Izvor: Politika, 08.Apr.2014, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet advokata u komisiji za „političku pozadinu”
Politički kontekst ubistva Zorana Đinđića utvrđivaće komisija pri Ministarstvu pravde u kojoj će, pored predstavnika tužilaštva, BIA i MUP-a, biti Rajko Danilović, Olgica Batić, Ante Bošković, Dragoljub Todorović, Velimir Ćurguz Kazimir i sam Marko Kljajević
Komisija za utvrđivanje pozadine ubistva Zorana Đinđića biće uskoro osnovana pri Ministarstvu pravde i državne uprave, saznaje „Politika”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << O tome za naš list govori Marko Kljajević, koji je tri godine predsedavao sudskom veću u postupku protiv okrivljenih, a posle njegove ostavke suđenje je nastavljeno i okončano izricanjem maksimalnih kazni zatvora za izvršioce atentata.
Ko će činiti komisiju?
Ljudi koji su se proteklih godina bavili ovim pitanjima. Ne znamo ko će biti predsednik, ali u komisiji će biti advokati Rajko Danilović, Olgica Batić, Ante Bošković, Dragoljub Todorović, kao i Velimir Ćurguz Kazimir, koji je napisao dve knjige o medijskoj pozadini atentata. Takođe, članovi komisije treba da budu i predstavnici državnog tužilaštva, BIA i MUP-a. Komisija će imati svojstvo državnog organa.
Rekli ste da ste vi inicirali osnivanje komisije i da ova grupa ljudi već godinama radi na rešavanju političke pozadine ubistva premijera. Zašto ste 2006. godine podneli ostavku na mesto predsedavajućeg sudskog veća, i to kad se dokazni postupak približavao kraju?
Tadašnjoj vlasti nije odgovaralo što sam to ubistvo tretirao kao politički zločin par ekselans. Pokušavali su da ga tretiraju kao obično ubistvo. To je bila kampanja vrhova državne vlasti. Samo se treba prisetiti izjava tadašnjih funkcionera, jer je dr Zoran Đinđić u medijima bio kriminalizovan i pre i posle likvidacije. Zbog mog stava da je to političko ubistvo, na mene je vršen pritisak. Ne može izvršna vlast da sudi preko sudije i ne može sudija da bude portparol izvršne vlasti.
Tokom suđenja je uhapšen vaš rođeni brat Goran Kljajević, koji je tada bio predsednik Privrednog suda u Beogradu.
Nisam očekivao od najviših državnih organa da to rade – da vrše pritisak na mene i da hapse mog brata. Ali, moglo im se. Bio sam javno „optužen” da sam član „zemunskog klana”. Tokom suđenja bio sam pod stalnom prismotrom, a onda su uhapsili mog brata. Ne možete slobodno da sudite, i to u procesu za ubistvo premijera države, ako vam država usred tog procesa hapsi brata na spektakularan način. Bilo je napisa u novinama da sam pet sati čekao u redu da ga posetim u zatvoru, a to je samo jedan detalj.
Vaš brat je optužen za zloupotrebu službenog položaja u predmetu takozvane „stečajne mafije”?
Osam godina kasnije, taj predmet nalazi se pred Apelacionim sudom.
Da li je istina da ste ostavku na mesto sudije poslali dopisnicom?
Nije tačno da sam ostavku napisao na razglednici iz Crne Gore. I to je bio način da me dezavuišu, plasiranjem takve informacije. Ostavku sam otkucao kod kuće i odštampao na finom plastificiranom papiru. Moj kolega je tu ostavku odneo u Ministarstvo pravde.
Izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin nedavno je rekao da o političkoj pozadini atentata postoji dokumentacija van Srbije. Da li znate o čemu je reč?
Ima dokumentacije koju treba proučiti i sagledati širi aspekt od onog koji je u sudskim spisima. Međutim, istraživanju pristupamo bez pretpostavki i predubeđenja, bez unapred zadatih ciljeva, ali imamo jasnu metodologiju rada. Sve će biti predmet ispitivanja. Tražićemo odgovore na sva moguća pitanja.
Da li smatrate da je suđenje moglo dati odgovor i na to pitanje?
Mnogi ljudi su i u sudnici i van nje ispoljili svoje interese. Neću navoditi imena, ali dovoljno je reći da je to par ekselans političko ubistvo. Na neistražene i nedovoljno sagledane aspekte slučaja ukazuju knjiga advokata Srđe Popovića „Nedovršeni proces” i izveštaj Koraćeve komisije. Još u starom Rimu politička ubistva su se rešavala tako što je sumnja padala na „beneficijare”, na one kojima je zločin išao u korist. Na osnovu toga se utvrđivala krivica.
