Izvor: NaDlanu.com, 21.Mar.2013, 00:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BIA prisluškuje 1.300 telefona
BIA je smanjila prisluškivanje na minimum, a propisi to traže i od MUP, VBA i VOA. Izmenama zakona policiji će biti zabranjeno da zadire u privatnost bez odluke suda, pišu “Večernje novosti”.
Šef kabineta direktora Bezbednosno-informativne agencije Jovan Stojić izjavio je za “Novosti” da BIA nije povećala broj prisluškivanih građana u odnosu na početak godine, kao i da će se taj trend nastaviti. >> Pročitaj celu vest na sajtu NaDlanu.com << “Na dan 16. januara presretanjem komunikacija ostvaren je uvid u sadržaj na 1.325 telefonskih linija i internet adresa, što je upola manje nego na isti dan prethodne godine, kada je bilo presretanja komunikacija na 2.740 linija”, kaže Stojić. Građane Srbije može svako da snima i prisluškuje“Danas se BIA kreće u tim okvirima i teško da se može očekivati smanjenje tog obima uz ovaj stepen angažovanja Agencije”, navodi on. BIA je jedina koja je dosad javno izašla sa podatkom koliko linija prisluškuje i ubuduće će verovatno jednom godišnje izlaziti sa aktuelnim brojkama. Broj ljudi ”na obradi” MUP-a daleko je veći što pokazuje informacija poverenika za zaštitu podataka Rodoljuba Šabića - samo kod jednog telefonskog operatera za godinu dana evidentirano je više od 270.000 uzimanja listinga. Kada se taj broj pomnoži sa brojem operatera, proizilazi da se uvid ostvaruje u milion listinga, navode “Novosti” i dodaju da iza dve trećine zahteva stoji MUP. Pored toga što bez odluke suda ne može da ostvaruje uvid u prisluškivane komunikacije, BIA već duže vreme to ne može ni kad su u pitanju telefonski listinzi. Posle nedavnih izmena zakona to ne mogu ni VOA ni VBA. U privatnost telefonskih razgovora i mejlova, mimo sudskog rešenja, jedino može da zadire policija, ali ne zadugo. Kako je za “Večernje novosti” potvrdio profesor Milan Škulić, član radne grupe za izmene Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), prisluškivanje uz nalog tužilaštva ubuduće će biti prošlost. Primer NemačkeZamenik republičkog javnog tužioca i predsednik Udruženja tužilaca Goran Ilić smatra da bi u Srbiji možda trebalo primeniti nemačko rešenje. “Kada se mere primenjuju prema nekome, a ne budu iskorišćene kao dokaz na sudu, istražni sudija obaveštava lice da je bilo pod merama. Tako se razvejava sumnja u postojanje bilo kakvih zloupotreba, a organi koji koriste mere rade to opreznije i restriktivnije”, objašnjava Ilić. “Javna rasprava o ZKP-u je završena, nacrt je poslat ministarstvima i Venecijanskoj komisiji, i trenutno se unose manje izmene. ZKP predviđa da će policija moći da presreće komunikacije samo uz odluku suda, i to rešenje je u saglasnosti sa stavom Ustavnog suda Srbije kada je u pitanju Zakon o VOA i VBA. Zato bi bilo dobro hitno usvojiti izmene ZKP-a”, smatra Škulić. Inače, ombudsman Saša Janković i poverenik Rodoljub Šabić pre više od godinu dana podneli su zahtev Ustavnom sudu da se proglasi neustavnim član ZKP-a koji policiji omogućava da prisluškuje samo uz ”zeleno svetlo” tužilaštva. Ustavni sud do danas o ovome nije odlučivao. “Policija i dalje prisluškuje samo uz zahtev tužilaštva, jer kada bi i tražili rešenje suda, on bi ih odbio jer po zakonu za to nije ovlašćen”, kaže Janković. Koliki broj ljudi prisluškuje MUP znaće se tek kada se promeni zakon i on zaživi u praksi. Tada će se videti ko je restriktivniji u davanju naloga - tužioci ili sudije.(Izvor: Večernje novosti)
