Izvor: Večernje novosti, 07.Sep.2014, 00:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naš tajne službe radiće kao BND
SLUŽBE bezbednosti su danas u Srbiji rascepkane, nisu uvezane, u rivalskom su odnosu, i potrebno ih je integrisati u tri nove celine. Jedna bi bila obaveštajna, u koju bi se spojili Vojnoobaveštajna agencija (VOA) i obaveštajni deo BIA. Druga bi bila kontraobaveštajna i činili bi je Vojnobezbednosna agencija (VBA) i kontraobaveštajni sektor BIA, dok bi treći segment bio Republički istražni biro, zadužen za organizovani kriminal.Kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << će izgledati novi koncept organizacije tajnih službi, otkrio je predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti Momir Stojanović, nekadašnji prvi čovek VBA, na okruglom stolu Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.- Srbija nema valjan zakonski okvir koji bi garantovao integritet i kredibilitet bezbednosnim službama. I vlast i opozicija složili su se da nam je potreban novi zakon o BIA, ali pre nego što ga donesemo, neophodno je postaviti bezbednosni sektor na nove osnove. Treba spojiti civilnu i vojnu obaveštajnu službu pod jednu kapu, a civilnu i vojnu kontraobaveštajnu službu pod drugu. Treća bi bila nešto nalik američkom FBI - kaže Stojanović.On objašnjava da se danas organizovanim kriminalom bavi SBPOK pri MUP, koji nije pod civilnom kontrolom skupštinskog odbora, jer nije agencija. Zato bi trebalo SBOK izdvojiti iz MUP i napraviti poseban biro, ali i monitoring centar, gde bi na jednom mestu bili svi prislušni uređaji i odakle bi bile vršene sve mere tajnog praćenja (prisluškivanje, presretanje elektronske pošte, ubacivanje „trojanaca“ u kompjutere...). Republički biro bi bio pod kapom Ministarstva pravde, a ne policije, a o monitoring centru, prema Stojanovićevim rečima, već je razgovarano sa ministrom Nikolom Selakovićem i postignut je načelni dogovor.SUMNjIVE SUDIJE Na skupu je pokrenuto i pitanje primene mera za tajno prikupljanje podataka (praćenje, prisluškivanje, uvid u telefonske i internet-listinge). Glavna povika vezana za prisluškivanje je na bezbednjake, a niko ne pominje petnaestak sudija Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, koji jedini za celu zemlju daju odobrenja za presretanje komunikacija. - Kakva je bila procedura za izbor tih sudija i koliko su oni imuni na političke uticaje? Zašto ćemo, ako analiziramo potpisane odluke o primeni mera za tajno prikupljanje podataka, doći do toga da je 90 odsto potpisao jedan čovek? - zapitao se Stojanović.Kako „Novosti“ saznaju, novi model organizacije bezbednosnih službi najviše će ličiti na nemački BND.Prema oceni predsednika Odbora za kontrolu bezbednosnih službi, trenutno ne postoji koordinacija rada tajnih službi, a Biro za koordinaciju nema šefa. Ubuduće bi kontrolno telo trebalo da se sastoji iz tri celine: jednu u koju će se slivati sve analize, ocene i procene, drugu, operativnu, koja će usmeravati rukovođenje službama na osnovu dobijenih analiza i procena, i generalni inspektorat koji će kontrolisati rad službi - trenutno, postoje inspektori u vojnim službama i unutrašnja kontrola u BIA.- Nadzor treba izmestiti iz ruku rukovodilaca službi i tako sprečiti eventualne zloupotrebe, pa se više neće dešavati da se u vojnoj službi generalni inspektor bavi onim što ne spada u njegove ingerencije. A to smo imali zahvaljujući lošem dokumentu koji je svojevremeno potpisao Dragan Šutanovac kao ministar odbrane, propisujući delokrug rada inspektora. Takve stvari treba da propiše zakon, a ne ministar - konstatuje Stojanović.Da su Srbiji potrebne nezavisne, profesionalne i kredibilne bezbednosne institucije, izvan političkog uticaja, složio se i Miroslav Hadžić, izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Reforma sektora bezbednosti gurana je od 2000. godine u stranu, a glavno pitanje je koliko su i službe i zaposleni u njima otporni na korupciju, posebno na trgovinu uticajem.- Da li je moguće očekivati da u visokokorumpiranom društvu oni budu imuni na tu bolest, posebno ako znamo da se ponekad služe korupcijom i ucenama da bi prikupljali podatke. I pitanje je kolika je uopšte civilna kontrola ovih službi, ne samo kod nas nego i u zapadnim zemljama čije smo modele preuzimali - pita se Hadžić.Pošto niko, po zakonu, ne prati i ne otkriva korupciju u redovima „bezbednjaka“, rešenje bi mogao da bude novi republički istražni biro koji bi, baš kao i FBI imao takve ingerencije.
Nastavak na Večernje novosti...
