Izvor: Politika, 23.Okt.2010, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova srpska ikona
Koktel povodom dana BIA bio je i ove godine, vidljivo sa fotografija, vrlo posećen
Uvek je zanimljivo analizirati fotografije sa proslava obaveštajnobezbednosnih službi. Ko je pozvan, ko je došao, a ko nije, ko se i sa kim ljubio, a ko samo rukovao, ko je sa kim pričao, gestikulacije, osmesi, raspoloženje... Od fotografija objavljenih kasnije u medijima sve zainteresovane službe, ali i novinari, mogu da naprave svoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << analize stanja i u državi, u i oko službe.
Dakle, koktel povodom dana BIA bio je i ove godine, vidljivo sa fotografija, vrlo posećen na najvišem državnom nivou. Posle koktela u javnosti je prostrujala ocena jednog od gostiju „da ostaci stare službe pokušavaju da se vrate”. To „ostaci stare službe” nije baš precizno objašnjeno, je li reč o kadrovima iz vremena Miloševića, ili idejnim naslednicima Rankovića, Ćeće, ili Krcuna. Ostalo je nejasno i kako ti kadrovi misle da se vrate? I gde da se vrate, u službu, ili negde drugde? Ili što bi se uopšte vraćali, ako nisu ni odlazili?
Ako sam pravilno shvatio izjave u medijima posle koktela povodom dana BIA, onda je, zapravo, svečano dato obećanje da služba više nikada neće biti politički zloupotrebljena kao što je bila u prethodnim vremenima. Znači, služba više neće imati bilo kakva dosijea građana Srbije, niti „materijale” o njima, ono prethodno što je godinama sakupljano biće dato građanima, nema više majci prisluškivanja građana Srbije, visoki državni i partijski rukovodioci više neće biti nedodirljivi u svakom pogledu, nema više odeljenja za širenje dezinformacija, imena saradnika službe postaće poznata javnosti i svaki će komšija sada moći da u oči pogleda svog komšiju, kolega kolegu, a negde možda i muž ženu, ili obratno.
Služba je već sada potpuno depolitizovana, napuštene su metode političkog isleđivanja i tradicionalnog agenturnog prodiranja u političke organizacije i stranke. Oni koji stalno nešto prebacuju BIA, optužuju službu za ovo ili ono, a žele fotelje u službi, zapravo, kao da nisu napustili fiksaciju da je služba „država u državi”, da je sačuvala netaknutu strukturu iz bivših vremena, da ima kolosalnu vlast i da je sposobna da kontroliše i vladu, da su joj metode kao i pre 30 godina, metode stare staljinske škole, da postoji zabrana prikupljanja i čuvanja negativnih informacija o pripadnicima nomenklature, odnosno spisak nedodirljivih. Sve to, naravno, nije istina, ali služba je i dalje sumnjiva nekima. To je ta naša autohtona verzija balkanskog špijuna, dokaz naše ukupne političke nekulture.
Možda je to i normalno, najveću zaostavštinu nekih ranijih vremena na ovim prostorima predstavlja, zapravo, odsustvo osećaja za moralnost. Kod nas se gaji i neverovatno uspeva cinizam za svaku vrstu političkog rada ili angažovanja. Tačno je, vreme idealizma delimično je prošlo, a dobro raditi u službi može i neko ko nije borac za ideale, baš kao što i loše posao može da obavlja neko ko je za ideale. No, uznemirujuće deluje onaj novi tip populizma, koji svojevrsni ortodoksni neoliberalizam kombinuje sa neobuzdanom politikom bezbednosti. To je pogled na demokratiju po kriterijumu rentabilnosti. Država mora da ima svoje dostojanstvo, ali je pitanje da li se to postiže samo i isključivo preko autoritativnog izvršnog organa vlasti.
Da li zbog svega onoga što nam se događa raste i autoritarno iskušenje i gde? Da li teret modernog života vodi narastanju čežnje za jednim autoritetom, koji ljudima sa samoopredeljenjem oduzima i odgovornost za sopstveni život? Je li BIA u tom kontekstu i nova srpska ikona iz koje uvek zrači diskretni istorijski instinkt? Da li danas na BIA političke stranke imaju isti uticaj kao nekada Savez komunista Srbije na DB Srbije? Odnosno koliko su danas partije javni i državni domen potčinile svom uticaju? Jačem ili slabijem nego nekada u bivšim režimima?
Borimo li se mi to protiv nihilizma, ili je to naš pozicioni hendikep? Hoće li moć ekonomskih dinastija biti ograničena, a medijski karteli raspušteni? Hoće li doći do „fleksibilizacije” ne samo društvenog sistema, već i političkog sistema? Najave promene Ustava već su tu. Ili je naša demokratija pregrejana, a mi se svi skupa već neko vreme nalazimo u jednoj vrsti trajnog populističkog uzbuđenja poput mase ugrađene u fasade demokratije? I kakve sve to veze ima sa proslavom dana BIA?
Pa ima, oni su tamo surovi profesionalci i znaju da se protiv manjka demokratije jedino može boriti uz pomoć viška demokratije. Jer slike sa koktela povodom dana BIA pokazale su koliko je strastvena svest građana Srbije o tome šta znači živeti u jednom slobodnom poretku...
Miroslav Lazanski
objavljeno: 23/10/2010
