Izvor: Večernje novosti, 21.Mar.2013, 23:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Državne tajne pod težim katancem

NADZOR Narodne skupštine nad radom obaveštajnih agencija - BIA, VOA, VBA uskoro će biti uređen posebnim dokumentom, koji priprema Odbor za kontrolu službi bezbednosti. Ovim aktom neće biti ugrožen njihov rad, ali njime će poslanici dobiti mehanizam za pun nadzor nad agencijama. Briga o poštovanju zakona u radu službi bezbednosti, međutim, nije kompletna bez pravilnog odnosa prema dokumentaciji koja sadrži poverljive podatke. Najveći broj informacija koje nisu za svačije uši >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nalazi se u izveštajima službi koje dolaze u državne organe i na stolove visokih funkcionera. Pored zakonskog zaveta ćutanja i pretnje robijom, poverljivi papiri najsigurnije se čuvaju - katancem. Da su papiri sa oznakom ”poverljivo” najsigurniji pod ključem, smatraju i u parlamentu, gde će uskoro biti završena posebna prostorija sa sefovima, vrednim više od 50.000 evra. Papiri sa oznakom tajnosti, stigli od BIA ili vojnih službi bezbednosti, čuvaće se u hladovini kojoj će moći da pristupe samo oni poslanici koji su iste dokumente već razmatrali na sednicama zatvorenim za javnost. Svi oni obavezani su izjavom da tajnu neće nikome otkriti. Trezor će biti blindirana soba bez prozora, u kojoj neće raditi čak ni mobilni telefoni. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ukazuje, međutim, da su mere koje preduzima parlament samo tehničke prirode, ali da ne rešavaju problem neuređenosti postupanja sa poverljivim aktima. - Kako će zaposleni u Skupštini da znaju koje papire da stave u kasu, kada zakon o tajnosti podataka i posle tri godine ne funkcioniše - pita se Šabić i navodi da Vlada još nije donela akt da bi institucije mogle da postupe po njemu.ZAPEČAĆENE KOVERTE ZA SEDNICE DA su dokumenti označeni kao državna tajna neprekidno pod ključem, kao i da njima može da prisupi veoma uzak krug ljudi - potvrđeno nam je i u Vladi Srbije. - Sa poverljivom dokumentacijom postupa se veoma strogo - kaže Milivoje Mihailović, šef Vladine kancelarije za medije. - Papiri sa oznakom tajnosti uručuju se samo članovima Vlade, a uvid u njih nemaju čak ni državni sekretari koji ih zamenjuju na sednicama. U salu za sednice donose se u posebnim zapečaćenim kovertama, istim u kojima se vraćaju nazad u trezor. Nije tajna da većina državnih institucija na pravi način ne čuva poverljive akte. Zbog toga se u skoroj prošlosti događalo da, uprkos oznaci državne tajne iz Vlade i Skupštine, u ”čaršiju” izađe izveštaj o stanju priprema za odbranu zemlje, spornom zakupu satelita, o ”slučaju” Miladina Kovačevića... Ležeran odnos prema škakljivim papirima se toleriše, iako zakon predviđa čak četiri oznake: ”državna tajna”, ”strogo poverljivo”, ”poverljivo” i ”interno”. Najdelikatnije informacije trebalo bi da se čuvaju u crvenim koricama i sa nazivom predmeta uokvirenim masnom crnom bojom. Predsednik Odbora za zakonodavstvo i ustavna pitanja Vladimir Cvijan kaže da se na ličnom primeru iz poslaničkog kluba SNS uverio da se u Skupštini po zakonu postupa sa poverljivim informacijama. - Curenje državnih tajni događalo se iz neznanja o postupanju sa takvim papirima, ali i zbog sticanja poena na planu dnevne politike - objašnjava Cvijan. Veliki problem sa deponovanjem i čuvanjem sve državne dokumentacije, pa i poverljive, čini nedostatak propisa koji bi bacio na papir pravila o postupanju sa ”strogo poverljivim”dokumentima. Predlog zakona o arhivskoj građi, koji je bio nadomak usvajanja, povučen je iz procedure zbog drugačijeg uređenja finansiranja arhiva. Tek po njegovom usvajanju, što se očekuje do kraja godine, poverljivi papiri dobiće pravi tretman.

Nastavak na Večernje novosti...