Izvor: Deutsche Welle, 22.Mar.2018, 16:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlada koja ne nosi rukopis Angele Merkel

Svoj četvrti i verovatno poslednji mandat Angela Merkel je započela tonom koji se do sada nije čuo u ovakvim prilikama. Nešto se kuva u Saveznoj Republici Nemačkoj, i neizvesno je kada će sve biti gotovo.

Miteldojče catung (Hale): „Niko ne može znati da li će ovaj mandat trajati do 2021. godine ili će biti prevremenih izbora. Kako god bilo, godine koje dolaze biće onakve kakvo je bilo i izlaganje >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Angele Merkel o politici vlade i rasprava koja je potom usledila u Bundestagu: difuzne i zbunjujuće. Svesna toga, Merkelova je pokušala da povrati kontrolu. Ako se kao merilo uzme promena u odnosima među strankama u susednim zapadnoevropskim državama, pred Nemačkom je ionako mnogo toga. U Saveznoj Republici Nemačkoj počelo je da se kuva, i neizvesno je kada će sve biti gotovo.“

- pročitajte još: Merkel: Prevazići podele u društvu

Dojčlandfunk: „Izlaganja o politici vlade do sada je uvek bila prilika da se zatrubi na pokret, vreme kada bi sve zaprštalo od političkog testosterona. Angela Merkel je, međutim, svoj četvrti i verovatno poslednji mandat započela tonom koji se do sada u ovakvim prilikama nije čuo. Njeno izlaganje o politici vlade bilo je kombinacija kritičke samorefleksije i priznanja grešaka, uz insistiranje na suštinskim uverenjima. Neke je to, videlo se, očigledno ostavilo bez daha, naročito u poslaničkoj grupi Demohrišćana. Merkelova se i sama isprva nadala da problemi nastali u Siriji neće direktno uticati na Nemačku i Evropu. To je bilo naivno, rekla je. To je verovatno bez presedana – da aktuelni šef vlade za sebe kaže da je bio naivan, a ne da tako označava političke protivnike. Što se tiče politike ključnih godina 2015. i 2016, Angela Merkel je pokazala gotovo luteransku stabilnost.“

Švebiše cajtung (Ravensburg): „Izlaganje Angele Merkel može se svesti na sledeće: shvatili smo. Bilo je reči o izbegličkoj krizi, greškama, posledicama, o onim Nemcima koji imaju utisak da su zapostavljeni. Ljudskost, pravednost i kohezija u društvu ciljevi su Angele Merkel koja se predstavila kao kancelarka više levog centra. Mnogo toga što je najavila – o jačanju porodice, negovanju starih i bolesnih, borbi protiv siromaštva dece – zapravo je spisak njenih propusta. Pritom se vlada nije promenila, a Merkelova je iskreno priznala velike propuste u oblasti nege, kao i to da penzije nakon 2030. nisu sigurne.“

- pročitajte još: Nemačka spremna da plati za više Evrope

Tagesšau, onlajn portal nemačkog javnog servisa ARD: „Angela Merkel jasno je stavila do znanja da Nemačka može vrlo brzo da izgubi svoj ekonomski prestiž – ako stvari i dalje budu išle tako sporo sa digitalizacijom i tehnologijama budućnosti. Posle izbegličke politike, to je tema broj dva koja joj leži na srcu – a kojoj se do sada nije posvetila kako treba. Treća je Evropa, koja bi trebalo da ponovo postane izvor snage. Međutim, to su ipak samo reči. Čoveku dođe da poviče: A sad krećemo! Ali Demohrišćani i Socijaldemokrate imaju mnogo problema jedni sa drugima, a i unutar samih Demhrišćana Zehofer i Špan stvaraju napetosti svojim izjavama – jedan time što negira da je islam deo Nemačke, a drugi time što negira siromaštvo. I iako je Angela Merkel na kraju jasno rekla: „Nemačka, to smo svi mi“ i da tu spada i islam, pitanje je da li će nova vlada zaista ponovo da nosi njen rukopis.“

Priredila Dijana Roščić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Angela Merkel (63, CDU) morala je da čeka više od pet meseci, ali sada je gotovo. Ona će po četvrti put da postane šefica Savezne nemačke vlade. Merkelova danas 14. marta 2018, polaže zakletvu kao savezna kancelarka.

Dosadašnji ministar pravosuđa Hajko Mas (51, SPD) sada je ministar spoljnih poslova. Kao ministar pravosuđa Mas je Zakonom o borbi protiv mržnje na internetu izazvao burne rasprave. U Ministarstvu spoljnih poslova popularnost će sigurno da mu poraste. Možda ga SPD tako priprema za svog budućega kancelarskoga kandidata?

Olaf Šolc (59, SPD), u vreme dok je još bio kandidat za ministra finansija, nije krio da mu je uzor njegov prethodnik Volfgang Šojble (CDU). Šolc, dosadašnji gradonačelnik Hamburga, želi uravnotežen budžet, bez novih dugova, tako stoji i u Koalicionom ugovoru. Ali to se ne sviđa svima u SPD. Šolc je ujedno i vicekancelar.

