Izvor: RTS, 23.Feb.2010, 01:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (23. 02. 2010.)
Novosti: Više volje sa Kosovom, Politika: Pakt Sindikata i „Privrednika”, Blic: BIA bez sudskog naloga prati ko, s kim i odakle razgovara, Press: NIP skrojili po meri G17!, piše beogradska dnevna štampa
Više volje sa Kosovom
Predsednik Francuske Nikola Sarkozi doći će ove godine u Srbiju, a spreman je i tekst sporazumu o strateškom partnerstvu Srbije i Francuske, izjavio je francuski ambasador >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u Beogradu Žan Fransoa Teral.
U intervjuu za Večernje novosti Teral je objasnio da je cilj tog sporazuma da "da svečani oblik političkoj obavezi" da se sarađuje u podršci evropskim integracijama Srbije u ekonomiji, energetici, odbrani, bezbednosti i drugim pitanjima.
Sporazum najavljen prilikom posete predsednka Srbije Borisa Tadića Parizu maja prošle godine trebalo bi, prema rečima Terala, da bude parafiran prilikom neke od narednih poseta šefa francuske diplomatije Bernara Kušnera.
Teral je rekao da datum posete francuskog predsednika još nije određen.
Povodom procesa pred Međunarodnim sudom pravde o legalnosti nezavisnosti Kosova, Teral je rekao da Francuska neće promeniti odluku o priznanju Kosova bez obzira na to kakvo će savetodavno mišljenje dati sud u Hagu.
"Kada Međunarodni sud pravde donese mišljenje, kakav god da bude smisao, biće potrebno raditi na smirivanju i normalizaciji odnosa Srbije i Kosova sa krajnjim ciljem da sve zemlje regiona uđu u EU i da se razvijaju harmonični odnosi između svih tih zemalja", rekao je Teral dodajući da sva otvorena pitanja treba da reše Beograd i Priština.
Teral je u intervjuu negirao da je Francuska u demaršu ministru spoljnih poslova Srbije Vuku Jeremiću izrazila protest zbog njegove politike prema Kosovu i rekao da takvi navodi "nemaju veze sa stvarnošću".
"Sa srpskim vlastima smo u permanentnom dijalogu, koji je konstruktivan i intenzivan. Sve ostalo je romaneskna konstrukcija", rekao je Teral.
Pakt Sindikata i „Privrednika"
Savez samostalnih sindikata Srbije na putu je da postigne sporazum sa još jednom velikom asocijacijom poslodavaca - Srpskim poslovnim klubom Privrednik. Posle serije razgovora, finalni su planirani za danas u 15 sati, nakon kojih se očekuje da će pedesetak vlasnika i direktora najvećih domaćih kompanija potpisati prihvatanje kolektivnog ugovora iza kojeg stoji SSSS. Istovremeno, ova sindikalna centrala mogla bi da saopšti da je zadovoljna položajem svog članstva kao zaposlenih u kompanijama čiji su vlasnici članovi Poslovnog kluba Privrednik.
Kako „Politika" saznaje, sagovornici sindikalnog lidera Ljubisava Orbovića su „prva liga" kluba Privrednik - predsednik i vlasnik kompanije „PSP Farman" Branislav Grujić, zatim vlasnik kompanije „Delta" Miroslav Mišković, direktor i suvlasnik „Hemofarma" Miodrag Babić, predsednik uprave „Metalca" Dragoljub Vukadinović, vlasnik „Ist pointa" Zoran Drakulić, vlasnik „Laderne" Milan Beko, vlasnik „MK grupe" Miodrag Kostić, direktor „Salforda" Slobodan Petrović i Nebojša Šaranović, vlasnik kompanije „Kapa star".
Očekuje se da posle današnjeg sastanka ova sindikalna centrala i moćno udruženje poslodavaca (čije članice zapošljavaju više od sto hiljada radnika) u zajedničkom saopštenju pozovu Vladu Srbije, kao trećeg partnera u socijalnom dijalogu, da zajednički traže izlaz iz ekonomske krize. Na marginama dosadašnjih razgovora moglo se čuti da će ekonomska kriza ove godine imati i dalje jak negativan uticaj na privredna kretanja u Srbiji. D
a bi se ona prevazišla nije dovoljan postojeći politički konsenzus, već je potreban novi društveni dogovor i socijalno-ekonomski pakt. Sindikati i poslodavci smatraju da se iz krize mora izaći nastavkom reformi i završetkom privatizacije, a ne populizmom ili novim izborima. U tom smislu, koaliciona vlada se ne dovodi u pitanje, naprotiv insistira se na pronalaženju trajnog dogovora tri socijalna partnera kako bi Srbija prevazišla ekonomsku krizu i ušla u prosperitetnu fazu.
