Izvor: Politika, 21.Avg.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I operativci BIA – profesori fakulteta
Izmenama Zakona o visokom obrazovanju predviđeno da nastavnici Akademije za nacionalnu bezbednost mogu da budu angažovani iz „organa državne uprave”
Izmenama Zakona o visokom obrazovanju, Srbija će i zvanično dobiti visokoškolsku ustanovu u kojoj će se studenti školovati za potrebe nacionalne bezbednosti. Na ovaj način će se zakonski „pokriti” odluka Vlade Srbije o osnivanju Akademije za nacionalnu bezbednost, koja je doneta pre nekoliko meseci, a po kojoj će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u prvoj generaciji biti 30 studenata, koji će se školovati o trošku budžeta za potrebe Bezbednosnoinformativne agencije (BIA).
U nacrtu, koji je ovih dana stavljen na uvid univerzitetskoj javnosti, navodi se da će deo nastavnog i saradničkog osoblja biti angažovano iz organa državne uprave, nadležnog za poslove nacionalne bezbednosti, u statusu nastavnika i saradnika sa punim radnim vremenom na visokoškolskoj ustanovi.
Na naše pitanje da li to znači da će sada operativac iz BIA moći da bude redovni profesor na nekom fakultetu, profesor dr Slobodan Stupar, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje objašnjava da se izmene zakona u ovom članu odnose samo na Akademiju za nacionalnu bezbednost.
– Ako mogu da se angažuju eksperti iz privrede, zašto ne bi mogli i eksperti iz organa bezbednosti? Međutim, to će biti vrlo mali broj ljudi, jer Akademija za nacionalnu bezbednost upisuje samo 30 studenata – objašnjava dr Stupar.
Studije će na ovoj visokoj školi, čij je sedište u zgradi BIA, trajati šest semestara, to jest tri godine, a budući „strukovni inženjeri nacionalne bezbednosti” će do diplome morati da polože ispite iz oko 40 predmeta.
Profesor dr Dragan Simeunović, vršilac dužnosti direktora Akademije za nacionalnu bezbednost, objašnjava za „Politiku” da se imala u vidu pozitivna praksa drugih specifičnih visokoškolskih ustanova, pre svega vojnih i medicinskih. Recimo, doktor na VMA, koji je biran u zvanje profesora, radi svoj lekarski posao, a kada je potrebno – održi studentima časove.
– Pošto je u pitanju vrlo specifična visoka škola strukovnih studija, u čijem programu oko 90 odsto predmeta čine strukovni i strukovno-aplikativni predmeti, razumljivo je da institucije koje se bave nacionalnom bezbednošću predstavljaju nastavničku bazu za takve predmete. Van tih institucija za neke od predmeta bilo bi teško, pa i nemoguće naći kvalifikovane nastavnike – objašnjava profesor Simeunović i dodaje da se na taj način „u ovim teškim ekonomskim vremenima štedi i budžet, jer neće biti potrebe da se zapošljava veliki broj novih nastavnika i saradnika”.
Dr Simenunović takođe ističe da se podrazumeva da svi koji budu učestvovali u nastavi moraju imati zvanja i moraju biti izabrani u skladu sa zakonom, bilo da se radi o profesoru strukovnih studija bilo asistentu.
Osnivanje Akademije za nacionalnu bezbednost nije prošlo bez potresa u javnosti, a naročito među studentima i profesorima Fakulteta za bezbednost, na kome studira oko 2.200 studenata. Profesor Simeunović kaže da je ovde reč o visokoj školi namenjenoj specijalizovanom obrazovanju koja nije i ne može postati novi fakultet bezbednosti, niti ima nameru da ugrozi bilo koga, a koja će biti otvorena za saradnju sa drugim visokoškolskim ustanovama.
--------------------------------------------------------------
Profesor emeritus može da učestvuje u projektima
Profesor dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje kaže da je on u ime akademske zajednice inicirao većinu izmena u ovom zakonu, osim dela o nacionalnoj bezbednosti. Po njegovim rečima, izmenama se naglašava da profesor emeritus može da učestvuje u svim oblicima nastave, ali i da učestvuje u naučnoistraživačkim projektima, što do sada nije bio slučaj.
Kada je reč o priznavanju diploma, Stanković dodaje da je naša dužnost da se prilagodimo praksi Evrope.
„Novina je da će sada u diplomama pisati ono zvanje koje je stečeno u inostranstvu, a na poslodavcu je da odluči da li je to ono što mu je potrebno”, objašnjava dr Stanković i dodaje da se do sada, primera radi, zvanje stečeno na MIT „prevodilo” na zvanje koje daje Elektrotehnički fakultet.
Sandra Gucijan
objavljeno: 21.08.2013.
