Izvor: S media, 11.Sep.2010, 16:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tragovi Legijine predaje
Službena beleška bivšeg ministra policije Dragana Jočića o predaji Milorada Ulemeka Legije 2. maja 2004. godine dobila je posle šest godina publicitet posle izjavie tužioca Zorana Jakovljavića koji je potvrdio da je istragu protiv Jočića i bivšeg direktora BIA Radeta Bulatovića u vezi sa predajom zaustavila tadašnja vlast. Još jedna afera u nizu ili raskrinkavanje onih koji su u noći predaje Legiju nezakonito odveli u svoje >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << službene a ne u zatvorske odaje?
Tužilac Jakovljević u službenoj belešci koju je napisao posle naradbe pretpostavljenog okružnog tužioca Milovana Božovića navodi da je postupak morao da obustavi i stavi ga ad acta. U službenoj belešci koju je napisala pokojna Snežana Bogdanović, u to vreme drugi opštinski tužilac, potvrđuje sadržaj Jakovljevićeve beleške. Od nje je Božović zahtevao da se postupak obustavi do konačne odluke v. d. republičkog tužioca Slobodana Jankovića. Priča liči na rat službenim beleškama u kome najveću štetu trpi istina o Legijinoj predaji i njegovom četrnaestomesečnom skrivanju posle atentata na premijera Zorana Đinđića. Da je istraga sabotirana tvrdi i bivši generalni inspektor policije Vladimir Božović koji se seća da mu je Joćić zabranio rad na istrazi.
Sve što se u vezi sa Legijonom predajom dogodilo ima opor ukus i neugodan miris. Osim Jočićeve tvrdnje da „nije važno gde se krio i sa kim je bio već da je važnije šta će na sudu reći“, Legiju su mnogi iz tadašnje vlasti nazivali svedokom a ne prvooptuženim za ubistvo premijera. Drugi su tvrdili da je zakonska procedura njegove predaje ispoštovana uprkos izjavi portparola Specijalnog suda sudije Maje Kovačević Tomić koja je javnost obavestila da je zakon prekršen.
U vreme kad se protiv Jočića i Bulatovića vodi istraga na čela okružnog i republičkog tužioca zaseli su Božović i Janković. Njihovo imenovanje na funkcije nije ništa manje bilo afera od mnogih koje su pratile suđenje za ubistvo premijera Đinđića. Protiv Božovića je 2002. godine, dok je bio opštinski tužilac u Jagodini, pokrenut disciplinski postupak zbog nestručnog i nesavesnog rada. U proleće 2003. godine tadašnji republički tužilac Đorđe Ostojić suspendovao ga je s posla i predložio Skupštini da ga razreši funkcije, ali posle Ostojićeve smene njegov naslednik republički tužilac Slobodan Janković ukinuo je to rešenje.
Božovićev dolazak na mesto okružnog tužioca u Beogradu pratile su i priče da se u „Beloj knjizi“ MUP-a Srbije nalaze informacije o njegovom sinu Ivanu zbog kriminalnih aktivnosti i kontakata sa crnogorskom mafijom. Policijski dosije Božovićevog sina, koji je dva puta ranjavan, pročišćen je i iz njega su nestali podaci o poternici zbog sumnje da je imao veze sa oružanom pljačkom u Beogradu kada je jedan poštar ubijen.
I boravak Slobodan Janković na funkciji republičkog tužioca bio je sporan. Iako je još u decembru 2005. godine ispunio uslove za penziju sedeo je u Tužilaštvu na najvišoj instanci. Jankovića, kao i Božovića, pratile su glasine da je bio kadar Slobodana Miloševića.
Ulemekovu predaju funkcioneri tadašnje vlasti objasnili su kao njegovo poverenje u tu vlast, što je i Ulemek potvrdio u prvim rečenicama izgovorenim na sudu. Ima poverenje u vlast i zbog toga se predao. U koju vlast? Ako je mislio na onu sudsku koja je za njega nadležna, ona se nije menjala dolaskom D S S-a na vrh države. Očigledno da je mislio da političku, izvršnu vlast od koje je očekivao fer i pošteno suđenje. Ta vlast ne sudi ili bar ne bi trebalo da sudi. Svesno ili nesvesno upleo je pojedine iz politike i policije u svoje igre, ili su se oni upleli sa njim. Imati poverenje u vlast moglo je da znači samo jedno – očekivao je da će poltika umešati prste u sud.
Svi akteri noćne Legijine predaje sada su bivši državni funkcioneri čija svedočenja mogu da pomognu o obnavljanju krivičnog postupka. Da višegodišnje prikrivanje istine i mešetarenje famoznim službenim beleškama ne bi dobilo dimenziju spektakla aktuelnog samo nekoliko dana dovoljno je iz fioke uzeti predmet, skinuti s njega paučinu, a prašina će pasti sama.
Dejan St. Jeremić
