Izvor: Blic, 14.Jan.2010, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BIA motri i na sudije
Podaci o građanima Srbije, a time i o predstavnicima pravosudnih organa, sa kojim raspolaže BIA, sigurno nisu dospeli u ruke neovlašćenih lica i nisu korišćeni u suprotnosti sa propisima Republike Srbije - rekao je juče Saša Vukadinović, direktor Bezbednosno-informativne agencije, pred Odborom za odbranu i bezbednost. On je, međutim, i dodao da je BIA dužna da sarađuje sa drugim državnim organima.
U Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << agenti 55 stranih službi sa kojima BIA sarađuje: Saša Vukadinović
- Po podzakonskom aktu Vlade Srbije o obavljanju bezbednosnih poslova, BIA ima obavezu na segment kontraobaveštajne zaštite organa i lica koja su od posebnog značaja za Republiku Srbiju - rekao je Vukadinović. On je na taj način odgovorio na pitanje Mehe Omerovića, člana Odbora za odbranu i bezbednost, na osnovu kojih odluka sudskih organa je BIA davala informacije Ministarstvu pravde koje su korišćene prilikom reizbora sudija.
- Ne mogu da kažem kakav je kvalitet tih informacija ukoliko ih je zaista i bilo u tom segmentu - kaže direktor BIA.
Omerović je pitanje postavio nakon što su se u medijima pojavili navodi da je Snežana Malović 30. decembra prošle godine potvrdila sumnje Društva sudija da su prilikom odlučivanja o kandidatima za sudije korišćeni podaci MUP i BIA.
Malovićeva je, međutim, juče za „Blic” negirala da je dala takvu izjavu.
- Izričito sam rekla da je Visokom savetu sudstva tužilaštvo dostavilo podatke da li se protiv nekih sudija vode postupci, nevezano za to da li je u pitanju optužnica, istraga ili istražne radnje. Tada sam napomenula da je tužilaštvo postupalo po prijavama, koje i BIA može da podnese - kaže ministarka Malović. Ona je juče navela i da očekuje da narednih dana Visoki savet sudstva dostavi obrazloženja sudijama koje nisu izabrane.
Vukadinović je na jučerašnjoj sednici Odbora, takođe, upitan da li je tačno da je dao nalog dvojici pripadnika Bezbednosno-informativne agencije da polože vence na spomenik Draži Mihailoviću, zvanično ratnog zločinca.
- BIA ima aktivnosti i na polju nacionalnog pomirenja. Tačno je da su oni to uradili po mom nalogu. To je učinjeno posle donošenja Zakona o izjednačavanju pripadnika ravnogorskog pokreta i Narodnooslobodilačke borbe. Uz sve to, nedavno je rehabilitovan i premijer vlade u kojoj je Mihailović bio ministar vojni. Imao sam tu obavezu i zbog toga što je BIA pravni sledbenik svih onih službi od Drugog svetskog rata pa do danas, koje su na neki način zloupotrebile tadašnje vlasti. Osetio sam potrebu da tako napravim diskontinuitet sa Resorom državne bezbednosti, Udbom, Oznom, odnosno onim službama čije pominjanje u našem narodu ne izaziva lepa osećanja - kaže Vukadinović.
Direktor BIA rekao je i da će u narednom periodu apsolutni prioritet u radu biti lociranje preostala dva haška optuženika, pre svega generala Ratka Mladića, i dodao da je to obaveza i ostalih bezbednosnih službi.
- Angažovali smo sve raspoložive kapacitete sa ciljem okončanja saradnje sa Hagom. Naša obaveza je i da blagovremeno postupimo po svim zahtevima tužilaštva i predstavnika odbrane svih onih koji su optuženi pred Tribunalom. Postupali smo izuzetno efikasno i u ovom trenutku nemamo nijedan zaostali zahtev. Imali smo sedam zahteva Tribunala za dostavljanje dokumentacije i isto toliko od predstavnika odbrane. U prvom slučaju dostavili smo 531 materijal, a u drugom 537 materijala - istakao je Vukadinović.
Direktor BIA potvrdio je nedavno pisanje „Blica” i rekao da u Srbiji ima 55 stranih službi bezbednosti iz 40 zemalja sa kojima BIA sarađuje.
- U Srbiji postoje ovlašćeni predstavnici službi bezbednosti drugih zemalja, što je u skladu sa procedurom. I Srbija u druge zemlje šalje svoje pripadnike službi bezbednosti. Predmet interesovanja BIA su, međutim, oni koji rade mimo procedure, odnosno saradnici stranih službi bezbednosti - izjavio je Vukadinović.
Nepovoljna odluka MSP po Albance povod za sukobe
Direktor BIA je rekao i da su albanske separatističko vođe promenile politiku i pokušale da celu teritoriju Kosova stave pod svoju kontrolu, naseljavajući Albance na sever pokrajine. Zbog toga je, tvrdi on, bilo oružanih sukoba, a fizički su bili svakodnevni.
- Ukoliko 2010. godine Međunarodni sud pravde donese odluku koja će biti negativna po Albance sa Kosova, postoji opasnost da dođe do nove eskalacije sukoba - zaključio je Saša Vukadinović.
