Izvor: B92, 11.Okt.2008, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi dosijei u Arhivu do leta 2009?
Beograd -- Direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić kaže da bi, ''prema nekim najavama'', BIA trebalo do leta 2009. da preda toj ustanovi svu poverljivu dokumentaciju.
Perišić je na okruglom stolu "Suočavanje s prošlošću putem uvida u dokumenta" koji je održan u Gete institutu, rekao da ne zna o kolikom broju dokumenata je reč i podsetio da je Bezbedonosno-informativna agencija od 2004. godine do sada predala ukupno 64.327 dosijea Arhivu Srbije.
On je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rekao da je od tog broja 673 dosijea nisu razvrstani po kategorijama, kao što su Ljotićevci, ratni zločinci, ustaše, četnici, kler, dezerteri u JNA, liberali, Rankovićevci...
Perišić je kazao da najveći broj dosijea datira od Drugog svetskog rata do sedamdesetih, ali i do devedesetih godina XIX veka.
Prema njegovim rečima, Arhiv Srbije je dobio i više od 300.000 stranica arhivske građe i dokumentacije, koja ne predstavljaju dosijee, već zanimljive papire koji su značajna istorijska građa, na primer, o masonima, stradanju Jevreja, streljanjima, političkim strankama...
Direktorka Arhiva Beograda Branka Prpa kazala je da je nedostajala politička volja za ''demontažu'' državnih službi bezbednosti i dodala da je, posle petooktobarskih promena 2000, na čelu DB-a ostao Rade Marković "po volji tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice".
Branka Prpa je rekla da su u tom periodu uništavana dokumenta u vezi sa politički motivisanim likvidacijama i da je "SDB ubila premijera Srbije Zorana Đinđića".
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić rekao je da je problem oko poverljive dokumentacije prisutan u svim zemljama u tranziciji i da se mi prema tome ne odnosimo na odgovarajući način i da Srbija, osim jedna uredbe iz 2001. godine, koja je važila kratko, nije donela nijedan propis koji bi uređivao ovu važnu matetriju.
On je rekao da je DB počela sa predajom dokumenata, ali da se ne zna po kojim se kriterijumima to radi i po kojim kriterijumima se to radilo, kao i pod kojim okolnostima se to vrši.
Direktor službe nemačke vlade za Štazi (službe državne bezbednosti bivše Istočne Nemačke) dokumentaciju Marijana Birtler podsetila je da je Nemačka, posle ujedinjenja, donela Zakom o Štazi dokumentaciji 1991. godine na inicijativu građana, kako bi se otvorilo pitanje odgovornosti, posle čega je donet i Zakon o lustraciji.
Gete Institut, u saradnji s Jugoslovenskom kinotekom, organizuje od 10. do 30. oktobra projekat "Sve je pod kontrolom" o dosijeima i načinu rada tajne Službe bezbednosti u bivšoj Nemačkoj Demokratskoj Republici.
Izložba dokumenata tajne službe državne bezbednosti bivše Istočne Nemačke, poznatije kao Štazi, juče je otvorena u galeriji Domu sindikata s porukom da se nikada ne smeju zatvarati oči pred strahotama totalitarnog režima, koji je na najdrastičniji način kršio ljudska prava.
