUP Srbije, kada je reč o ubistvu premijera Zorana Đinđića.
"Kada otvorite pitanje ko je postavio te ljude, na primer, kako je Dušan Spasojević pušten iz zatvora, odnosno ko je tužiocima rekao da odustanu, ili kako je moguće da su svi svesni da će premijer biti ubijen, a kamere na zgradi vlade isključene, onda se dolazi do tih 'renesansnih likova', odnosno do onih koji su radili za kriminalce", objašnjava Prelević.