Koliko je značajno doneti novi društveni antikrizni dogovor svedoči i činjenica da su poslodavci iz Privrednika predlagali da se njihov sastanak sa Orbovićem i njegovim saradnicima održi u martu, ali je iz ove sindikalne centrale poručeno da pregovori započnu odmah, a svakako pre kongresa Saveza samostalnih sindikata Srbije.
BIA bez sudskog naloga prati ko, s kim i odakle razgovara
Bezbednosno-informativna agencija može da prikuplja podatke o tome ko s kim, kada, koliko često i sa koje lokacije razgovara telefonom bez ikakve odluke suda ili ma kog kontrolnog tela. Isto važi i za praćenje imejl komunikacije. Za tako nešto potrebno je samo da direktor BIA, u ovom slučaju Saša Vukadinović, izda rešenje i da nalog svojim operativcima.
Sve dok ne zadire u sadržaj telefonskih razgovora, BIA za ove operacije ima zakonsko pokriće. Prema postojećem Zakonu o BIA, prikupljanje podataka o ostvarenoj telefonskoj komunikaciji i lokaciji, bez uvida u sadržaj, ne smatra se zadiranjem u privatnost građana.
Saša Janković, ombudsman, u svom izveštaju nakon prve kontrole BIA navodi da je prilikom izrade novog zakona o BIA potrebno temeljno razmotriti uporedna pravna iskustva i ustanoviti da li je održivo trenutno zakonsko rešenje.
- Agenciji je već izdata ova preporuka jer smatram da sadašnji zakoni po ovom pitanju ostavljaju isuviše širok prostor službi. BIA je već krenula sa radom na nacrtu novog zakona, a ja ću se zalagati da primenu ovih mera prati odluka suda ili da je kontroliše neko drugo telo. Svojevremeno sam se, kada je pravljen zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti, zalagao da se bar Savet za nacionalnu bezbednost izveštava o primeni ovih mera. Videćemo koja će, od rešenja poznatih i u drugim zemljama, biti iskorišćena - kaže Janković.
On dodaje da o ovom pitanju očekuje stručnu debatu i napominje da ista ovlašćenja kao i u BIA, imaju i direktori Vojnobezbednosne agencije, kao i policije.
Izveštaj ombudsmana sadrži mnoštvo drugih preporuka za unapređivanje rada i smanjivanje prostora za kršenje ljudskih prava u radu tajne službe i njenih pripadnika, za koje Janković kaže da ih „nikada i nigde nije moguće u potpunosti isključiti".
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog interesa, kaže da nema dovoljno podataka da bi pouzdano ocenio da li je procedura za prisluškivanje koju primenjuje BIA puna nedostataka koji omogućavaju zloupotrebu.
NIP skrojili po meri G17!
Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan (NIP) finansiraće ove godine projekte u vrednosti od 26 milijardi dinara, najavila je juče ministarka za NIP Verica Kalanović. Zanimljivo je da ubedljivo najveći broj odobrenih projekata imaju ministarstva koja vode ministri iz G17 Plus. Od ukupno 389 projekata, dinkićevcima je odobrena 292, u vrednosti od čak 16,6 milijardi dinara. Samo Ministarstvo za NIP radiće čak 164 projekta!
Iz državne kase i bankovnih kredita u 2010. godini 13,2 milijarde dinara biće izdvojene za projekte Ministarstva za Nacionalni investicioni plan, koje je sebi odobrilo čak 164 projekta.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića radiće 88 projekata, u vrednosti od tačno dve milijarde dinara. Ministarstva telekomunikacija, zdravlja, kulture i sporta dobila su za svoje projekte ukupno oko 1,6 milijardi dinara. Ukupno 16,6 milijardi dinara samo na projekte šest ministarstava koja pripadaju G17 Plus! Od toga iz budžeta 6,75 milijardi.
Zanimljivo je da se na spisku ministarstava koja su dobila sredstva NIP-a ne nalazi nijedan odobreni projekat ministarstava poljoprivrede, spoljnih poslova, državne uprave, odbrane, pravde... Među ostalim ministarstvima, najveću sumu dobilo je Ministarstvo za infrastrukturu, 7,2 milijarde dinara.
Ministarka za NIP objašnjava da je najviše novca otišlo na realizaciju projekata opština i gradova, a manje resornim ministarstvima, i da su prioriteti pravilno postavljeni.
- Imamo žestoku argumentaciju za svaki projekat. Kriterijumi su bili jasni i nema projekata koji su na drugi način dospeli na listu. Ministarstvo za NIP dobilo je zahteve za finansiranje projekata ukupne vrednosti čak 900 milijardi dinara. To je činjenica, ali realnost je ono čime budžet raspolaže. Sigurno je da će zato biti mnogo onih koji su nezadovoljni ovako raspoređenim sredstvima - naglasila je Kalanovićeva.
