Izvor: RTS, 08.Sep.2010, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doznajte sve o Ozni
Srbija bi trebalo, do kraja godine, da dobije Zakon o otvaranju tajnih dosijea građana, posle čega će biti objavljena imena svih saradnika tajnih službi. BIA podržava usvajanje zakona, pojedini istoričari smatraju da dosijei neće otkriti ništa značajno.
Zakon o otvaranju tajnih dosijea građana, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja godine, predviđa objavljivanje imena svih saradnika tajnih službi čije špijuniranje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je imalo tragične posledice po građane.
Bezbednosno-informativna agencija podržava usvajanje takvog zakona, ali i upozorava da on mora da ima ravnotežu između potreba demokratskog društva i očuvanja nacionalne bezbednosti Srbije.
Ako se otvore tajni dosijei, znaće se ko su ti ljudi čije su informacije krojile živote i karijere, i zbog kojih su mnogi stradali i bežali.
Planirano je otvaranje dosijea OZNA, UDBA i RDB, to jest, svih prethodnika sadašnje Bezbednosno-informativne agencije. Ipak, zakon ne obuhvata otvaranja dosijea vojnih službi bezbednosti.
Aleksandar Jugović iz Srpskog pokreta obnove izjavio je da će građani Srbije imati pristup podacima koje su o njima vodile službe bezbednosti.
"Biće sprečena zloupotreba tih podataka, biće rešene sudbine ubijenih i nestalih u proteklim periodu, biće omogućena rehabilitacija žrtava i biće obezbeđen diskontinuitet u radu službi bezbednosti u odnosu na prethodni period", rekao je Jugović.
"BIA smatra da takav zakon treba doneti, nužan je, ali taj zakon, jednom za svagda, na celovit i sveobuhvatan način treba da reši pitanje otvaranja dosijea koje su sve službe vodile protiv svojih građana", naveo je šef kabineta direktora BIA Jovan Stojić.
Svako ima pravo da svoj dosije ili njegov deo uzme, ili da zatraži uništavanje dosijea u ličnom prisustvu. To pravo imaju i naslednici do četvrtog kolena. Strogo je zabranjeno otkrivanje podataka o trećim licima koji se pominju u dosijeima, bez njihove saglasnosti.
Iz tajnih dosijea trebalo bi da se otkrije da li i danas u državnoj službi, strankama, ima saradnika službi bezbednosti. Građani koji žele uvid u svoj dosije imali bi pravo da znaju imena policijskih saradnika.
"Donošenje jednog takvog zakona ne znači da će sad novine moći da pišu ko je bio predmet nekog obrađivanja, koje je bio prisluškivan, praćen. Taj zakon mora da bude prevashodno donesen da bi neki ljudi koji su bili klevetani, pretrepeli štetu, mogli da nađu zadovoljenje pravde", istakao je Stojić.
Bez značaja za važne istorijske događaje
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen kaže da je imao priliku da vidi svoj dosije.
"Nažalost, otvaranje dosijea je trajalo samo nekoliko meseci, pa sigurno 30 posto stvari nije istinito. I kada vi objavljujete u javnosti te podatke tek tako, neki građani će zaista imati probleme i, možda, će im biti ukaljan ugled bez ikakvog razloga", kaže Homen.
Stručnjaci iz Instituta za savremenu istoriju smatraju da u ličnim dosijeima građana neće biti materijala ni činjenica koje bi rasvetlile važne događaje, od 1944. godine do danas.
"Saznajni kvalitet tih dosijea je loš. U njima su tračevi, kafanske priče. Sada će se videti da su većina saradnika Aleksa Žunjić i Ilija Čvorović", kaže istoričar Predrag Marković.
"Mi ćemo imati višak skandaloznog materijala o poznatim ljudima, dosta razočaranja ko je sve prijavljivao policiji. Međutim, to se dešavalo u čitavoj Istočnoj Evropi i to je normalno", naveo je Marković.
U nacrtu zakona propisane su i kazne za zloupotrebe dosijea - od 6 meseci do 5 godina, za objavu podataka bez saglasnosti osobe čiji je dosije. U Srpskom pokretu obnove očekuju da zakon posle usaglašavanja neće pretrpeti suštinske promene.
