Izvor: Politika, 28.Nov.2013, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada Merkelove čeka dozvolu članstva SPD
Koalicioni sporazum, kojim se između ostalog prvi put određuje minimalac u Nemačkoj, predstavlja kompromis koji neće biti ostvaren u praksi
Demohrišćanski blok pod vođstvom kancelarke Angele Merkel i do sada najjača opoziciona stranka, socijaldemokrate Sigmara Gabrijela, postigli su u noći između utorka i srede, posle višenedeljnih pregovora, konačni koalicioni dogovor o zajedničkoj vladi koja bi trebalo da vodi Nemačku do jeseni 2017. godine.
Nova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlada imaće petnaest ministara – šest iz Socijaldemokratske partije (SPD), pet plus kancelarski ministar (bez portfelja) iz redova Demohrišćanske unije (CDU) Merkelove, a tri ministra će imenovati Hrišćansko-socijalna unija (CSU). Međutim, to će se dogoditi ukoliko članovi SPD-a na svojevrsnom stranačkom referendumu većinski odobre ulazak svoje stranke u vladu.
Svih 473.000 članova SPD-a pozvani su da između 8. i 14. decembra pismom glasaju za ili protiv učešća njihove stranke u „velikoj koaliciji”, kao mlađi partner do sada vladajućih demohrišćana. Rezultati će, prema obećanju socijaldemokrata, biti saopšteni najkasnije 16. decembra, pa je s obzirom na to termin inauguracije predviđen za 17. decembar.
Rukovodstva tri buduće koalicione stranke nadaju se pozitivnoj odluci članova SPD-a, i to, reklo bi se, svaka iz sopstvenog interesa.
Socijaldemokratskim liderima je jasno da bi u slučaju neuspelog referenduma morali da podnesu ostavke, a šef stranke Gabrijel juče je najavio da će podneti ostavku ako partijski članovi ne odobre ulazak u koaliciju.
Merkelova je još minulog vikenda, gostujući na kongresu CSU, izjavila da je eventualni koalicioni dogovor samo slovo na papiru, sve dok članstvo SPD-a na kongresu ne da saglasnost. Kancelarka je rekla da će njeni demohrišćani u slučaju negativne odluke članstva SPD-a početi razgovore sa Zelenima, ali je naglasila da je izvesnije očekivati raspisivanje novih izbora.
Postoji i treća opcija, po kojoj bi novo rukovodstvo SPD-a otvorilo koalicione pregovore sa Zelenim i sa predstavnicima Levice, proistekle iz reformisane Jedinstvene socijalističke partije DDR-a. Izvesnije je, međutim, očekivati da dođe do prevremenih izbora, s obzirom na to da najjača nemačka stranka – CDU – u takvom scenariju spekuliše sa novim uspehom. Bilo da osvoji apsolutnu većinu, bilo da uđe u novi savez sa liberalima, kojima se u slučaju ponavljanja izbora daje šansa da premaši cenzus i ponovo postane parlamentarna stranka.
Konačnu odluku o vladi ili prevremenim izborima daće partijsko članstvo SPD-a. Ali, unutar te stranke je (ne)raspoloženje više nego očigledno. Toliko da su članovi tri pregovaračka tima juče, po postignutom koalicionom dogovoru, odbili da imenuju buduće ministre vlade. „Ako referendum potvrdi koaliciju, imenovaćemo i članove vlade... Za sada ništa nije konačno rešeno”, saopšteno je predstavnicima medija po završetku noćne sednice.
Članovi SPD-a zameraju svojoj stranci da je izabrala mogućnost da pregovara sa „klasno različitim faktorima” umesto sa strankama koje imaju slične političke stavove. Juče je, pride, izdato saopštenje takozvanog autentičnog krila SPD-a u kome je navedeno da najavljena koaliciona vlada zasniva svoju politiku na „trulim kompromisima”.
Analizirajući stavove tri stranke o četiri ključne stavke budućeg programa nemačke koalicione vlade, koji su usklađeni tek juče na sedamnaestočasovnom sastanku, moglo bi se zaključiti da usklađivanje stavova zaista predstavlja kompromis koji neće biti ostvaren u praksi.
