Izvor: Kurir, 16.Dec.2010, 08:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VLADE DIVAC: ZNAM KO MI JE PRETIO
Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije u drugom delu intervjua za Kurir govori o svojim pokušajima da kupi Večernje novosti i „Knjaz Miloš„, o pretnjama koje je dobijao i učešću BIA u tome.
Čega se prvo setite kad pomislite na dane kada vam je onemogućeno da uđete u srpski biznis?
- Prošlo je mnogo godina od mog učešća u kupovini „Knjaza“ i Novosti, tako da se već zna pozadina tih priča. Dovodili su me u vezu sa ljudima koji su kupili ta >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << dva preduzeća, ali se na kraju pokazalo ko je ko i ko je za koga kupovao uspešne srpske firme.
Da li ste dovođeni u vezu sa srpskim tajkunima?
- Ne, već sa VAC. A u stvari su oni koji su me optužili da sam čovek VAC kupili Novosti baš za njih. Međutim, iz cele priče sam izašao zadovoljan, jer je moje učešće u kupoprodaji podiglo cenu sa 2.000 na 3.200 evra po akciji. Vlasnici akcija su lepo zaradili zahvaljujući meni, a to su kasnije priznali svi, uključujući Manojla Vukotića i Milana Beka, svi koji su bili udruženi u kupovini Novosti.
Da li ste zaista dobijali pretnje?
- Jesam. Zbog Novosti sam dobijao ja, a zbog „Knjaza“ pretnje su stizale do mojih prijatelja koji su učestvovali u poslu i pomagali mi da kupim poznatu firmu. Moja ideja je bila da dovedem najveću svetsku kompaniju iz oblasti proizvodnje vode, „Danone“ iz Francuske, na ovo tržište, da oni budu ti koji će od „Knjaza“ napraviti ne samo lokalni već regionalni i svetski brend.
To u našoj državi nije bilo prepoznato na isti način iz koruptivnih interesa. Sve je bilo sinhronizovano i koordinisano od Komisije za hartije od vrednosti, Agencije za privatizaciju, Centralnog registra, pojedinih ministara i drugih „nevidljivih“ lobista. U igri je bio veliki novac, a time je i mogućnost manipulacije još veća. Međutim, pogledajte gde je danas „Knjaz“, koji je, sa 500 dolara osnovnog kapitala, kupila firma bez imena i istorije.
Jeste li saznali ko je pretio?
- Znam ko je pretio.
Nećete da kažete?
- Nebitna stvar. Ako pogledate ko je kupio Novosti i „Knjaz“, biće vam jasno.
Da li se danas srećete s tim ljudima?
- Da. Kažu da je tada bilo takvo vreme. Kao, ja sam čovek iz košarke, a biznis je drugi svet i druga pravila važe u Srbiji.
Kakav je bio vaš odgovor?
- Rekao sam im da se uopšte ne ljutim na njih dok društvo dozvoljava da se takve stvari odvijaju. Nisam želeo da pričam o moralu i sposobnostima, a da na drugoj strani radim suprotno kako bih pobedio u trci za Novosti ili „Knjaz“. Da sam igrao po njihovim pravilima, dobio bih sigurno. Moja je sreća to što sam posle ovih 15 godina ostao ispravan i čist u duši.
Koje su to vrste pretnji?
- Radnici „Knjaza“ su u meni i „Danoneu“ prepoznali budućeg partnera, nekoga ko će da razvija firmu, a ne da je kupi kako bi je ubrzo posle toga preprodao. Kad smo krenuli u otkup akcija, videlo se da ćemo preći 51 odsto, pa su na scenu stupili tipovi s bejzbol palicama. Radnici su morali da idu u banku kako bi prodali akcije, ali su oni zatvorili banke da bi blokirali prodaju iako je bio petak. Onda su se radnici dogovorili da dođu u Beograd i da bankama glavnog grada prodaju akcije, ali su im batinaši zapretili palicama.
A vama lično?
- Meni su pretili u telefonskim razgovorima. Supruga je bila u Aranđelovcu, ja sam imao operaciju leđa u SAD, pa nisam mogao da dođem. Ma, samo kada se setim toga... Ružno vreme.
Nećete da potražite pravdu na sudu?
- Neću, doživeo sam to kao školu, fakultet.
Zar to nije posao za javno tužilaštvo?
- Jeste ako ga još interesuje, pošto ovde sve brzo zastareva.
Mislite da su bili sposobni da sprovedu sve što su vam preko telefona upućivali?
- Nameštali su BIA, zatvarali banke, što znači da su bili spremni na sve da bi pobedili. Meni su posle toga ostajale traume. Reč je o pravim kriminalcima, koji zloupotrebljavaju institucije i zakon, prete. Ne postoji drugi naziv za njih.
Komplikacije su pratile i vašu kupovinu preduzeća „Voda voda“.
- Kad bi Srbija bila normalno društvo, ja tog gospodina Vojina Đorđevića ne bih nikada ni upoznao. On je po medijima, pre svega preko košarke, predstavljen kao uspešan i veliki biznismen. Ipak, kad ga upoznate, on je totalna suprotnost, čovek van zakona i sistema institucija Srbije.
Ispostavilo se da je mnogo toga nepravilno u njegovom poslovanju.
- Mi smo se razdvojili upravo kad sam ja ušao u „Voda vodu“, jer sam insistirao da se radi po zakonu. Pošto on nije navikao na to, brzo smo se razišli u razmišljanjima, više nismo bili partneri. Ja sam tražio da mi vrati pare, a pošto ih nije imao, preuzeo sam vlasništvo nad „Voda vodom“. Sudili smo se i ja sam posle tri godine konačno dobio presudu Vrhovnog suda, tako da su svi oni medijski orkestrirani i naručeni napadi na mene, kao falsifikatora i muljatora u vezi sa registracijom, pali u vodu. To je, konačno, završena priča.
Da li je presudilo to što je Đorđević „mali igrač“ ili su se okolnosti u državi promenile?
- Pa, mislim da je Đorđević igrač manjeg kapaciteta. Kupci „Knjaza“ i Novosti bili su veliki i moćni igrači, direktno povezani s vrhom države i njenim nadležnim institucijama. Đorđevićeva poznanstva su ograničena i svode se na dobre odnose s medijima i državnim činovnicima, uključujući i nekoliko ministara koji ga prate i servisiraju od 2000. godine.
Dejan Petković - Milan Rašević
Zaprepastio me IMT
Poznata je jedna anegdota iz vaših pionirskih dana u biznisu.
- Tačno. Prvi veliki šok doživeo sam neposredno posle 5. oktobra, kad sam doveo investitore iz SAD u Srbiju da vide mogućnosti za organizaciju posla ovde. Međutim, čujem da se moram prvo obratiti činovniku za IMT.
Stanem, pa razmišljam zašto njemu, kad ovi moji nemaju nikakve veze s proizvodnjom traktora. Objašnjavaju oni meni to, ali ja kao da sam pao s Marsa. Ništa ne razumem dok mi nisu rekli da je IMT skraćenica za „Ima li Mene Tu“. E, kad je tako, pokupim ja ove investitore i „ajmo nazad, potražite vi neku drugu lokaciju za biznis“.
