Izvor: Politika, 16.Sep.2013, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uticaj bitke za Bundestag na Srbiju
Iako je nemačka izborna kampanja paralisala i EU, ne treba isključiti mogućnost da je Berlin sastavio spisak detaljnijih smernica za analizu sprovođenja dogovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kako bi naterao Evropsku komisiju da se otvoreno izjasni šta je ispunjeno
Nema „potresa” na političkim scenama ključnih država, a da se oni ne odražavaju i na Srbiju. Pogotovu u vreme izbora. Iako se, po oceni posmatrača, očekuje da Angela Merkel dobije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izbornu bitku za Bundestag 22. septembra i time zadrži poziciju kancelara, moglo bi se zaključiti da Beograd ne bi trebalo previše da brine šta ga nadalje očekuje u odnosima s Berlinom.
Međutim, nasuprot konstataciji nemačkog „Špigla” da je nemačka izborna kampanja paralisala EU na način koji nije viđen u istoriji i da „Merkelova mesecima svako evropsko pitanje koje je za nju nepopularno sklanja u stranu, za vreme posle izbora”, pojavile su se spekulacije da Nemačka sada radi na tome da pregovori sa Srbijom ne počnu ni u januaru 2014. godine, što bi, inače, moglo da zabrine ovdašnju vlast, koja je, s velikim optimizmom, posle postizanja sporazuma o energetici i komunikacijama s Prištinom, objavila da su otklonjene sve prepreke za početak pregovora Srbije s EU.
Tim povodom, dobro upućeni izvor „Politike” blizak briselskim diplomatskim krugovima u to ne veruje. Ne treba, pak, kako misli, isključiti mogućnost da je Nemačka sastavila nekakav spisak smernica za analizu sprovođenja dogovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kako bi Evropsku komisiju – koja, u decembru, treba Savetu ministara EU da prenese da li je došlo do napretka u sprovođenju dogovora – „gurnula” da otvoreno kaže šta je ispunjeno a šta ne.
Tumačeći saznanja Radija Slobodna Evropa da je Nemačka 2. avgusta članicama EU poslala nezvanični radni dokument koji sadrži devet ili deset novih uslova koje Srbija treba da ispuni, koji se odnose na bržu dinamiku normalizacije odnosa s Kosovom, te da bi ispunjavanje tih uslova dovelo do toga da pregovori ne bi mogli da počnu pre jeseni iduće godine, naš sagovornik naglašava da ne odbacuje mogućnost da postoji „nekakav papir s ’putokazima’”.
Ako se ima u vidu naše dosadašnje iskustvo s nemačkim zahtevima u vezi s Kosovom, nije nelogično ni pitanje kako bi se nekakav stroži nemački pristup odrazio na političke prilike u našoj zemlji. „Puštanje ovakve informacije da nešto može još da se iskomplikuje i da se pregovori odlože možda je neka vrsta pritiska na Beograd, u vezi s novembarskim izborima na Kosovu i primenom Briselskog sporazuma”, kaže politički analitičar Branko Radun i dodaje da bi to „naravno bila loša vest za vladu, premijera i za one koji su najviše bili eksponirani oko pregovora sa EU”. Ali ona, prema Radunovim rečima, ne bi promenila odnose snaga i rejtinge u Srbiji.
„Ono što uvek najviše utiče na nas, kad je reč o političkim prilikama u stranim državama, jeste termin održavanja izbora”, konstatuje Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku. „Svaka država pred svoje izbore mnogo više vodi računa o unutrašnjoj situaciji, onome što bi u izbornoj kampanji moglo da remeti rejting stranaka, kao što je to, recimo, bio slučaj s Nemačkom”, kaže ona.
Ima, inače, niz primera da su političke prilike u drugim državama uticale na Srbiju. Unutrašnja rasprava oko postupaka holandskog bataljona u Srebrenici bila je, prema mišljenju mnogih, u pozadini blokade srpskog Prelaznog sporazuma, pre pet godina.
