Izvor: Politika, 17.Feb.2015, 16:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ukrajinci i Amerikanci ne veruju u primirje

Plašim se da sukob u Ukrajini može izazvati novi svetski rat u postsovjetskom prostoru, kaže Glen Hauard, predsednik fondacije Džejmstaun

Od našeg specijalnog izveštača

Lođ – Dok je nemačka kancelarka Angela Merkel juče saopštavala da se primirje na istoku Ukrajine uglavnom poštuje ali da je nastavak sukoba oko Debaljceva zabrinjava, većina američkih, ukrajinskih i poljskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << učesnika 8. Foruma Evropa – Ukrajina isticala je da ne veruje u uspeh ovog novog dogovora o prekidu vatre, sklopljenog u Minsku. Većina učesnika ovog foruma, koji se održava u poljskom gradu Lođu, kaže da se nada da će primirje zaustaviti rat, ali više nade počaže u eentualnu odluku Zapada da Kijev snavde novim naoružanjem.

Donedavni šef ukrajinske diplomatija a sada ukrajinski ambasador u Varšavi, Andrij Deščicja, kaže da minulih nekoliko meseci Rusija nije ispunila svoje obećanja i da to neće učiniti ni sada.

„Mi nemamo mehanizme da zaustavimo Putina”, ističe on, dok donedavni savetnik ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova a sada poslanik Vrhovne rade, Anton Geraščenko, ukazuje da su ukrajinski avioni i tenkovi ništa u odnosu na ruske, pri čemu im još nedostaju i rezervni delovi koji se prave uglavnom u Rusiji.

Geraščenko je uveren da Putin želi da stvori novu državu na teritoriji istočne Ukrajine, ali dodaje da za to je delom kriva i sama Ukrajina. Prema njegovim rečima, i Kijev je pogrešio jer građani Krima i istočne Ukrajine nisu osećali Ukrajinu kao svoju zemlju. „Verujem da je većina na Krimu glasala za Rusiju jer se nisu osetili kao građani Ukrajine”.

Analiza svih uzroka sukoba u Donbasu, pak, nije ušla u fokus debata na forumu u Lođu, gde je većina američkih, poljskih i ukrajinskih političara, eksperata i novinara zagovarala vojno rešenje krize, odnosno da EU i SAD snabdeju Kijev oružjem.

Tome se usprotivio poslanik Socijademokratske partije u nemačkom Bundestagu Norbert Špinrat koji kaže da moramo da damo šansu diplomatiji te da ćemo rezutate videti u narednih nekoliko nedelja.

„Saglasan sam sa (šefom diplomatije Frank-Valterom) Štajnmajerom i kancelarkom (Angelom) Merkel da nema vojnog rešenja u Ukrajini. Nije moguće pobediti u istočnoj Ukrajini tako što će ukrajinska vojska imati više oružja. Oružje će samo dovesti do eksalacije sukoba i nateraće Rusiju da prebaci još više oružja preko granice”, kaže Špinrat i dodaje da ne veruje u vojno rešenje jer bi to značilo početak trećeg svetskog rata.

Ovo obrazloženje je za bivšeg šefa ukrajinske diplomatije Borisa Tarasjuka – cinično.

„Dakle, Putin može svaki dan da prebacuje teško naoružanje na istok Ukrajine a Zapad ne može Ukrajinu da snabde oružjem da se brani. To je cinično”, rekao je on, dodajući da su Minsk-1 i Minsk-2 u 80 odsto teksta isti i da zbog toga ne veruje da će Rusi ispuniti dogovoreno.

Ukrajinski političari nisu imali odgovor na pitanje zašto ne žele da prihvate sporazum koji je potpisao njihov predsednik Petro Porošenko, a Jurij Jakumenko, zamenik direktora kijevskog Razumkov centra za ekonomske i političke studije, istakao je da iako je Minsk-2 potpisan možemo očekivati nastavak i intenziviranje sukoba.

Premda iz Vašingtona stižu signali da će u slučaju da dogovor o primirju propadne snabdeti Kijev oružje, predsednik vašingtonske fondacije Džejmstaun, Glen Hauard, u razgovoru za „Politiku” kaže da Amerika nije dala Ukrajincima čak ni (nevojnu) opremu koju joj je već obećala.

