Izvor: B92, 16.Sep.2013, 13:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri problema Angele Merkel
Berlin -- Nemačka kancelarka Angela Merkel se, posle izbora u Bavarskoj, na kojima je pobedila CSU, "sestrinska" partija njene CDU, može samo delimično radovati.
Taj uspeh bavarske CSU praćen je totalnim neuspehom njenih sadašnjih koalicionih partnera, liberala, dok za nju predstavlja i faktor rizika pred savezne izbore.
Merkelova je otuda pred savezne izbore 22. septembra suočena sa tri problema, procenjuju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << analitičari.
Kao prvo, neuspeh njenih koalicionih partnera liberala i šefa diplomatije Gvida Vestervelea, koji su u Bavarskoj uspeli da osvoje svega 3,3 odsto glasova i tako ostali vanparlamentarna stranka, postavlja problem "dva glasa". Prema Ustavu iz 1949. godine, Nemci naime imaju dva glasa na izborima, jednim biraju ličnost, a drugim partiju.
Politički nedeljnik "Špigl" piše da CDU sada upozorava tradicionalne demohrišćanske birače da ne treba iz sažaljenja prema liberalima svoj drugi glas da poklone toj partiji, koja je poražena i zabrinuta zbog mogućnosti da ne uđe ni u Bundestag, započela kampanju za "drugi glas", uz predlog biračima da prvim glasom biraju CDU, a drugim njih.
Drugi problem je što Merkelova u sestrinskoj CSU ima moćnog Zehofera, koji je ponovo uspeo da u Bavarskoj osvoji apsolutnu većinu i sam vlada, tako da bi se za njegov trijumf moglo reći da je njen rizik.
Zehofer, markantni političar, katolik, oženjen, otac troje dece, kome je mlada i lepa ljubavnica rodila još jedno dete, a on ih, kada su mnogi zbog te afere govorili o njegovoj "političkoj samodemontaži", sve prigrlio i stekao time još veću popularnost, može sada za Merkelovu biti "tvrd orah".
Treći, ali ne i najmanji problem Merkelove predstavlja motivacija birača
Birači CDU bi mogli u nedelju da ostanu kod kuće, a to bi, kažu analitičari, moglo da našteti "crno (demohrišćani)-žutoj (liberali) koaliciji", ukoliko bi na drugoj strani Socijaldemokratska partija (SPD) i njen kancelarski kandidat Per Štajnbrik uspeli da mobilišu svoje birače.
Nedelju dana pred savezne izbore jasno je jedino da bi Nemci, kada bi direktno mogli da biraju kancelara, ponovo, i po treći put, želeli baš Merkelovu, a ne njenog "izazivača" Štajnbrika, koji je ovih dana u jednom, takozvanom, "nemom intervjuu" pokazao srednji prst, kao odgovor mimikom na jedno od pitanja i time zaradio dodatne kritike.
Nemačka je ušla u vruću fazu izborne kampanje u kojoj više od 60 miliona birača s pravom glasa, koliko je pozvano na izbore sledeće nedelje, treba da odluči o tome kakav će biti politički izgled zemlje u narednom četvorogodišnjem mandatu.
U spekulacijama o novoj vladi pominju se sve opcije, od mogućeg nastavka sadašnje koalicije, preko takozvane "velike koalicije" između demohrišćana i SPD, kakvu je Merkelova već jednom vodila, do "preletanja" malih partija na stranu velikih, neprirodnih političkih saveznika, a teorijski gledano moguča je i takozvana "belgijska priča", s obzirom na način izbora kancelara.
Kad je reč o tehničkoj proceduri izbora kancelara, on (ili ona) se, naime, bira tajnim glasanjem u Bundestagu. Za uspešan izbor je kandidatu za kancelarsku fotelju, čije ime je zapravo poznato još od predizborne kampanje, potrebno da u prvom krugu glasanja dobije takozvanu apsolutnu, kancelarsku većinu.
U slučaju da nešto krene naopako pa kancelar ne bude izabran u prvom krugu glasanja, Bundestag mora da se ponovo izjasni u roku od 14 dana. Glasanje se može ponoviti i treći put, ali u tom slučaju kancelar može biti izabran i prostom većinom.
Ukoliko je savezni kancelar izabran apsolutnom većinom glasova poslanika Bundestaga, onda ga predsednik države mora u roku od sedam dana i da imenuje, a ukoliko je izabran prostom većinom, onda ga predsednik države mora ili imenovati ili raspustiti Bundestag, tako da bi u tom kontekstu moglo značiti da bi i u Nemačkoj bila moguća i "belgijska priča" o izboru vlade.