----------------------------------------------
Ko je Goran Kljajević
Goran Kljajević, stariji brat Marka Kljajevića, uhapšen je 12. aprila 2006. godine zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj, primao i davao mito i odao službenu tajnu. Posle sedam godina suđenja, Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu (Specijalni sud) izreklo mu je u maju prošle godine kaznu zatvora od šest i po godina. Oglašen je krivim za protivzakonito posredovanje, kršenje zakona sudije, i produženo delo zloupotrebe službenog položaja. Istom presudom izrečena mu je mera bezbednosti: zabrana vršenja poziva sudije u trajanju od pet godina. Oduzeta mu je i imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 5.081 evro (u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS u vreme isplate) i 113.909, 93 dinara.
Za Trgovinski sud se vezuju brojne afere iz vremena Slobodana Miloševića, počevši od oduzimanja firme „Bel padžet” biznismenu Zoranu Markoviću, do otimanja „Borbe” i sumnjive privatizacije niza društvenih i državnih preduzeća (u vreme Miloševića Kljajević je bio sudija ovog suda, a predsednik je bila Milena Arežina, koja je posle optužila Kljajevića da je 6. oktobra sa „zemuncima” ušao u njen kabinet).
Kljajević je u oktobru 2000. postavljen za predsednika tadašnjeg Trgovinskog suda, navodno na insistiranje pokojnog Zorana Đinđića i Čedomira Jovanovića.
Bivši predsednik Trgovinskog suda oslobođen je optužbi za zločinačko udruživanje i zloupotrebu službenog položaja od 10. septembra 2002. godine do 9. oktobra 2003. godine i od novembra 2004. do novembra 2005. godine. Sudsko veće odbilo je optužbu za krivično delo zloupotrebe službenog položaja od decembra 2002. do decembra 2003. godine.
Predmet se trenutno nalazi u Apelacionom sudu u Beogradu. Čeka se zakazivanje sednice na kojima će se razmatrati žalbe podnete na presudu.
----------------------------------------------
Potencijalni članovi komisije
Advokati koje Marko Kljajević navodi kao članove buduće komisije uglavnom su povezani sa Institutom za javnu politiku čiji je osnivač i direktor nekadašnji šef Biroa Vlade Srbije za saradnju sa medijima, kontroverzni Vladimir Beba Popović. Popović je napustio kancelariju Biroa nedugo pre atentata na Zorana Đinđića, da bi se vratio na položaj u toku akcije „Sablja”. Smenjen je posle protestnog pisma glavnih urednika srpskih medija i pritiska međunarodne zajednice.
Ante Bošković – Bio je predsednik Opštinskog suda u Obrenovcu, a potom i Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. U advokate odlazi 2005. godine i radi u advokatskoj kancelariji Vladana Batića. Kao i Marko Kljajević, nalazi se u programskom timu Instituta za javnu politiku čiji je osnivač Vladimir Beba Popović.
Olgica Batić – ćerka Vladana Batića koga je nasledila na čelu Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS), a koji je ostao upamćen i po izjavama da „političku pozadinu ubistva premijera čini čitav niz događaja, od kojih je svaki od njih deo mozaika u kojima su neki od glavnih aktera Vojislav Koštunica, Aco Tomić, Rade Bulatović”. Poslanica je u Skupštini Srbije.
Dragoljub Todorović – Tokom suđenja optuženima za ubistvo na Ibarskoj magistrali, podneo je krivičnu prijavu protiv Zorana Đinđića kao predsednika vlade, sudije Miroslava Cvetkovića, kao predsedavajućeg sudskog veća na prvom suđenju u ovom slučaju i tadašnjeg šefa DB-a Andrije Savića zato što je neovlašćeno na suđenju pročitan tajni izveštaj BIA o tajnom praćenju Vuka Draškovića, a za šta nije postojalo odobrenje Vrhovnog suda. Preko Fonda za humanitarno pravo učestvovao je u 11 slučajeva pred sudom za ratne zločine, gde je zastupao oštećene Hrvate, Bošnjake i Albance, tri puta pred redovnim i osam puta pred specijalnim sudom za ratne zločine.
Rajko Danilović je zastupnik porodice Đinđić i brata Slavka Đuruvije. Upitan 2008. odakle bi krenuo da može da preispita političku pozadinu ubistva premijera, rekao je: „Od onih koji su bili uhapšeni pa pušteni tokom akcije ’Sablja’, preko kabineta tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice i pokojnog radnika DB Momira Gavrilovića, da bi se utvrdilo da li je to bilo preuzimanje službi bezbednosti ili nije. Tu su neki koreni kasnijih događaja“.
Velimir Ćurguz Kazimir – direktor medijske dokumentacije „Ebart”. Posle ubistva Đinđića Ministarstvo kulture htelo je da ga angažuje da retroaktivno analizira novinske tekstove u kojima se govorilo o premijeru, u kontekstu stava da su mediji krivi za atentat. Od plana se odustalo pod pritiskom međunarodne zajednice.
R. H.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 08.04.2014.
.jpg)
