Izvor: B92, Beta, 30.Nov.2009, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministarstva bez interne kontrole
Beograd -- Sistem interne kontrole, koji treba da spreči nenamensko trošenje novca, uspostavljen je u četiri ministarstva i BIA, dok u 20 ministarstava ne postoji.
U Izveštaju o finansijskoj reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije za 2008. godinu, navodi se da je od 25 kontrolisanih korisnika budžeta, sistem interne kontrole uspostavilo njih pet - BIA i ministarstva odbrane, finansija, rada i socijalne politike i omladine i sporta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Izveštaj o radu interne kontrole za 2008. godinu dostavili su samo Ministarstvo rada i socijalne politike i BIA.
Interna kontrola organizuje se kao sistem procedura i odgovornosti svih lica uključenih u finansijske i poslovne procese direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.
DRI je zaključila da kod korisnika budžetskih sredstava sistem interne kontrole nije organizovan na odgovarajući i pouzdan način.
Takodje se navodi da DRI "nije uverena da takav sistem kontrole svojim funkcionisanjem obezbedjuje primenu zakona i ciljeva zbog kojih se, u skladu sa zakonom, uspostavlja".
Sistem interne revizije, navodi se takođe u izveštaju, uspostavljen je u sedam ministarstava - finansija, pravde, poljoprivrede, za nauku i tehnološki razvoj, omladine i sporta, kulture i zdravlja. Na osnovu Pravilnika o organizovanju i postupanju interne revizije u javnom sektoru, taj sistem bi trebalo da postoji u 18 ministarstava i u Bezbednosno-informativnoj agenciji.
U toku je uspostavljanje u ministarstvima prosvete, za infrastrukturu, za državnu upravu i lokalnu sammoupravu, a interna revizija nije uspostavljena u ministarstvima spoljnih poslova, odbrane, ekonomije, rada, životne sredine i prostornog planiranja, trgovine i usluga i u Bezbednosno-informativnoj agenciji.
Od sedam ministarstava koja su uspostavila taj sistem, pet ih je dostavilo izveštaje Državnoj revizorskoj instituciji, a to nisu učinila ministarstva finansija i kulture. Na osnovu dostavljenih priloga i objašnjenja, DRI je zaključila i da interna revizija tamo gde postoji ne obavlja posao na odgovarajući način.
Nepravilnosti u isplati naknada za prekovremeni rad
Zavod za javno zdravlje Požarevac prikazivao je i naplaćivao troškove rada zaposlenih prema kojima su pojedinci radili od 250 do 650 sati mesečno, navodi se u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI).
Požarevački zavod je na godišnjem nivou iskazao radne sate u skladu sa ugovorom sa Ministarstvom zdravlja i planom, ali je na mesečnom
nivou, po zaposlenima, prikazivao angažovanje koje je veće nego sto je mesečni fond, uvećan za sve moguće prekovremene sate rada. U okviru provere završnog računa budžeta za 2008. godinu, revizija je proveravala rashode Ministarstva zdravlja u delu ugovora s institutima i zavodima za javno zdravlje i testom je obuhvaćeno osam zavoda i instituta.
Propusti su utvrdjeni u ugovorima sa zavodima za javno zdravlje Požarevac, Timok-Zaječar i Institutom za javno zdravlje Niš.
U požarevačkom zavodu više iskazanih sati provedenih na poslu nego što je to moguće ima 15 zaposlenih i to, troje za čitavu godinu, dvoje za 10 meseci, jedan za šest meseci, troje za tri meseca, tri za dva meseca i tri za jedan mesec, napominje se u izveštaju. Za troškove prekovremenog rada koji su obračunati iskazivanjem većeg broja prekovremenih sati, nego što je moguće, Zavod za javno zdravlje Požarevac fakturisao je 5,5 miliona dinara.
Institut za javno zdravlje Niš fakturisao je plate administrativnih radnika na ime materijalnih troškova i zbog toga je toj ustanovi isplaćeno četiri miliona dinara više.
Zavodu za javno zdravlje Timok-Zaječar isplaćeno 1,1 milion dinara više, jer je ta ustanova u obračun materijalnih troškova za pravdanje korišćenja sredstava uračunala i amortizaciju.
Utvrdjeno je da Ministarstvo zdravlja nije proveravalo da li je novac trošen namenski i da li su troškovi nastali u skladu sa programom, kao i da navedene tri ustanove nisu dostavljale ministarstvu izveštaje o pravdanju utrošenog, odnosno dobijenog novca. Prema nalazu revizora, Ministarstvo zdravlja nije u skladu sa ugovorom u konačnom godišnjem obračunu umanjilo pripadajući iznos novca za one zavode i insitute koji nisu obavili programom predvidjene aktivnosti do kraja godine, odnosno u propisanom roku.
