Izvor: Politika, 17.Okt.2015, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog izbeglica bunt u CDU protiv Merkelove
Bundestag usvojio izmene zakona kojim se ubrzava procedura dobijanja azila u Nemačkoj, ali i proterivanje onih koji za to nemaju osnova
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Dužina aplauza kojim je juče u Bundestagu dočekan govor kancelarke Angele Merkel o izbeglicama i izmenama zakona o azilu, čini se, obrnuto je proporcionalan broju simpatizera, članova i saveznih poslanika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njene Hrišćansko-demokratske unije (CDU) koji podržavaju njenu politiku „otvorenih vrata” za izbeglice.
Bunt u CDU – koji je počeo prošle nedelje kada su 34 gradonačelnika i poslanika iz redova ove stranke napisali pismo Merkelovoj optužujući da krši nemačke i evropske propise, kao i sam program CDU – narastao je u međuvremenu na 126 članova CDU, među kojima je i 38 poslanika u Bundestagu. Iako je to tek svaki sedmi poslanik CDU, činjenica da se sestrinska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) bavarskog premijera Horsta Zehofera već deklarisala kao protivnik Merkeline politike prema izbeglicama ukazuje da je izbeglička kriza prouzrokovala ozbiljnu svađu u vladajućem demohrišćanskom bloku.
To se najbolje moglo uočiti juče kada je istovremeno zasedao Bundestag u Berlinu i pokrajinski parlament Bavarske u Minhenu. U Berlinu je kancelarka istakla razmere izazova koji je pred Evropsku uniju postavila izbeglička kriza, dodajući da „nije preterivanje ako taj zadatak nazovemo istorijskim testom za Evropu”.
„Evropa treba da pokaže solidarnost, a sve drugo bi bilo neuspeh”, rekla je ona, ponavljajući svoj stav da je nemoguće momentalno zaustaviti priliv izbeglica, s obzirom na to da nema naznaka da će se uskoro završiti rat u Siriji.
Ističući značaj Turske, Jordana i Libana, koji su primili milione izbeglica, Merkelova je naglasila da Evropa mora da sarađuje sa Turskom, koja je primila skoro dva miliona Sirijaca i najveći je putni pravac za migrante koji idu ka Evropi.
Taman što se završio govor Merkelove u Berlinu, u kojem je istakla da zatvaranje granica EU „u internet-eri 21. veka predstavlja jednu iluziju”, u Minhenu je za govornicu izašao njen demohrišćanski kolega Zehofer i žestoko kritikovao njenu politiku.
„Bez restrikcija u imigrantskoj politici, Nemačka i cela Evropa će spektakularno doživeti kolaps”, rekao je Zehofer, optužujući Merkelinu vladu da koristi „lepe reči”, ali da nema konkretan plan za krizu, već je prepustila Bavarskoj da je sama rešava.
Zehofer je optužio Merkelovu da je odgovorna za pometnju u gradovima kojima je ponestalo mesta za smeštaj izbeglica, kao i da je odgovorna za moguće etničke tenzije.
„Ako savezna vlada ne čini ništa dok se mi na terenu suočavamo sa pravim efektima (talasa izbeglica), savezna vlada će biti kriva za sve sadašnje i buduće posledice”, rekao je bavarski premijer, dodajući da lokalne vlasti imaju „odgovornost za živote izbeglica” te da se zvanični Berlin ne obazire na to što Bavarskoj ponestaje sredstava „da omogući obrazovanje nepismenima” i zaštiti granicu sa Austrijom.
I dok deo nemačkih demohrišćana predvođeni Zehoferom zagovara zatvaranje nemačkih granica, Merkelova to odlučno odbija, ističući da bi ti imalo razorne posledice po sve zemlje na takozvanoj balkanskoj ruti, jer bi posle Nemačke svoje granice zatvorile Austrija i Mađarska.
Uprkos buntu unutar CDU i protivljenju CSU, juče su u Bundestagu usvojene izmene zakona o azilu, kojim se ubrzava procedura za dobijanje azila ali i za deportovanje onih koji za to nemaju osnova. Osim toga, odlučeno je da od 1. novembra na nemačkoj listi zemalja sigurnog porekla budu i Crna Gora, Albanija i Kosovo, tako da njihovi državljani neće imati bezmalo ikakve šanse da dobiju azil u Nemačkoj. Osim toga, predviđeno je da novčanu pomoć tražioci azila ubuduće, kad god je to moguće, dobijaju u robi ili uslugama a ne u novcu.
Cilj svih ovih izmena zakona je da se drastično smanji broj tražilaca azila, koji stižu sa zapadnog Balkana, i da se time napravi mesta za prijem izbeglica sa Bliskog istoka i iz Afrike. Ove mere naišle su na kritike, kako nevladinih organizacija koji pomažu izbeglicama pa smatraju da će ovo otežati život pridošlicama, tako i dela konzervativaca koji misle da su mere nedovoljne.
Kada je u pitanju zbrinjavanje velikog broja izbeglica, Merkelina rečenica „mi to možemo” sve manje nailazi na odobravanje među Nemcima. Prema poslednjem istraživanju javnog mnenja, 32 odsto ispitanih Nemaca je saglasno sa Merkelinom rečenicom, dok 64 odsto nije saglasno. Osim toga, 56 odsto Nemaca je reklo da već ima previše izbeglica u Nemačkoj, dok je to pre mesec dana reklo 46 odsto njih. Za minulih mesec dana i broj onih koji misle da Nemačka može da primi još izbeglica je pao sa 28 na 19 odsto ispitanih Nemaca.
