Izvor: Politika, 02.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

BIA ćuti, Dulić najavljuje istragu, o slučaju Stanišić

Dok jedni misle da je bivši šef RDB sve vreme radio za američke interese, drugi tvrde da je on radio u interesu države uspostavljajući dobre odnose sa CIA

Bezbednosno-informativna agenciji (BIA) juče nije želela da komentariše navode „Los Anđeles tajmsa” prema kojima je bivši načelnik Resora državne bezbednosti Jovica Stanišić bio saradnik američke obaveštajne službe ( >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << CIA). Od zvaničnika se oglasio samo ministar za zaštitu životne sredine (?) Oliver Dulić koji je za B92 rekao da će informacije o tome da li je Stanišić radio za CIA tek biti proveravane. Komentarišući vest koju je objavio američki list, Dulić je rekao da ne zna kakav će biti zvanični stav, ali da je njegovo privatno mišljenje da je reč o „prošlom vremenu”.

Mišljenja ljudi koji su pripadali bezbednosnim strukturama ili se bezbednosnim poslovima i dalje bave, o Stanišićevom odnosu prema CIA su podeljena: za jedne je Stanišić bio plaćeni čovek CIA u Beogradu tokom ratnih devedesetih, dok drugi smatraju da je nekadašnji „broj 2” u hijerarhiji režima Slobodana Miloševića radio u korist države uspostavljajući partnerske odnose sa najmoćnijom tajnom službom na svetu.

Čak se spominje i mogućnost da je Stanišić „šurovao” sa Amerikancima po nalogu Miloševića, ali nekih dokaza ili svedočenja koji bi potkrepili tu tvrdnju nema.

Jedan od retkih koji je želeo da razgovara pod imenom i prezimenom je Radmilo Bogdanović, nekadašnji ministar unutrašnjih poslova. On nema dileme da je Stanišić radio za američku obaveštajnu službu.

– Srećan sam što dok sam bio ministar policije Stanišić nije bio načelnik RDB, jer bih se osećao odgovornim za njegovu saradnju sa CIA. Da su živi ministri koji su bili nadređeni Stanišiću morali bi da budu upitani kako je moglo da se desi da šef tajne službe šuruje sa stranom obaveštajnom agencijom. Ovako, ja sam miran. Stanišić sigurno nije zaslužio mesto na kojem se nalazio i ovi navodi potvrđuju to – kaže Bogdanović.

On dodaje da veruje u navode „LA tajmsa” o Stanišiću, jer „da su neistiniti, on bi se sigurno oglasio i demantovao sve”.

– Da je neko hteo da izmisli priču, zašto bi je izmišljao baš protiv Stanišića, a ne protiv nekog drugog. U vreme dok sam bio ministar policije bili smo organizovana zemlja i imali smo organizovanu službu koja je bila sposobna da sprečava strane obaveštajne službe u njihovim aktivnostima – kaže Bogdanović.

S druge strane, u agenciji ZIPA, koja upošljava bivše obaveštajne oficire, kažu da moraju da postoje na zakonu zasnovani dokazi da bi se neko optužio da radi za interese strane obaveštajne službe.

– Ostalo, kao što je to u ovom slučaju – pisanje novina, nezvanični komentari i memoari – predstavljaju spekulaciju koja može da ima za cilj diskreditovanje ljudi, državne politike ili novije obaveštajne kombinacije ili skretanje pažnje javnosti sa ozbiljnijih problema – kažu u agenciji ZIPA.

Oni dodaju da je njihovo mišljenje „da se od događaja koji se navodno desio pre više od 10 godina pravi kampanja sa ciljem skretanja pažnje javnosti”.

– Ovakva informacija, plasirana po konkretnom liku i događaju, gde je umešan bivši pripadnik CIA, očigledno je planska podrška operativnim kombinacijama na našem prostoru koji se u ovom trenutku vode. Sada se ne vidi jasno koja je operativna kombinacija, ali će za kraći period biti vidljiva – misle u agenciji ZIPA.

Sumnju da je saradnja Stanišića sa CIA bila veća od razmene obaveštajnih podataka podstiče to što se, prema navodima „LA tajmsa”, on sa predstavnicima američke obaveštajne agencije susreo u parku gde je dogovorio saradnju. Naši sagovornici kažu da kada se saradnja dogovori bez pune kontrole rukovodstva države, uvek postoji mogućnost za zloupotrebu položaja.

