Izvor: Politika, 15.Nov.2013, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko je građana „na merama” BIA
Podatak da je srpska služba u prvih 11 meseci 2005. godine prisluškivala 302 osobe saopšten je tek nakon presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu
Osam godina je prošlo da bi javnost u Srbiji saznala koliko je građana Bezbednosnoinformativna agencija (BIA) prisluškivala sada već davne 2005. godine. Podatak da je srpska služba u prvih 11 meseci te godine prisluškivala 302 osobe saopšten je tek nakon presude >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u korist Inicijative mladih za ljudska prava, koji su tu informaciju i zatražili.
Da li je broj prisluškivanih građana u međuvremenu porastao ili ne, nismo uspeli juče da saznamo u agenciji. Poznato je samo da je BIA u toku ove godine presretanjem komunikacija ostvarila uvid u sadržaj 1.325 telefonskih linija i internet adresa, a da je 2012. godine taj broj iznosio 2.740 linija. Na osnovu ovog podatka nemoguće je pretpostaviti o kolikom je broju prisluškivanih građana reč.
Koliko god da se možda čine nebitnim, informacije o tome koliko je građana „na merama” BIA uvek su kopkale javnost. Naročito posle svojevremeno objavljivanih podataka o zloupotrebama ovlašćenja službi. Pod izgovorom da je reč o narko-dilerima, kako je vođena evidencija službi, prisluškivani su građani koji nemaju veze sa kriminalom.
Za razliku od nekog ranijeg perioda, BIA sada mora da ima odobrenje suda da bi mogla da ostvaruje uvid u sadržaj komunikacije građana. Takođe, odnedavno je uvela i sistem „dvostrukog ključa”, koji onemogućava da se samo sa jednog mesta aktivira prisluškivanje određenog telefonskog broja. To znači da je prisluškivanje moguće tek kada osoba zadužena za centralnu evidenciju primene mera izda nalog operateru da primeni meru.
Međutim, pitanje je da li bi na novu informaciju o broju prisluškivanih građana morali da čekamo do 2021. godine?
Put Inicijative mladih za ljudska prava do dobijanja informacije od BIA počeo je 31. oktobra 2005. kada je podnet zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u kojem je tražen podatak o broju prisluškivanih građana Srbije.
Sa druge strane, nije tajna da postoji i ilegalno prisluškivanje u Srbiji. Razmere tog prisluškivanja otkrio je nehotice Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) i to istražujući stanje u kojem se nalaze radarski sistemi za odbranu od grada.
Budući da radarski sistemi na celoj teritoriji Srbije rade svaki za sebe i nisu povezani u jednu celinu, ali i da veliki problem predstavlja instalirana komunikaciona oprema na radarima, RHMZ je osnovao posebnu komisiju 2009. godine. Njen zadatak bio je da proveri instaliranu komunikacionu opremu na svih trinaest radarskih centara, kao i na meteorološkoj stanici Kopaonik, zgradi RHMZ-a i objektu Zeleno brdo. Po zaključcima komisije, na većini objekata nisu pronađeni pisani tragovi o datumima montiranja, servisiranja i namene većine svih pronađenih uređaja. Na kontrolisanih šesnaest objekata identifikovano je više od 430 antenskih uređaja i druga komunikaciona oprema kao što su primopredajne radio-stanice, računarske mreže sa serverima, modemi i neidentifikovani elektronski uređaji nepoznatih vlasnika i nejasnog porekla.
Pored legalno postavljenih antena MUP-a, BIA i Vojske Srbije, više od trista antena je nelegalno postavljeno, odnosno nema dokaza da za to postoji pravni osnov. Jedan broj tih uređaja koji mogu služiti za prisluškivanje, postavljen je odmah pored antena BIA i MUP-a.
Danijela Vukosavljević
objavljeno: 15.11.2013.
