Izvor: Politika, 29.Okt.2015, 09:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ultimatum iz Bavarske Merkelovoj

Horst Zehofer zahteva od kancelarke da do 1. novembra nađe načina da smanji priliv izbeglica

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Istog dana kada je nemačka kancelarka Angela Merkel u Nirnbergu uveravala Bavarce da neće dozvoliti da prijem velikog broja izbeglica ugrozi životni standard Nemaca, bavarski premijer Horst Zehofer je u razgovoru sa novinarom lista „Pasauer noje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prese” uputio kancelarki svojevrsni ultimatum. Ukoliko ona do nedelje 1. novembra ne nađe načina da ograniči broj izbeglica koji preko Austrije dolaze u Nemačku, kako kaže, on će razmotriti da deluje samostalno.

„Ukoliko ne budem imao uspeha (u pokušaju da Merkelova odgovori na njegov zahtev), onda ćemo razmotriti koje su mogućnosti za samostalnu akciju”, rekao je Zehofer u juče objavljenom intervjuu, posredno ponavljajući svoju pretnju da će preuzeti zasad nepoznate mere „hitne odbrane” ukoliko mu nemačka savezna vlada ne pomogne.

Bavarski premijer i lider Hrišćansko-socijalne unije (CSU), sestrinske stranke Merkeline Hrišćansko-demokratske unije (CDU), smatra da je „kancelarkin posao da razgovara sa Austrijom”, buduću da je ona odlučila prošlog meseca da dozvoli dolazak izbeglica koje su čekale u Mađarskoj. On ističe da je međusobne odnose zateglo to što Austrija nije upozorila Bavarsku da velike grupe izbeglice dolaze ili su dovedene na austrijsko-nemačku granicu.

„Ovakvo ponašanje Austrije opterećuje susedske odnose. Ne možemo i ne smemo da se ovako ophodimo jedni prema drugima”, rekao je Zehofer, čiji su poslanici u Bundestagu minulih nedelja bili najglasniji u kritici Merkeline politike, ali njima su se pridružili i brojni gradonačelnici i predsednici opština, koji su članovi kancelarkinog CDU. „Ako naša politika azila ne bude popravljena, postojanje CDU i CSU su u opasnosti.”

Zehoferu je odgovor od Merkelove stigao odmah, budući da je ona u Berlinu istakla da neće biti promene kursa.

„Ne možemo odjednom da okrenemo prekidač, već moramo da radimo korak po korak”, rekla je ona, ističući da je „dogovorena bliska saradnja na balkanskoj ruti i mere koje će organizaciono poboljšati procedure (traženja i dobijanja azila)”.

Povodom Zehoferovog ultimatuma koji ističe 1. novembra, Merkelova je rekla da je to „interesantan dan”, budući da se tada održavaju parlamentarni izbori u Turskoj, posle čega bi trebalo da bude primenjen evropsko-turski plan za rešavanje izbegličke krize, koji se tiče uzroka izbeglištva.

Suštinski, Merkelova je već učinila svojevrsne ustupke koji bi trebalo da umire demohrišćanski bunt protiv njene politike „otvorenih vrata” za izbeglice. Najpre su usvojene izmene zakona o azilu koje su pooštrile proceduru dobijanja azila, preporučile lokalnim vlastima da tražiocima sve potrebe obezbeđuju u naturi a ne davanjem novca, kao i ubrzavanje procedure deportovanja onih kojima je odbijen zahtev za dobijanje azila. Osim toga, Merkelova je prekjuče u drugom po veličini bavarskom gradu Nirnbergu u razgovoru sa građanima priznala da je njena politika „sve samo ne savršena”, ali da „radimo na njoj֊”.

„Penzioner ne sme da ima utisak da će neko samo zato što je došao spolja bolje proći. Moramo to da postignemo, jer će u suprotnom biti zle krvi”, rekla je ona, dodajući da je glavni prioritet da budu deportovani oni kojima je odbijen zahtev za azil, uključujući oko 100.000 ljudi sa zapadnog Balkana koji su ove godine došli u Nemačku. „Tako ćemo imati mesta za one kojima je stvarno potrebna naša pomoć.”

Kancelarka je istakla da će se mnogi od onih koji u bliskoj budućnosti dobiju azil verovatno vratiti u svoje zemlje u narednih nekoliko godina.

„Prema Ženevskoj konvenciji o izbeglicama, dužni smo da zaštitimo ljude, ali nemamo obavezu da ih zadržimo ceo njihov život”, rekla je ona.

Nemački i britanski mediji već beleže pojedine slučajeve izbeglica koji su bili nezadovoljni životom u Nemačkoj pa su se vratili u svoje domovine. Uglavnom su u pitanju irački Kurdi, koji smatraju da im je lakši život u nebezbednom Iraku nego u izbegličkom kampu u Nemačkoj gde ih na ulici, kako kažu, „tretiraju kao građane drugog reda”, dok su im deca „tužna i usamljena, jer u Nemačkoj nemaju prijatelja i rođaka”, a bilo je teško da nađu nekoga ko priča kurdski ili arapski.

Međutim, većina se ne vraća kući, naročito oni kojima su odbijene molbe za azil. Prema internim podacima nemačke vlade, zasad se ne zna gde se nalazi oko 300.000 izbeglica registrovanih u Nemačkoj. Dok vlasti nezvanično ističu da su ti ljudi verovatno već otišli u druge zemlje, nemački komentatori ukazuju da se verovatno deo njih krije jer znaju da bi uskoro mogli da budu deportovani.

Da deportovanje često nije prijatan proces svedoči četrdesetogodišnja nemačka policajka Tanja Girt, koja je zadužena da na put van Nemačke isprati proterane.

„Mi smo u civilnom odelu u pratnji i ne nosimo oružje, tako da ostali putnici najčešće nemaju utisak da među njima sede i oni koje deportuju. Naše oružje je reč. Proterani ne smeju da imaju ručni prtljag. Opasnost da bi mogli time nekoga da povrede je prevelika. Bilo je slučajeva žestoke odbrane. Ja sam lično bila i ujedana i pljuvana”, rekla je ona, dodajući da se većina proteranih ponaša mirno, ali da je bilo slučajeva da osoba vrišti prilikom ulaska u avion, a kapetan aviona onda ima pravo da odbije da je primi u letelicu. „Onda mi onda moramo da prekinemo proces deportacije i pokušamo sve ponovo.”

Nastavak na Politika...