Izvor: B92, 01.Apr.2015, 12:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Na Bliskom Istoku bori se 25 Srba"
Na ratišta u Siriji i na Bliskom Istoku otišlo je oko 25 građana Srbije, što je zanemarljiva brojka u odnosu na BiH izjavio je direktor BIA Aleksandar Đorđević.
On je objasnio da je ukupno iz Bosne i Srbije na tim ratištima bilo oko 300 ljudi.
"Srbija nije opterećena velikim broje ljudi koji se nalaze u Sriji i na Bliskom Istoku, više ih ima iz Bosne, a veći je problem Kosovo. Ipak, precizne podatke, sto se tiče Kosova, nemamo", rekao je Đorđević >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << novinarima.
Prema njegovim rečim, BiH ima evidenciju tih osoba.
"Oni imaju veliki broj ljudi, ali imaju evidenciju o tome. Srbija nema taj problem, znamo koliko je nastradalo, koliko je otišlo, a koliko je još uvek dole, ali to je zanemarljiva brojka", istakao je on.
Đorđević je naveo da se ne može definisati profil ljudi koji odlazi na ratišta i da ima i onih sa kriminalnom prošlošću. On je u Skupštini Srbije, na Rouz-Rot seminaru Parlamentarne skupštine NATO-a, izjavio je da je u Ukrajini ostao mali broj građana Srbije koji učestvuju u tamošnjim sukobima.
"BIA je utvrdila o kom broju se radi i on nije veliki. Najveći broj naših državljana koji su učestvovali u sukobima na istoku Ukrajine vratio se u Srbiju što se podudara sa donošenjem zakona koji učestvovanje na stranim ratištima definiše kao krivično delo. Samo mali broj njih je ostao i oni se mogu izbrojati na prste jedne ruke", rekao je Đorđević.
On je istakao da je akcenat rada BIA u borbi sa tim problemom na preventivnom delovanju, na otkrivanju i identifikovanju pojedinaca koji borave na ratištu.
"Akcija BIA traje u kontinuitetu, prvenstveno na preventivnoj identifikaciji onih koji borave na ratnim područjima, kao i onih koji su se već vratili", rekao je Đorđević.
Kako je rekao, dodatni bezbednosni problem je povezanost ekstremnih islamista sa Balkana sa sličnim strukturama u Evropi.
Pojedini među njima izdvojili su se kao lideri koji propagiraju učešsće u džihad, a jedan broj njih se priključio u želji za dokazivanjem šerijatskih vrednosti.
Primer za to su mladi džihadisti iz Srbije koji su izgubili život u Siriji.
Konstatnu opasnost predstavljaju i samoradikalizovani pojedinci koji podržavaju takvu platformu, a sposobni su da samostalno izvedu neke terorističke akcije bez prethodnog planiranja organizacije.
Đorđević je rekao i da ne treba zanemariti povezanost terorizma sa organizovanim kriminalom, ali ni ulogu medija, pogotovo interneta u propagiranju džihada.
On je ukazao da je Srbija donela niz evropskih zakona i konvencija i implementirala međunarodne standarde za tu oblast.
Đorđević je zaključio da je u borbi protiv islamskog ekstremizma neophodna saradnja BIA sa sličnim službama u regionu i Evropi na razmeni informacija i otkrivanju finansijera, kao i na angažovanje svih segmenata u društvu na nacionalnom i međunarodnom nivou na suprotstavljanju terorizmu.