Prvo, postignut je dogovor o minimalnoj nadnici u visini od 8,5 evra po radnom satu, kao što su zahtevale socijaldemokrate, ali je poslodavcima prepušteno da realizaciju odlože do 2017. godine, to jest pred kraj mandata nove vlade.
Drugo, u načelu je prihvaćen zahtev CSU da se strancima uvede taksa za korišćenje nemačkih autoputeva, ali su uslovi za ostvarenje u praksi takvi da je, kako tvrde nemački analitičari, teško zamislivo da će taksa ikada biti uvedena.
Treće, zahtev SPD-a – da dvojni državljani čiji roditelji nisu Nemci moraju da se odluče za jedan od dva pasoša kada napune 23 godine – „razvodnjen” je tako da će se odnositi samo na decu koja su se rodila na teritoriji Nemačke.
Četvrto, prihvaćen je zahtev socijaldemokrata da se omogući penzija od navršene 63. godine – bez odbitaka. Takođe je, u načelu, dogovoreno uvođenje „izdržavanja” za radno nesposobne koji još nisu stekli pravo na penziju, u visini od 850 evra mesečno. Međutim, realizacija ne bi mogla da usledi pre kraja mandata, 2017. godine, tako da bi uvođenje ili definitivno odustajanje trebalo da bude prepušteno sledećoj vladi.
---------------------------------------------------------------------------
Oblikovati budućnost Nemačke
U težištu koalicionog ugovora pod motom „Oblikovati budućnost Nemačke”, prema rečima Angele Merkel, jesu solidne finansije, osiguranje blagostanja i socijalna sigurnost. Ona je istakla da sporazum podrazumeva da nema novog zaduživanja niti povećanja poreza, a centralne tačke će biti saobraćaj i energetika. „Velika koalicija”, prema njenim rečima, želi više da investira u obrazovanje i oko tri milijarde evra u naučno istraživanje. Sigmar Gabrijel je dodao da je „velika koalicija” napisala ugovor za „malog čoveka”.
-------------------------------------------------------------------------------------------
Nemačka ne menja odnos prema Srbiji
Berlin – U dogovoru demohrišćanskog bloka i socijaldemokrata o vladi „velike koalicije” našli su se i stavovi prema Srbiji i celom zapadnom Balkanu. U dokumentu na 170 strana vidi se da u koalicionom dogovoru ne postoji nikakav zaokret u standardnom stavu Berlina prema pitanjima proširenja Evropske unije, te se ističe da su za to da se taj proces nastavi uz striktno poštovanje pristupnih kriterijuma i da države zapadnog Balkana imaju pristupnu perspektivu.
„Kako Srbija tako i Kosovo moraju da ispune svoje dogovorene obaveze”, poručili su u zajedničkom dokumentu u kojem se ističe da nova nemačka vlada, ukoliko koalicioni dogovor odobri članstvo socijaldemokrata, želi da postupno i u skladu sa razvojem bezbednosne situacije, redukuje i okonča misiju Kfora. Osim toga, nova vlada planira da sa svojim partnerima i saveznicima aktivno forsira približavanje zemalja zapadnog Balkana ka NATO i EU.
Nemačka ne odustaje od onoga što je ranije više puta rečeno i ponavljano u razgovorima sa srpskim zvaničnicima različitih političkih opredeljenja i partijskih boja.
„Za proširenje EU važna je primena strogih kriterijuma i napredak koji se jasno može proveriti”, smatraju budući politički partneri, zajednički i bez disonantnih tonova.
I za demohrišćane i socijaldemokrate su u tom procesu proširenja od značaja i pristupne sposobnosti kandidata i sposobnosti EU za prijem članova.
Ova rečenica vraća u prošlost na jedan program nemačkih demohrišćana koji su se, pre nekoliko godina, založili za konsolidujuću fazu u proširenju EU, koja treba da nastane posle prijema Hrvatske u članstvo, kako bi sama EU mogla da ojača svoje apsorpcione moći.
Osim evropskih integracija, nova nemačka vlada će se pozabaviti i pitanjem lažnih azilanata sa Balkana, te je plan da se u skladu sa nemačkim Zakonom o azilantima, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Srbija proglasi sigurnim zemljama, kako bi se bezizgledni zahtevi za azil građana tih zemalja brže obradili i njihov boravak u Nemačkoj brže okončao.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 28.11.2013.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
.jpg)
