Izvor: Politika, 16.Mar.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li BIA portretiše tužioce i sudije
Bezbednosnoinformativna agencija po zakonu može da proverava „specijalce”. – Rođačke veze ne mogu da budu razlog za diskriminaciju prilikom izbora kandidata za sudije i tužioce
Šta bi se dogodilo ako neki izabrani sudija ili tužilac naknadno sklopi brak sa advokatom? Da li bi to bio razlog za razrešenje?
Milan Škulić
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izjavio je juče Tanjugu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je dokument koji pokazuje da je Bezbedonosnoinformativna agencija prikupljala podatke o kandidatima za tužioce autentičan.
Dodaje da je odmah zatražio zvanično objašnjenje od Državnog veća tužilaca, kao i da se sastao sa ministarkom pravde Snežanom Malović i državnim tužiocem Zagorkom Dolovac. „Mogu da potvrdim da je taj zapisnik, koji se pojavio na internetu, autentičan i da je sastanak zaista održan, a o tome šta je bila sadržina sastanka i kakve su njegove konsekvence govoriće informacije koje dobijem kao odgovor na zahtev koji sam uputio”, rekao je Šabić.
Šabić je istakao da očekuje zvanično izjašnjenje Državnog veća tužilaca kako bi video „šta su druge relevantne činjenice”.
„Vladimir Vukčević saopštio je da su Slobodan Radovanović i on održali sastanak u Bezbednosnoinformativnoj agenciji, na temu prikupljanja podataka o dostojnosti kandidata koji su konkurisali na oglas za izbor za zamenike javnih tužilaca, i da treba da održe novi sastanak. Prilikom dobijanja informacija neće se saopštavati imena, ali će veće biti upoznato na postojanje okolnosti koja ne preporučuje izbor”, navodi se u zapisniku sa desete sednice DVT, koji je juče objavljen na nekoliko internet sajtova.
– Državno veće tužilaca odgovoriće na zahtev poverenika u zakonskom roku od 15 dana. Zatražene su informacije o autentičnosti zapisnika i o tome da li je bilo sastanka u Bezbednosnoinformativnoj agenciji. Državno veće tužilaca je otvoreno za saradnju sa poverenikom za informacije od javnog značaja – rekao je juče za „Politiku” Bruno Vekarić, portparol DVT i zamenik tužioca za ratne zločine.
Vekarić je napomenuo da je setom zakona o specijalnim tužilaštvima za organizovani kriminal i ratne zločine predviđeno „da se svaki kandidat za zamenička mesta u ovim tužilaštvima proverava u BIA” , ali nije želeo dublje da komentariše ovo pitanje sve dok DVT ne izda saopštenje i odgovori na zahtev Rodoljuba Šabića.
Sajtovi su objavili i zapisnike sa još nekoliko sednica Državnog veća tužilaca, na kojima se raspravljalo o tome da li su rodbinske veze sa advokatima prepreka da neko bude izabran na javnotužilačku funkciju.
Državno veće tužilaca je na 14. sednici, održanoj 1. decembra 2009. godine, zauzelo načelni stav da se kandidati čiji su bračni drugovi ili članovi uže porodice u advokaturi, ne biraju odnosno ne predlažu za zamenike javnih tužilaca. Ovakvom stavu se na narednoj sednici, održanoj 8. decembra, suprotstavio prof. dr Milan Škulić, član DVT-a. On je rekao da ne vidi pravni osnov za zauzimanje takvog načelnog stava i ukazao da bi se moglo otvoriti pitanje njegove ustavnosti, pa je predložio da se još jednom iznesu argumenti za i protiv.
Snežana Malović i Boško Ristić, članovi DVT-a po položaju, nisu se složili sa mišljenjem profesora Škulića, sa obrazloženjem da takva rešenja postoje u Evropi i da građani moraju imati poverenje u nosioce pravosudnih funkcija. Na kraju je potvrđen stav DVT-a, ali je profesor Škulić izdvojio svoje mišljenje.
– Ne postoji nikakav zakonski osnov da rodbinska veza sa advokatom bude razlog za diskriminaciju kandidata prilikom izbora za tužilačku ili sudijsku funkciju. U svakom procesnom zakonu predviđeno je da se može tražiti izuzeće sudije ili tužioca ukoliko u predmetu postupa advokat koji mu je blizak, odnosno ako mu je rođak ili bračni drug – rekao nam je juče prof. dr Milan Škulić.
Takvih slučajeva je i bilo u praksi. Sudije i tužioci bili su izuzimani iz takvih predmeta.
– Postavlja se pitanje u kakvim sve drugim bliskim odnosima mogu biti sudije i tužioci sa advokatima. Oni mogu biti kumovi, dobri prijatelji, razvedeni bračni drugovi ili ljubavnici. Kako onda utvrditi ko je kome blizak, ako mu nije rod ili bračni drug? Osim toga, šta bi se dogodilo ako neki izabrani sudija ili tužilac u budućnosti sklopi brak sa advokatom? Da li bi to možda bio razlog za razrešenje tog sudije ili tužioca? – pita profesor Škulić.
Nije sporno, dodaje, da je bilo slučajeva zloupotreba rođačkih i drugih veza, naročito u malim sredinama, ali to se, tvrdi profesor, ne može rešiti generalnim načelnim stavom, već samo poštovanjem postojećih zakonskih pravila o izuzeću sudija i tužilaca iz pojedinih slučajeva.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 17.03.2011.
