Izvor: Politika, 30.Jul.2008, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad BIA „četuje”

Slobodan Marković: Dokument je šok za provajdere. Ne samo zbog skupe opreme, koju moraju da nabave o svom trošku, već i zbog psihološkog efekta pred klijentima koji stiču utisak da oni „rade za BIA ili MUP”

Četovanje na Internetu, razgovor preko „skajpa” (vizuelna i audio komunikacija preko globalne mreže) ili slanje običnog i-mejla odnedavno su pod jasno preciziranim nadzorom službi bezbednosti Srbije. Republička agencija za telekomunikacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (Ratel) nedavno je propisala „Tehničke uslove za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije internet-mreže” koji su stupili na snagu 12. jula ove godine.

Provajderi, pružaoci internet-usluga, dužni su da vode urednu dokumentaciju o korisnicima usluga, da „nadležnim državnim organima za elektronski nadzor” omoguće pasivni monitoring internet-aktivnosti u realnom vremenu (u svakom trenutku), dostave korisnička imena i elektronske adrese klijenata, IP adrese (adresa korisnika usluga kod provajdera), MAC adrese (pojedinačna identifikacija svakog računara) i presretanje saobraćaja na „peer to peer” mrežama (kontrola skidanja muzičkih i video sadržaja). „Tehnički uslovi” nalažu provajderima i da „nadležne organe” upoznaju i sa načinom zaštite podataka o korisnicima.

Tehnika za pomenute namene smešta se u prostorijama nadležnog državnog organa ovlašćenog za elektronski nadzor i/ili u posebnim prostorijama u okviru telekomunikacionih centara, koje obezbeđuju i opremaju javni telekomunikacioni operatori, navodi se u „Tehničkim uslovima”. Svu opremu, neophodnu za ove zahteve, moraju instalirati o svom trošku, a svaki pružalac internet-usluga mora da odredi po jednog zaposlenog zaduženog za kontakt sa „nadležnim organima”, s tim što se to kadrovsko rešenje realizuje uz saglasnost „državnih organa”.

– Reč je o čisto tehničkom uputstvu. U svetu se pred sudovima sve češće koriste dokazi prikupljeni kontrolom Interneta i elektronske pošte, pa se ova oblast uređuje i kod nas. U suštini, mere takvog nadzora su zakonski regulisane kao i nadzor drugih komunikacija, poput prisluškivanja telefonskih razgovora ili kontrole klasične pošte. U svakom slučaju, za takve mere obavezan je sudski nalog i to istražnog sudije ili Vrhovnog suda, zavisno od težine krivičnog dela na koje se sumnja. U javnosti, kada se pomenu mere nadzora, odmah se pomisli na zloupotrebe koje su moguće u svakoj od pomenutih oblasti. Zakon je jasan, za zloupotrebu prisluškivanja, kontrole Interneta ili elektronske pošte postoje krivična odgovornost i sankcije – kaže Milan Škulić, profesor krivično-procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Predsednik nevladine organizacije Centar za razvoj Interneta Slobodan Marković, inače i član međunarodne internet-organizacije ICANN, smatra da je Ratel nepotrebno požurio sa objavljivanjem dokumenta koji je, kako kaže, „šok za provajdere”. Ne samo zbog skupe opreme koju moraju da nabave o svom trošku, već i zbog psihološkog efekta pred klijentima koji stiču utisak da oni „rade za BIA ili MUP”, ali i zato što nema ni reči o zaštiti privatnosti građana koji nemaju problema sa zakonom.

– Uopšte nije sporno da li elektronski nadzor treba da postoji ili ne, svima je jasno da se država mora boriti protiv zloupotreba Interneta kao što su, na primer, dečja pornografija ili terorizam. U svetu su rasprave na ovu temu pokrenute posle terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001. godine. Ako sličnu debatu nismo pokrenuli posle atentata na premijera, ne vidim zašto je to pitanje baš sad presečeno tim aktom Ratela? Odgovorno tvrdim da nijedan od oko 160 provajdera, koliko ih ima u Srbiji, nije konsultovan. Da je bilo konsultacija, okruglog stola ili da je bar poslato cirkularno pismo došli bi do nekog prihvatljivog rešenja – kaže Marković.

Po njegovom mišljenju, Ratelovi „Tehnički uslovi” sporni su, jer predviđaju uvođenje potpuno autonomnog sistema za nadzor, koji se može aktivirati bez znanja provajdera, ali i zato što svi troškovi padaju na teret pružaoca inernet-usluga. U Italiji, na primer, država snosi troškove nadzora. Možda bi za Srbiju bilo prihvatljivo i da provajderi snose troškove nadzora, a država analize Internet saobraćaja. Ali to se, kako kaže Marković, nije moglo razmatrati, jer nije bilo rasprave na ovu temu.

Ratel se juče oglasio saopštenjem, koje je potpisao predsednik Upravnog odbora profesor Jovan Radunović, u kome se kaže da „Tehnički uslovi” i slični nedavno doneti dokumenti predstavljaju podzakonska akta i definišu isključivo tehničke aspekte koje je dužan da ispuni nadprovajder, dok ostali provajderi ne podležu propisanim obavezama.

Zaštita privatnosti je sadržana u višem aktu, Zakonu o telekomunikacijama, gde, u stavu 1 člana 55, stoji: „Zabranjene su sve aktivnosti ili korišćenje uređaja kojima se ugrožava ili narušava privatnost i poverljivost poruka koje se prenose telekomunikacionim mrežama, osim kada postoji saglasnost korisnika ili ako se ove aktivnosti vrše u skladu sa zakonom ili sudskim nalogom izdatim u skladu sa zakonom”. Obaveze javnih telekomunikacionih operatora takođe su definisane stavom 5 člana 54 ZOT: „Javni telekomunikacioni operator je dužan da nadležnim državnim organima omogući pristup i analizu podataka", u skladu sa zakonom”, i stavom 2 člana 55: „Javni telekomunikacioni operator je dužan da kao deo sistema, o sopstvenom trošku, oformi podsisteme, uređaje, opremu i instalacije za zakonom ovlašćeni elektronski nadzor određenih telekomunikacija”, navodi se u saopštenju Ratela u kome se ističe da su „Tehnički uslovi"” doneti isključivo u cilju zaštite od terorizma i kriminala.

Milan Galović

[objavljeno: 29/07/2008]

Nastavak na Politika...

Economy.rs: RATEL opravdava donosenje Pravilnika o upotrebi e-poste