Horst Zahofer (68, CSU), od 2008. bavarski premijer, sada je novi ministar unutrašnjih poslova. On je odlučni zagovornik uvođenja gornje granice za doseljavanje migranata, a sada bi trebalo da ima veća ovlaššćenja nego njegov prethodnik Tomas de Mezijer. Ministarstvo će biti nadležno i za teme „domovina“ i „građevina“.

U Petera Altmajera (59, CDU) kao ministra u kancelarskom kabinetu, njegova šefica Angela Merkel mogla je da se pouzda u svakom trenutku, pa tako i kod pitanja politike prema izbeglicama. On sada preuzima ministarstvo privrede i energetike, a to je za CDU veoma važno ministarstvo, nakon što je ministarstvo finansija pripalo SPD-u.

Hubertus Hajl (45), bivši generalni sekretar SPD, novi je ministar rada i socijalne politike. To ogromno Ministarstvo ima budžet od preko stotinu milijardi evra, što znači da je to ministarstvo s daleko najvećim izdacima.

Može se uspeti i bez veza u stranačkom vrhu. Franciska Gifaj (39, SPD), dosadašnja načelnica berlinske gradske četvrti Nojkeln, preuzima Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Gifajeva se smatra zagovornicom prava i reda. To ime je stekla u problematičnoj berlinskoj četvrti i navodno je konzervativna.

Svenja Šulce (49, SPD) ima ministarsko iskustvo na pokrajinskom nivou, do 2017. bila je ministarka nauke u Severnoj Rajni Vestfaliji. Nakon što je njena stranka izgubila na pokrajinskim izborima i vlast preuzela koalicija CDU-FDP, Šulceova je postala generalna skretarka stranke , a sada i savezna ministrarka za zaštitu životne saredine.

Katarina Barli (49, SPD) do sada je bila ministarka za porodicu, a sada preuzima Ministarstvo pravosuđa, koje je do sada vodio njen stranački kolega, budući ministar spoljnih poslova Hajko Mas. Barlijeva se u poslednje vreme naročito zalagala za prava žena.

I Helge Braun (45, CDU) je čovek kojem Angela Merkel veruje – tako kažu u Berlinu. Do sada je bio državni ministar u kancelarkinom uredu, a sada nasleđuje Petera Altmajera kao šef kancelarijata kanclarskog ureda. On bi trebalo da se brine da oko kancelarke sve funkcioniše kako bi trebalo.

Ursula fon der Lajen (59, CDU) je u poslednje vreme bila na meti kritika zbog pitanja opremanja i (ne)spremnosti nemačke vojske za neke zadatke. Ona je već ranije bila ministarka za porodicu u vladi kancelarke Merkel, a priča se da bi mogla da bude buduća generalna sekretarka NATO. Ali, bar do smene u Briselu za dve godine, ona bi trebalo da ostane nemačka ministarka odbrane.

Julija Klekner (45, CDU) poreklom je sa nemačkog jugozapada, gde se mnogi ljudi bave poljoprivredom. Zamenica predsednice CDU već godinama je u Berlinu i uživa poverenje kancelarke Merkel. Ona sada vodi Ministarstvo poljoprivrede u kojem je već jednom dve godine radila kao parlamentarna državna sekretarka.

Jens Špan (37, CDU) trebalo bi da postane novi ministar zdravlja. On dolazi iz jakog pokrajinskog ogranka CDU (Severna Rajna Vestfalija) i poznat je kao kritičar Angele Merkel. U nekim stranim medijima već su prognozirali da bi on mogao da bude i njen naslednik.

Anja Karliček (46, CDU), prema želji Angele Merkel, preuzima Ministarstvo obrazovanja – s time gotovo niko nije računao. Ona je diplomirana ekonomistkinja i u septembru je po drugi put osvojila direktan mandat u svom izbornom okrugu (Štajnfurt III). Od januara 2017. je parlamentarna direktorka poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu.

Nemačka tradicionalno nema ministra kulture na saveznom nivou – za to se stara državni ministar u kancelarskom uredu. Poverenica Savezne vlade za kulturu i medije je Monika Griters (56, CDU) i ona bi to trebala i da ostane. Vladajuća koalicija želi da podstiče kulturu na nivou čitave Nemačke, a Griters kulturu vidi kao „graditeljku mostova u raznolikom društvu“.

Andreas Šojer (43, CSU) je kao generalni sekretar svom snagom služio svojoj bavarskoj stranci. Ali on ima iskustva i u saveznoj politici. Do 2013. bio je parlamentarni državni sekretar u Saveznom ministarstvu za saobraćaj, graditeljstvo i razvoj gradova. Od sada on vodi Ministarstvo saobraćaja koje je nadležno i za pitanja digitalnog razvoja.

Nijedan drugi ministar, osim ministra spoljnih poslova, nije tako često na putu kao ministar za razvojnu pomoć. Gerd Miler (62, CSU), dosadašnji ministar za ekonomsku saradnju i razvoj, nastaviće da radi ono što je i do sada. Jedna od njegovih najvažnijih zadataka ostaje borba protiv uzroka bekstva kroz razvojnu pomoć.

Nastavak na Deutsche Welle...