Što se tiče nekih generalnih pravaca spoljnih politika ključnih zemalja u svetu, opšti je stav analitičara da se one teško menjaju. „Bili smo svedoci toga i onda kada smo smatrali da će odlukom Klintonove administracije Bušova imati nekakav izmenjeni stav u odnosu na tadašnju Jugoslaviju. Međutim, u suštini samo se malo toga promenilo u politici SAD prema Srbiji, gotovo da ne možemo govoriti ni o nijansama”, ukazuje Joksimovićeva, koja, govoreći o reflektovanju političke situacije SAD na Srbiju, ističe da je nekada bitna promena u percepciji.
„S odlaskom Klintona u Srbiji je promenjena svest o potencijalima naših međusobnih odnosa. A suštinski, u politici se malo promenilo. Upravo je Buš doneo odluku, i to onda kada se Srbija najmanje nadala, u vezi s priznavanjem nezavisnosti Kosova”, podseća nekadašnja pomoćnica ministra spoljnih poslova SRJ.
Da zemlje ne menjaju svoje strateške pravce u spoljnoj politici pokazuje, prema rečima Sonje Liht, predsednice Beogradskog fonda za političku izuzetnost, i slučaj Norveške, u kojoj ovih dana sa vlasti odlaze socijaldemokrate, a dolaze stranke desnog centra. Lihtova podseća da je Jens Stoltenberg, dosadašnji premijer, bio u vrlo dobrim odnosima s bivšim predsednikom Srbije Borisom Tadićem i da je njegov otac veliki prijatelj Srbije. Novodolazeći su manje u ličnim vezama sa Srbijom, ali „to uopšte ne znači da će Norveška menjati svoju politiku prema Srbiji”.
Naglašavajući da živimo u sve međuzavisnijem svetu i da se spoljašnje prilike i te kako odražavaju na Srbiju, Sonja Liht ukazuje na to da je razumljivo da, kada je na vlasti u Srbiji stranka desno od centra, ona ima bolju saradnju sa strankom koja je takođe desnog centra, dakle, da je saradnja bolja kada je SNS na vlasti u Srbiji sa CDU/CSU u Nemačkoj, a kada bi na vlasti bili DS i socijalisti, oni bi imali bolju saradnju sa socijaldemokratama. Lihtova, međutim, naglašava, da Nemci „neće da menjaju svoje strateške pravce zarad nečega što bi moglo biti samo „momentalna terapija”. Kad je reč o zahtevu za priznanje Kosova, tu, kako kaže naša sagovornica, nema razlike između SPD-a i CDU/CSU, a neće biti razlike, bez obzira na to ko je tamo na vlasti, ni kada je reč o zahtevu za promenama u pravosuđu.
----------------------------------------------------------------
Zatezanje Rumunije oko dodeljivanja statusa kandidata Srbiji
U vezi s uticajem političkih prilika u susednim zemljama na Srbiju, stvar je donekle drugačija: osnovno pitanje je da li pobedu na izborima odnose stranke koje imaju jače nacionalno obeležje. Stoga pojedini posmatrači ukazuju da je u Bugarskoj vlast letos promenjena i da će ona možda imati drugačiji stav o nekim pitanjima u odnosima sa Srbijom. S tim u vezi, Sonja Liht ocenjuje da sa svima onima sa kojima se graničimo „uvek postoje neka pitanja koja su mnogo delikatnija”. Lihtova podseća da su Rumuni, zbog pitanja rumunske manjine i Vlaha u Srbiji, bili spremni da, „kako u Savetu Evrope, tako i u procesu evrointegracije Srbije, dignu ruku i kažu – ne može” i tako naprave problem Srbiji. Najočigledniji primer bio je, setimo se, 28. februara prošle godine, kada je preporuka ministara EU za dodelu statusa kandidata Srbiji doneta nakon višečasovnog ubeđivanja Rumunije od strane ostalih članica EU, koja je insistirala da uslov za dalje integracije Beograda bude rešavanje pitanja vlaške nacionalne manjine u Srbiji.
Biljana Čpajak
objavljeno: 16.09.2013.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
