Izvor: Blic, 11.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BIA može da prisluškuje više od 2.000 ljudi dnevno
BEOGRAD - Osam godina posle demokratskih promena u Srbiji, tajna policija odbija da pruži podatke o broju prisluškivanih. Javnost ne zna tačan broj ljudi nad kojima BIA primenjuje ove tajne mere, ali to nije poznato čak ni skupštinskom Odboru za bezbednost, zaduženom za civilnu kontrolu službi.
Takva situacija samo podgreva sumnju da je broj prisluškivanih jako veliki, da se prisluškuje državni vrh i političari, kao i da se podaci o privatnim životima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koriste za političke obračune. Ivica Dačić, ministar policije, i bivši član Odbora za bezbednost, rekao je za „Blic" da se o prisluškivanju razgovaralo više puta na sednicama državnih organa. On tvrdi da iako su još pre nekoliko godina započete istrage na otkrivanju ilegalnih centara za prisluškivanje, operativnih saznanja o tome još nema.
- Država mora da spreči ilegalno prisluškivanje, kao i eventualnu zloupotrebu onih državnih organa koji imaju ta ovlašćenja. Službe, naravno treba da rade svoj posao u skladu sa zakonom, ali niko ne sme da ograničava ljudska prava time što će ilegalno da prisluškuje. Mora da se vrši puna kontrola da li se posao prisluškivanja obavlja u skladu sa zakonom. Po našim zakonima, pravo da to čine imaju i BIA, VBA, MUP (za kriminal i terorizam), Carina i organi koji se bave sprečavanjem pranja novca. Kontrolu nad njima vrši Odbor za bezbednost Skupštine Srbije - rekao je Dačić.
BIA se pozvala na rupu u zakonu kada je odbila zahtev nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, koji je uručio poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, da joj se dostavi dokument koji sadrži podatak o broju prisluškivanih osoba u 2005. BIA je saopštila da to ne može da učini jer „nema dokument o broju prisluškivanih osoba".
Šabić kaže za „Blic" da činjenica da služba nema taj dokument sama po sebi govori mnogo, i to frapantno loše o mehanizmu civilne kontrole.
- Ta informacija, ako je tačna, govori da taj podatak nikada niko nije ni tražio, a pozivamo se da je sprovedena civilna kontrola nad službama - kaže Šabić.
Pitanje koje se nameće jeste kako se sprovodi civilna kontrola kada nadležni skupštinski organ nije zainteresovan čak ni za broj prisluškivanih sa zakonskim pokrićem. Kako je onda u mogućnosti da dođe do podataka vrši li služba zloupotrebu primenjujući neovlašćeno ove mere.
Šabiću je jasno da služba mora da ostane u određenom domenu zatvorena za javnost, ali napominje da je i u njenom interesu da otkloni svaku sumnju da se aktivnosti koje sprovodi koriste u druge svrhe osim propisane zakonom.
- Ostajem pri oceni da sumarni podatak o broju prisluškivanih bez detalja, ne ugrožava nijedan interes službe - kaže Šabić.
Milan Pašanski, stručnjak za bezbednost, kaže da je većina aktivnosti srpskih tajnih službi koncentrisana na unutrašnje delovanje u funkciji dnevne politike.
- Država je bezbednosno izbušena, ali zato političke stranke znaju sve o ljubavnicama i detaljima iz privatnog života svojih političkih protivnika. Materijal iz prisluškivanih razgovora, kojim ih opslužuju službe, samo je jedna od metoda koje koriste politički protivnici - kaže Pašanski.
On dodaje da je teško proceniti koliko je ljudi u Srbiji prisluškivano, a još teže koliko njih je nezakonski pod merama.
- Rezultati ovih mera često su vidljivi u žutoj štampi koja je direktno na vezi sa službama i koje ih koriste u dnevnopolitičke svrhe. Materijal iz prisluškivanih razgovora često se poteže zarad slabljenja političkih protivnika, ucena, a to je daleko od onoga za šta su poreski obveznici dali novac. S obzirom na to da smo do sada imali čitav niz razloga za sumnju da je bezbednosni sistem funkcionisao po pravnim načelima, naravno da sada nemamo pravo da bilo kome verujemo na reč. Krajnje je vreme da se uvede red i čitava služba mora da doživi kompletnu rekonstrukciju, kako bismo imali sistem apolitične državne bezbednosti koji štiti državu, a ne parcijalne interese pojedinih partija - upozorava on.
Profesor Pašanski podseća da su šefovi službi uvek postavljeni od partija koje su na vlasti, i da to uvek drži otvorenim pitanje da li će biti prekoračenja ovlašćenja u interesu partija. Zato se zalaže za jaku civilnu kontrolu. Kod nas postoji parlamentarna kontrola, ali ti ljudi, kako smatra, nedorasli su svom zadatku.
U BIA zvanično tvrde da nelegalno prisluškivanje ne postoji i da je svaka mera primenjena po nalogu istražnog sudije ili Vrhovnog suda. U tajnoj službi kao i u Vrhovnom sudu ponovo nisu želeli da saopšte koliko je građana trenutno na merama prisluškivanje, jer je taj podatak državna tajna.
