Izvor: Politika, 13.Maj.2015, 19:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BIA prisluškivala 168 fizičkih i dva pravna lica
Savetnik direktora BIA tvrdi da statistički podaci o primeni tajnih mera predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) je od 1. jula do 31. decembra 2014. godine, po osnovu naredbe beogradskog Višeg suda i Zakona o BIA prisluškivala 168 fizičkih i dva pravna lica, izjavio je Miroslav Panić, savetnik direktora BIA koji je ovlašćen za postupanje po zahtevima za pristup >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << informacijama od javnog značaja. Panić je napomenuo da nedostaju podaci o broju primenjenih mera na osnovu Zakona o krivičnom postupku (ZKP). Ipak, kako je ocenio, reč je o veoma malo prisluškivanih građana, s obzirom na broj punoletnih stanovnika.
To su podacima koji su nedavno, posle intervencije poverenika za informacije od javnog značaja dostavljeni Inicijativi mladih za ljudska prava, jer su ih oni tražili.
O tome da li javnost ima pravo na statističke informacije o primeni posebnih mera za tajno prikupljanje podataka, koji bi podaci trebalo da budu javni, a koji tajni, zbog čega podatak o broju prisluškivanih građana ugrožava nacionalnu bezbednost, govorilo se juče na panel diskusiji „Šta javnost ima pravo da zna u vezi sa prisluškivanjem”. Skup je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP).
Savetnik direktora BIA tvrdi da bi javnosti trebalo da bude dostupno ono što je uredio postojeći pravni poredak Srbije. Prema tome, kako je rekao, javnost može da zna statističke informacije o primeni posebnih mera i postupaka za tajno prikupljanje podataka po Zakonu o BIA i ZKP-u, ali se „za to mora pomučiti”. Prema zakonu o BIA, kako je naglasio Panić, ovi podaci su tajni i mogu da budu objavljeni samo kada neko u ime javnosti podnese zahtev za to.
U praksi scenario po kojem BIA javnosti daje podatke o primeni posebnih mera je sledeći: prvo se upućuje zahtev BIA za dobijanje podatka o broju prisluškivanih građana, što ova služba odbije da dostavi sa obrazloženjem da on može da ugrozi nacionalnu bezbednost. Zatim, tražilac informacije podnosi žalbu povereniku, koji nalaže BIA da objavi podatak, nakon čega se to i dogodi.
Upitan zbog čega BIA to ne uradi odmah, Panić je odgovorio da je prema zakonu ove bezbednosne službe reč o tajnom podatku.
„Zakonom bi moralo da se propiše da je BIA u obavezi da svake godine proaktivno objavljuje ovaj podatak. Takođe, kada BIA podnese izveštaj Odboru za kontrolu rada službi bezbednosti i vladi, što radi dva puta godišnje, ti organi mogu da odluče da informišu javnost o nekim podacima iz tog izveštaja”, kaže Panić.
Panić smatra i da su rešenja poverenika za informacije od javnog značaja da BIA objavi statistički podatak o broju prisluškivanih građana zapravo – nezakonita.
Skup je organizovan nakon istraživanja BCBP-a u vezi sa nadzorom nad primenom posebnih mera. Istraživanje je, prema rečima Predraga Petrovića, izvršnog direktora BCBP-a pokazalo da kod sudova i tužilaštva ne postoji jasan stav i razumevanje šta su tajni, a šta javni podaci, koji se odnose na prisluškivanje. Tokom istraživanja poslato je 25 zahteva svim Višim tužilaštvima i sudovima da dostave podatke o odobrenim merama. Informacije je dostavilo 13 sudova i svega nekoliko tužilaštava.
Kako je rekao Petrović, kada nevladine organizacije traže ovaj podatak pokreće se pitanje o ugroženosti nacionalne bezbednosti.
Podaci o prisluškivanju u SAD i Nemačkoj na sajtovima institucija
Informacije o broju primenjenih mera za tajno prikupljanje podataka su SAD i Nemačkoj dostupne su svim građanima preko sajtova sudova, tužilaštava i parlamenta.
„SAD objavljuju statistiku o broju primenjenih mera, koliko koja od njih košta, kao i njihov konačan ishod, to jest da li su dovele do krivičnog postupka i kako se on završio”, napomenuo je Predrag Petrović.
