Izvor: RTS, 22.Dec.2008, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (22.12.2008.)
Novosti: Blokada na mostu; Politika: Udar na kriminal, a ne otimačina; Blic: BIA uporno krši zakon i prava građana; Pres: Ponoš naredio bojkot Šutanovca!
Beogradski dnevni listovi danas pišu o bivšim vojnim rezervistima sa juga i jugoistoka Srbije koji su pokušali da protestuju na administrativnom prelazu Merdare, zakonu o oduzimanju imovine stečene krivičnim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << delom, kršenju zakona i prava građana, odnosima u vojnom vrhu, ...
-
Blokada na mostu
Jake policijske snage zaustavile su u nedelju na mostu preko reke Toplice u selu Visoka kod Kuršumlije više od hiljadu bivših vojnih rezervista sa juga i jugoistoka Srbije u nameri da protestuju na administrativnom prelazu u Merdaru. Tom prilikom povređeno je desetak rezervista i nekoliko policijaca, dok su trojica bivših rezervista uhapšena.
- Krenuli smo da protestujemo zbog formiranja oružanih snaga Kosova i da damo podršku našem narodu na Kosmetu. Istovremeno, želeli smo da iskažemo i nezadovoljstvo zbog zaostalih dnevnica. Jer neki i dalje posredstvom suda dobijaju milionske iznose, a ostatak naših saboraca ništa ili minimalno - rekao je Dejan Milošević, predsednik bivših vojnih rezervista sa juga Srbije.
Poruku predsednika kriznog štaba pozdravilo je aplauzom više od hiljadu bivših rezervista, od kojih su mnogi glasno izažavali protest zbog prisustva policije.
Tokom pokušaja da probiju policijski kordon došlo je do koškanja s policijom, pri čemu je bilo povređenih i sa jedne i sa druge strane, a polupana su i dva vozila rezervista.
- Došao sam da dam podršku našim borcima, a dobio sam batine - rekao je Stevan Jovanović (67), iz susednog sela, koji je u međusobnom koškanju povredio ruku.
Posle skoro jednosatnog sukoba i koškanja sa policijom, rezervisti su automobilima pokušali da probiju policijsku blokadu. Tom prilikom povređeno je i nekoliko policajaca, dok su dva automobila oštećena.
Iako je automobilima delimično probijen kordon, rezervisti su se zbog jakog otpora policije povukli.
EPILOG protesta rezervista je 15 povređenih policajaca i deset povređenih demonstranata.
Prema podacima hitne službe Doma Zdravlja u Kuršumliji, desetorici pripadnika Žandarmerije i petorici policajaca je ukazana medicinska pomoć nakon sukoba sa učesnicima protesta.
Radi se uglavnom o lakšim povredama koje su pripadnici Žandarmerije i policije zadobili u sukobu sa demonstrantima.
Istovremeno, deset demonstranata je lakše povređeno, od kojih je četvoro zatražilo pomoć u hitnoj službi kuršumlijskog Doma zdravlja.
Posle višečasovne blokade, rezervisti su se dogovorili sa policijom da se povuku sa mosta pod uslovom da budu oslobođeni njihovi saborci. U popodnevnim časovima policija je oslobodila trojicu privedenih rezervista, koje je na kuršumlijskoj petlji sačekalo nekoliko stotina bivših boraca.
Rezervisti koje su pripadnici policije oslobodili najavili su da će podneti krivične prijave. Tvrde da ih je nekoliko policajaca prilikom izvlačenja iz vozila, kojim su probili policijski kordon, udaralo pendrecima.
Udar na kriminal, a ne otimačina
Strahovanjima da bi vlast mogla da zloupotrebi Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela kako bi se dočepala nečije imovine, prema mišljenju autora zakona nema mesta.
Kada marta iduće godine počne primena Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, svi koji budu pravosnažno osuđeni za krivična dela obuhvaćena ovim aktom suočiće se sa opasnošću da im bude oduzeta imovina za koju nemaju dokaze da su je stekli legalno. Pojedini pravni stručnjaci i advokati smatraju da zakon nije dovoljno precizan i da bi se moglo dogoditi da bude oduzeta i imovina stečena na zakonit način.
Advokat Milorad Panjević kaže da je u zakonu navedeno da finansijska istraga protiv vlasnika imovine može da bude pokrenuta i pre pokretanja krivičnog postupka za neko konkretno krivično delo što, prema njegovoj oceni, može da dovede do shvatanja da je osnovni motiv ovog zakona, zapravo, utvrđivanje porekla imovine.
On smatra da bi bilo ispravno da se pokreće finansijska istraga protiv lica protiv koga je inače pokrenut krivični postupak, pa se tokom vođenja postupka posumnja da je imovinu stekao krivičnim delom. „Ovako se otvara mogućnost za zloupotrebu od strane vlasti, koje kod nas uopšte nisu konzistentne", dodaje Panjević.
Jedan od pisaca ovog zakona, docent sa beogradskog pravnog fakulteta Goran Ilić, međutim, odbacuje takve ocene, ističući da je pravosnažna osuđujuća presuda uslov da bi nečiji imetak mogao da bude oduzet. On se slaže da zakon dozvoljava mogućnost pokretanja finansijske istrage i pre krivičnog postupka, ali naglašava i da u tom slučaju javni tužilac, koji naređuje pokretanje istrage, mora da bude vrlo siguran da može da dobije u krivičnom postupku, odnosno da bude tako siguran da može da ubedi sud da je baš taj neko učinio krivično delo, da će njegova finansijska istraga imati smisao.