- Ni tajne službe drugih država ne objavljuju javno podatak o broju ljudi koji se prisluškuju. Takav podatak, pre svega bio bi odavanje državne tajne stranim obaveštajnim službama - kaže za „Blic" izvor iz bezbednosnih struktura.
Goran Petrović, nekadašnji načelnik DB, tvrdi da tajne službe nemaju potrebu da bilo koga prisluškuju bez odobrenja suda.
- Za svaku osobu može da se pronađe zakonski osnov za prisluškivanje. Da bi neko bio na merama ne mora da bude član kriminalne grupe. Dovoljna je procena da je ta osoba bezbednosno interesantna da bi nalog bio sudski odobren. Ta procena može da potekne čak i od „sumnjive" posete nekoj ambasadi, kontaktima sa inostranim novinarima. U 99 odsto slučajeva, početne pretpostavke se nisu pokazale kao tačne, ali su te osobe bile na merama, i to potpuno legalno - kaže Petrović. On objašnjava i da u Upravi tehnike BIA radi 200-300 ljudi.
- BIA ima pedesetak reproduktera, koji rade na prisluškivanju. Logičkim razmišljanjem može da se proceni koliko se ljudi prisluškuje. Svako od njih sluša najviše desetak osoba, čime se dolazi do broja od oko dve hiljade ljudi - kaže Petrović.
Međutim, odgovor BIA da nepostoji dokument o broju prisluškivanih osoba za Vuka i Danicu Drašković potvrda je same službe da neovlašćeno prisluškuje.
- Prisluškuje se sve što predstavlja nešto u javnom životu, svi političari, i to do najnižeg nivoa. Sve afere su proizvod prisluškivanja i ova metoda se koristi u interesu zaštite države, već u političkim obračunima i vlasti - dodaje ona.
Danica Drašković tvrdi ne samo da su decenijama pod ovim merama već da ih i danas prisluškuju. Ona smatra da zahvaljujući neovlašćenom prisluškivanju BIA i dalje ucenjuje razne biznismene, sudije, političare, ljude na položajima.
- Službu treba rasformirati i potom napraviti novu. Ne vidim razlog zbog kojeg se to odlaže - kaže Danica Drašković.
Čović nije dobio podatke
Nebojša Čović potvrdio je u „Utisku nedelje" da je na sednici Saveta za državnu bezbednost u vreme vlade Zorana Đinđića, u više navrata tražio da služba dostavi podatke ko i koga prisluškuje. Na pitanje šta je dobio kao odgovor, rekao je:
- Ništa.
On je takođe dodao da je na sednicama iznosio podatak da tadašnji zamenik načelnika DB Zoran Mijatović, između ostalih, prisluškuje i samog Đinđića. Dodao je da je na tim sednicama tražen pismeni izveštaj o prisluškivanim osobama. Upozoravali su predstavnike službe da svako ko je na ovim operativnim merama mora da bude zaveden pod određenim brojem, sa pečatom, ali da su iz DB-a dobijali odgovor da toga što traže nema. On je otkrio da služba ima desetak zavodnih knjiga, sa različitim varijantama.
Korać: Bulatović me je nelegalno prisluškivao
Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, tvrdi da je jedan od predsednika Odbora za bezbednost redovno pio kafu i ručavao sa Radetom Bulatovićem, koji je tada bio šef BIA.
- Umesto da ga kontroliše kroz skupštinsko telu, on je zapravo opsluživao šefa službe. Bulatović me je neovlašćeno prisluškivao, ali i ostale političare za koje je smatrao da su politički protivnici stranke Vojislava Koštunice. Možda je to činio i sa pokrićem suda, ali i to je onda zloupotreba, jer nalog može da potpiše sudija za svakoga sa izmišljenim prefiksom. Ništa prostije nego izmisliti za nekoga nešto i tražiti mere. Tako je služba prisluškivala članove vlade Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, a koliko znam, takvu vrstu zloupotrebe sprovodio je i Rade Bulatović, slušajući uostalom i mene. Kada ovo kažem, ne bežim od činjenice da je tu moja reč protiv njegove, ali takođe tražim da pokrenu istragu koja će to da utvrdi - kaže Korać.
On smatra da služba krije broj prisluškivanih kako ne bi time demonstrirala svoj kapacitet.
- Zakon o službama bezbednosti koji je donet u vreme Koštunice je farsa, jer dozvoljava mogućnost službi da uskrati informacije čak i članovima najvišeg bezbednosnog državnog tela Saveta za nacionalnu bezbednost, ali i skupštinskom Odbora za bezbednost. Ako po zakonu služba ima pravo da odbije da dostavi ovim telima svaki podatak pozivajući se da je to državna tajna, onda je civilna kontrola ko i sam zakon sprdnja - kaže Korać i dodaje da ako služba nema poverenja u institucije, postavlja se pitanje za koga ona to radi.
