Izvor: Politika, 03.Jul.2010, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odgovor „Politike” Bezbednosno-informativnoj agenciji

Saša Vukadinović nije Radomir Rade Marković i BIA svakako nije ona ista organizacija kakva je bila pre desetak godina i „Politika” nijednim slovom nije stavljala znak jednakosti između ove BIA i onog RDB.

Zato što znamo da se ova služba razlikuje od one službe koja je imala dozvolu da nekažnjeno ubija ljude, sigurni smo da nas niko neće ni hapsiti, ni privoditi, ali ipak je nekako nelagodno kada vas nacionalna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << služba bezbednosti optuži za „bahato, neprofesionalno, neodgovorno obavljanje jedne izuzetno važne delatnosti od javnog interesa”.

Moguće je, naravno, da pogrešimo, ali nikako ne možemo da prihvatimo stav da „Politika” neodgovorno i bahato obavlja „delatnost od javnog interesa” kojom se bavi još od 1904. godine. Ovakvom ocenom smo iznenađeni tim pre što BIA (a ni njene prethodnice) nisu ranije posezale za kritikama medija koji spekulišu o pozadini ubistava i drugih kriminalnih dela, mada se veoma često ispostavljalo da su te spekulacije daleko od istine.

Žalimo ako se neko od pripadnika Agencije osetio povređenim pisanjem „Politike”, ali naš jedini cilj je traganje za istinom. To je misija medija i u javnom je interesu da neprekidno istražuju funkcionisanje svih segmenata društva, a naročito državnih službi. Otuda smo bili uvereni da moramo da podelimo sa javnošću saznanje do koga smo došli posredstvom izvora sa kojim naša novinarka Dorotea Čarnić sarađuje sedam godina i koji nas do sada nije obmanjivao.

U spornom tekstu izvor „Politike” kaže: „Istraživanje političke pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića moglo bi da bude onemogućeno, jer nepoznate osobe iz BIA ili iz MUP-a Srbije rade na tome da Miloš Simović, nedavno uhapšeni pripadnik klana, ne progovori”. U istom tekstu piše i: „U BIA za ’Politiku‘ je rečeno da ta agencija nije uključena u eventualne pregovore sa Milošem Simovićem.’Niko iz BIA nije u nedelju posetio Miloša Simovića‘, kazao nam je Jovan Stojić, šef kabineta direktora BIA.”

Baš zato što smo se rukovodili pravilima koja vladaju u novinarskoj profesiji, kao i Zakonom o javnom informisanju, pitali smo BIA da li su njeni pripadnici posećivali Miloša Simovića i objavili odgovor koji smo dobili. Zakon ne predviđa da mediji moraju bez rezerve da prihvate bilo čiji stav kao istinit i da, u skladu sa tim, odustanu od sumnji i zaborave saznanja koja su dobili iz svojih izvora.

Pošto profesija nalaže da se stalno traga za istinom „Politika” je dan kasnije objavila na naslovnoj strani izjavu Milana Obradovića,direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde da niko iz Bezbednosno-informativne agencije nije posetio Simovića. A narednog dana je „Politika”, istražujući ovaj slučaj objavila da su sa Simovićem dva puta razgovarali ljudi iz Tužilaštva i MUP. Juče je „Politika” objavila i delove tih razgovora, deleći svoja saznanja sa javnošću.

Pravo da se istražuje i da se nikome ne veruje bez provere elementarno je pravo i temelj je i medijskih sloboda i svakog demokratskog društva, a država je obavezna da ga štiti. Otuda država, koja raspolaže svakom vrstom sile i moći, nikako ne sme da se upusti u paušalne kritike medija, ma koliko se pojedine njene službe osetile povređenim.

Sigurno nije dobro što se BIA, kao respektabilan deo državne moći, odlučila da „Politici“ pripiše da „širi veoma karakterističan i prepoznatljiv zadah ne tako davnih i po dobru zapamćenih vremena“. Jer, država, a naročito njene službe duguju srpskom novinarstvu odgovore na pitanja o ubistvu najmanje troje viđenih novinara. Novinarstvo prema državi nema takve dugove.  

objavljeno: 04/07/2010

Nastavak na Politika...