Izvor: Politika, Tanjug, Fonet, 10.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Broj prisluškivanih ne ugrožava bezbednost
Odnos BIA prema povereniku za informacije bolji nego ranije, kaže Rodoljub Šabić koji je o tome razgovarao sa direktorom Sašom Vukadinovićem
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, u reagovanju povodom jučerašnjeg teksta „Šabić: Voleo bih da je BIA kao VBA”, želi da istakne da je odnos Bezbednosnoinformativne agencije prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zakonskim obavezama znatno poboljšan u odnosu na pređašnje stanje, kao i da razgovor obavljen na ovu temu sa direktorom BIA Sašom Vukadinovićem i njegovim saradnicima već daje pozitivne rezultate.
– Naslov u jučerašnjem broju lista „Politika” zasniva se na mojoj oceni da bih voleo da je povodom objavljivanja broja lica koja su bila „pod merama” BIA postupila isto kao i Vojnobezbednosna agencija, tj. da je stavila javnosti na raspolaganje taj podatak. Ova ocena odnosi se na konkretan slučaj i nije uputno generalizovati. Reč je o dve agencije koje su bitno različite po ulozi, organizaciji, potencijalima. One generalno nisu i ne mogu biti iste. Ono što mene, kao poverenika za informacije Republike Srbije, zanima jeste da obe agencije imaju isti odnos prema obavezama utvrđenim Zakonomo slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja –objasnio je Šabić.
Što se tiče već famoznog „broja prisluškivanih na godišnjem nivou”, što je podatak za koji predstavnici nevladinih organizacija tvrde da ne može da bude tajna, dok iz BIA nezvanično objašnjavaju da je reč o informaciji koja može da ugrozi rad tajne službe svake države, poverenik za informacije od javnog značaja kaže da je pre tri godine doneo rešenje kojim je od BIA tražio da taj podatak, na kome je insistirala nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava, učini dostupnim javnosti.
– Ranije rukovodstvo BIA je, kao što sam već rekao, ignorisalo taj nalog, kao i ostale.Novo rukovodstvo je, izvršavajući ostale naloge, neizvršavanje ovog konkretnog opravdalo formalnim razlogom – da ne postoji poseban dokument koji sadrži podatak o broju prisluškivanih u 2005. godini. A, ako ne postoji, oni po ovom zakonu nisu ni dužni da ga prave. To je zaista tačno, ali sam ipak tim povodom izneo ocenu da bih više voleo da su postupili kao VBA – kaže Šabić.
Vojnobezbednosna agencija je, nakon što je ministar odbrane Dragan Šutanovac skinuo oznaku poverljivosti, objavila da je tokom prošle godine „na merama” držala 35 ljudi.
– Moj nalog zasnivao se na stavu da prost sumarni podatak o broju prisluškivanih, bez odgovora na pitanja kao što su – ko, gde, kako, zašto, na koji način, koliko dugo, kojim sredstvima i slično, ne može ugroziti nijedan od legitimnih bezbednosnih interesa. I danas to smatram. Interesantno je da se, nešto kasnije, moj neizvršeni nalog pojavio i kao međunarodni presedan. U sličnoj situaciji u Crnoj Gori, povodom zahteva jedne NVO da crnogorska služba bezbednosti – ANB objavi podatak o broju praćenih i prisluškivanih, kao argument je navođen nalog srpskog poverenika. Vrhovni sud Crne Gore smatra isto što i ja i ti podaci su objavljeni. Očigledno, bez negativnih posledica po nacionalnu bezbednost. Na sličan način prevaziđeni su i inicijalni problemi sa VBA –objasnio je Šabić.
Naime, odmah nakon žalbe Inicijative mladih povodom podataka o broju lica „pod merama” i razgovora poverenika sa načelnikom VBA Svetkom Kovačem i njegovim saradnicima, vojna tajna služba je pronašla način da, u granicama mogućnosti, korektno odgovori svojim obavezama prema javnosti.
– Generalno, smatram da sve bezbednosne strukture, uz maksimalno uvažavanje njihove specifičnosti, njihove uloge i delovanja, te činjenice da dobar deo informacija kojima oni raspolažu ne može uvek biti dostupan javnosti, moraju da ulažu maksimalan napor da bi građanima ove zemlje pružili što više informacija o svom radu – kaže Šabić.
B. Mališ
[objavljeno: 11/12/2008]