Podsetimo, „LA tajms” je prekjuče objavio da je CIA Haškom tribunalu, gde se sudi bivšem šefu Državne bezbednosti Srbije, dostavila poverljivi dokument sa dokazima o pomoći koju im je pružio.

– Jedne noći 1992. godine, u beogradskom Topčiderskom parku, Stanišić se sastao sa oficirom CIA Vilijamom Lofgrenom i te noći su dva špijuna sklopila tajno partnerstvo za koje niko nije saznao. Stanišić je osam godina bio glavni čovek CIA u Beogradu – navedeno je, između ostalog, u opširnom članku o delovanju Stanišića tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.

Sagovornici našeg lista iz bezbednosnih struktura, koji su insistirali na anonimnosti, objašnjavaju da je CIA prisutna na ovim prostorima još od kraja Drugog svetskog rata.

Oni kažu da je CIA na našim prostorima posebno aktivna od 1990. godine i da je tražila saradnike među ljudima koji su se zalagali za raspad SFRJ, o čemu postoje dokumentovani podaci u arhivama tajnih službi. CIA se pojavljivala pod maskom MPRI (Militari profešnal risurs inkorporejted) agencije, u kojoj su zaposleni uglavnom bivši vojni i obaveštajni američki oficiri. Agencija sa paravanom konsultantske kuće učestvovala je u formiranju paravojnih formacija u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, ali i na Kosmetu. Karakteristično je da se isti tip agencija pojavio i u Iraku, posebno posle američke invazije na ovu zemlju.

Srpske obaveštajne službe danas prate delatnost svih obaveštajnih struktura na našim prostorima i u godišnjim analizama navode broj i karakter delatnosti, broj angažovanih agenata... One se dostavljaju vrhu države i Savetu za nacionalnu bezbednost. Najaktivnija je obaveštajna služba jedne susedne države.

Dušan Telesković

------------------------------------------------------

Prvi su otkriveni Kaktus i Grizli

Iskusni obaveštajci se sećaju dva slučaja otkrivanja naših državljana koji su radili za CIA. Jedan slučaj je iz 1973. godine (to se, prema dostupnim podacima, vodi kao prvi slučaj otkrivanja saradnika CIA u SFRJ), kada je uhapšen izvesni pripadnik JNA pod operativnim imenom „Kaktus”. Drugi slučaj se desio sredinom osamdesetih kada je otkriven podoficir JNA sa nadimkom „Grizli”.

Najpoznatiji je slučaj otkrivanja Momčila Perišića, tadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije i Džona Nejbora Dejvida, šefa CIA za Balkan, koji su uhapšeni na Ibarskoj magistrali 2002. godine. Prema saznanjima našeg lista, Perišić je imao kontakt sa CIA od 1997. godine.

------------------------------------------------

Kancelarija CIA u Beogradu

Saradnja CIA i naših obaveštajnih službi danas se odvija po utvrđenim principima. Agenti CIA zaduženi za Srbiju su članovi diplomatskog osoblja Ambasade SAD u Beogradu koji po dolasku na ovu funkciju posećuju MUP, BIA i vojne obaveštajne službe gde se „legendiraju”, posle čega uspostavljaju zvaničnu saradnju. Takva saradnja se uglavnom svodi na razmenu obaveštajnih podataka, a u ovom trenutku je najintenzivnija kroz informacije o odbeglim haških optuženicima. Osim CIA, kancelariju u Beogradu ima još pedesetak stranih tajnih službi.

Stanišić je organizovao posetu Džona Dojča, bivšeg direktora CIA, koji je 1995. godine došao u Beograd. Stigao je predsedničkim avionom, sa suprugom i svitom od 200 saradnika. Stanišićev naslednik Rade Marković je potpuno prekinuo tu saradnju, da bi je ponovno uspostavio Goran Petrović, posle petooktobarskih promena 2000. godine, koji je posetio sedište ove agencije u Lengliju, Virdžinija. I Rade Bulatović se susreo u više navrata sa tadašnjim šefom CIA Džordžom Tenetom. Jednom je susret organizovan u SAD, dok su se drugi put, prema saznanjima našeg lista, susreli 2005. godine u Albaniji, na sastanku koji je Tenet organizovao sa šefovima obaveštajnih službi zemalja u regionu.

[objavljeno: 03/03/2009]
Pogledaj vesti o: BIA

Nastavak na Politika...