„Ako verujete da su ovde mogući montirani procesi, onda je to moguće i bez ovog zakona", kaže Ilić. Na primedbu da iskustva iz devedesetih godina, ali i ocene koje se i danas mogu čuti u vezi sa nezavisnošću sudstva, daju povoda takvim strahovanjima, Ilić odgovara da bilo šta, pa i nešto što je najbolje zamišljeno i napisano, može da bude zloupotrebljeno.
BIA uporno krši zakon i prava građana
Sa BIA je bilo neshvatljivih problema. Ignorisala je zahteve građana, nije se izjašnjavala po zahtevima, niti postupala po nalozima poverenika, nije izvršavala nikakve obaveze iz zakona - kaže u intervjuu za „Blic" Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, i naglašava da je pitanje različitih oblika civilne, pre svega parlamentarne kontrole rada tajnih službi trajno aktuelno pitanje za društvo koje želi da bude demokratsko.
Na dan kada kancelarija poverenika za informacije od javnog značaja obeležava četiri godine od osnivanja, Šabić podseća da je „tajna služba" u Crnoj Gori, na zahtev tamošnjeg poverenika, objavila koliki broj građana prisluškuje, dok srpska BIA čak i to uporno odbija. Time praktično krši osnovna demokratska prava građana.
- Najveći deo informacija BIA i VBA, jasno je, ne može biti dostupan javnosti, ali to ne znači da za njih ne važe obaveze iz zakona - kaže Šabić za „Blic".
- BIA je odgovorila Inicijativi mladih da ne postoji poseban dokument koji sadrži takvu informaciju. A ako ne postoji, po zakonu zaista nisu dužni da ga prave. Mislim da bi bilo bolje da su ga napravili. Podatak o broju prisluškivanih, bez drugih podataka koji govore o vremenu, mestu, razlozima, sredstvima, trajanju i slično, ne može ugroziti interese službe, a mogao bi doprineti demistifikaciji nekih stvari. Crnogorska ANB je objavila podatke o broju prisluškivanih i praćenih, koliko znam bez ikakvih štetnih posledica. I naša VBA je to isto učinila na sličan zahtev.
Šabić kaže da ocenu o saradnji sa institucijama, ministarstvima i službama Skupštini podnosi svake godine i da su one javnosti dostupne na sajtu www.poverenik.org.rs. "Do sada kao negativni prednjačili su Ministarstvo za kapitalne investicije, odnosno za infrastrukturu, i BIA. U izveštaju za ovu godinu stvari bi se mogle promeniti. Izraziti „negativni favorit" bi mogao biti NIS."
Ponoš naredio bojkot Šutanovca!
Ponoš je, kako Pres saznaje, naredio generalima da bojkotuju novogodišnji prijem koji je ministar Šutanovac organizovao 18. decembra!
- Ponoš je nekoliko generala koji su krenuli na ovaj prijem bukvalno vratio sa praga Doma garde na Topčideru! Načelnik Ponoš je u pozivnicama, uz ministra Šutanovca, najavljen kao jedan od domaćina, ali se uopšte nije pojavio, što je više nego skandalozno! - kaže sagovornik Pressa iz vrha vlasti. On tvrdi da ne zna šta su tačni razlozi za ovaj „napad" načelnika Generalštaba na ministra.
- Pored toga što se nije pojavio na prijemu, načelnik Ponoš je telefonom pozvao sve generale i naredio im da ne idu na prijem! Generali se nisu pojavili na prijemu, ali su se svi skupili u obližnjem restoranu na Topčideru, koji se nalazi na samo stotinak metara od Doma garde. I svi su bili zapanjeni ovakvim Ponoševim naređenjem... - navodi sagovornik Pressa, i dodaje da „postoje informacije" da je načelnik Ponoš zabranio generalima svaku komunikaciju sa ministrom Šutanovcem bez prethodnih konsultacija s njim.
Da nešto debelo nije u redu u vrhu srpske vojske pokazala je i subotnje polaganje zakletve prve decembarske klase vojnika Kopnene vojske i polaznika Prvog centra za obuku KOV u Somboru. Na ovoj svečanosti, naime, nije se pojavio general Ponoš. Umesto načelnika pojavio se njegov izaslanik, general-major Ljubiša Diković, a decembarskoj klasi čestitao je i zamenik komandanta Kopnene vojske general Vladimir Stojiljković.
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš tokom jučerašnjeg dana nije bio dostupan novinarima Pressa. S druge strane, ministar Šutanovac na jučerašnjoj konferenciji za novinare nije želeo da detaljnije govori o odnosima sa generalom Ponošem. Na pitanje novinara zašto se ni on ni Ponoš nisu pojavili na polaganju zakletve u Somboru, kao i zašto načelnik GŠ nije došao na novogodišnji prijem na kom je najavljen kao domaćin, Šutanovac je rekao:
- Na polaganju zakletve nisam bio, jer sam bio u poseti Trećoj brigadi na jugu Srbije u Kopnenoj zoni bezbednosti... General Ponoš je imao opravdanje, ali najbolje je njega da pitate zašto nije došao... - rekao je Šutanovac.
Na konkretno pitanje da li postoji sukob između njega i generala Ponoša koji je, navodno, nezadovoljan rezultatima ministarstva i da li ima komunikaciju sa Generalštabom, ministar Šutanovac kaže da „ima direktnu komunikaciju sa generalima".
- Naravno da komuniciram sa generalima. Do sada nisam imao priliku da čujem da su oni nezadovoljni, čak naprotiv! Ali, najbolje je da to pitate njih...