„Zbog toga zaboravite na borbeno oružje, jer čak i da im bude isporučeno, proćiće šest meseci ili godinu dana dok budu obučeni da bi ih koristili, što je veliki period vremena. Hitnost situacije sve menja i mislim da je primena sporazuma Minsk-2 konačna akcija koja će odrediti kako će SAD reagovati u ovom sukobu. U SAD postoji mnogo skepticizma o tome kako se baviti Putinom i mislim da će jačati pritisak da se pošalje oružje i da se uradi nešto što bi pomoglo Ukrajini. Ali, problem je veći nego što je oružje, jer je neophodna obuka i sposobnost da se ratuje sa ruskom vojskom. Jer to nije sukob samo sa pobunjenicima već i sa ruskom vojskom”, kaže prvi čovek instituta koji je 1984. formiran kako bi podržao sovjetske disidente, a sada je fokusiran na Evroaziju.

Prema njegovim rečima, i NATO vrlo sporo reaguje i on se plaši da sukob u Ukrajini može izazvati novi svetski rat u postsovjetskom prostoru.

„Pod tim mislim da bi u rat sa Rusijom bile uključene mnoge zemlje u regionu u koje bi Rusija mogla da proširi rat. Imajmo na umu da se 300 Gruzina bori u Ukrajini i da sukob u istočnoj Ukrajini postaje kao sukobi u Iraku i Avganistanu, koji privlače sve ljude koji žele da se bore. Kao Španija tridesetih godina prošlog veka. Privlači sve a ulozi se izuzetno veliki. Putin je veoma posvećen da zadrži Ukrajinu, kontinuiranim prebacivanjem vojnih trupa u Ukrajinu. Sve to što radi ima karakteristike Prvog svetskog rata”, kaže Hauard i dodaje da Ukrajina ima ljudstvo koje se dokazalo da može da se bori. „Mene brine kako će sve to uticati na Poljsku, baltičke zemlje, Belorusiju... Moglo bi da dođe do stvarne balkanizacije postsovjetskog prostora”.

Prema njegovoj oceni, EU je u sve ušla veoma naivno, a ako Minsk-2 propadne najviše kredibiliteta će izgubiti Merkelova.

„Krivica će biti na njoj i na Nemačkoj i njihovom načinu rešavanja krize. Već znamo za zamor od sankcija protiv Rusije i da ljude to brine. Još od avgusta prošle godine sam isticao da je najbolji način da se ne uvode sankcije već da se odmah Ukrajina snabde oružjem i da joj se pomogne da ponovo preuzme kontrolu nad istočnom Ukrajinom. I bum, gotovo je”, kaže Hauard. „Ali, ljudi u ovoj generaciji su skloniji Džozefu Naju, mekoj moći, diplomatiji, pametnoj moći i svim onim terminima s kraja Hladnog rata koje smo koristili a koji ne deluju kada se suoče sa vojnom moći Rusije”.

Hauard smatra da je Zapad od početka trebalo da bude jasniji i da postavi „crvene linije” prema akcijama Rusije.

„Obama ima slabosti i Putin vidi te slabosti i to će biti tako u naredne dve godine. Obama ne misli ono što kaže. On je jedini lider neke zemlje koji vam kaže tačno ono što neće uraditi. A nikad ne treba protivniku reći šta nećeš da uradiš. I to sam čuo od američkih generala koji imaju četiri zvezdice, koji rade sa Obamom”, kaže on, dodajući da cela situacija pokazuje manjak strategije Zapada.

Nema federalizacije Ukrajine

Ukrajinski ministar pravde Pavlo Petrenko u razgovoru za „Politiku” ističe da je Minsku postignut za Ukrajincke maksimalni mogući kompromis i da neće doći do federalizacije zemlje.

„Ukrajina je jedinstvena zemlja i nema nikakvog kompromisa koji vodi federalizmu koji žele ruski teroristi koji se bore protiv ukrajinske vojske na istoku Ukrajine. Rusija mora da načini strateški korak unazad i da povuče svoju vojsku, prestane da napada naše civile i da nam preda kontrolu nad istočnim granicama Ukrajine. Maksimalni kompromis je već postignut a uspostavljenje federalizma ne može da bude realizovano. Tako nalaže ukrajinski ustav a to je stav i ukrajinskog predsednika, tako d među Ukrajincima o tome nema podela”, kaže Petrenko i ističe da će Kijev nastojati da u budućnosti ponovo preuzme kontrolu nad Krimom i istočnom Ukrajinom.

Nenad Radičević

objavljeno: 17.02.2015.

Nastavak na Politika...