Izvor: Blic, 27.Jun.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Topi se led između Vašingtona i Berlina
Angela Merkel, nemačka kancelarka, juče se sastala sa američkim predsednikom Barakom Obamom u Vašingtonu. Sastanak dvoje lidera smatra se pokušajem da se poboljšaju njihovi donekle zategnuti odnosi i približe stavovi o nizu različitih tema - od borbe protiv svetske ekonomske krize i globalnog zagrevanja, pa sve do pitanja nemačkog angažovanja u Avganistanu.
Od trenutka kada je novi predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << SAD stupio na dužnost, Merkelova je bila jedna od najglasnijih evropskih kritičara politike Bele kuće, posebno kada je reč o merama SAD u borbi protiv ekonomske krize. Nije tajna da nemačka vlada smatra da se Vašington u borbi protiv krize dodatno zadužuje stvarajući tako rizik od inflacije. Poređenja radi - deficit u budžetu SAD će ove godine iznositi i do 13 odsto, dok se Merkelova bori da deficit u nemačkom budžetu drži ispod četiri odsto. Nemačka kancelarka takođe zamera američkim institucijama da nisu uvele dovoljno stroga pravila kontrole finansijskog tržišta, što je prvobitno i uzrokovalo krizu. Nadalje, piše nemački „Špigl", dve zemlje su veliki konkurenti u privlačenju stranih investicija i zemlje koje svoje kamatne stope drže na niskom nivou, ne samo da stimulišu domaću ekonomiju već i oslabljuju svoju valutu, što ne odgovara uvoznicima, u ovom slučaju Nemačkoj. I naposletku, opiranje nemačke vlade da „Opelu" dodeli milijarde evra za izlazak iz krize iz straha da se taj novac ne prelije u SAD, tačnije „Opelovog" donedavnog vlasnika „Dženeral motorsa", takođe je pojačalo tenziju između Vašingtona i Berlina.
U svom prvom javnom obraćanju u Vašingtonu u četvrtak uveče, Angela Merkel nije pomenula nijedno od tih razmimoilaženja, već je izjavila da Nemačka „zna koliko je važno imati saveznika kao što su Sjedinjene Države".
„U elementarnom je interesu Nemačke da predsednik Barak Obama bude uspešan u svakom pogledu", rekla je kancelarka.
Ona je čak ispričala da je, dok je živela u Istočnoj Nemačkoj, sanjala o tome da otputuje u SAD.
„Htela sam da sačekam svoj 60. rođendan i da toga dana najzad otputujem u Zapadnu Nemačku i tamo izvadim pasoš Savezne Republike Nemačke, a onda da otputujem u SAD", rekla je ona.
Ona je, doduše, govorila o međunarodnim problemima - od finansijske krize do zaštite planete - koji u njenim očima imaju nešto zajedničko: jedna nacija ne može da ih reši sama.
Govoreći o borbi protiv globalnog zagrevanja, Merkelova je izjavila da „Evropljani i Amerikanci još nikada nisu bili tako bliski".
Na sastanku sa Obamom, nemačka kancelarka nameravala je da ga podstakne da se uprkos ekonomskoj krizi obaveže da do 2050. godine SAD smanje emisiju štetnog ugljen-dioksida za određeni procenat. Uprkos njegovim sporadičnim izjavama, koje govore u prilog takvoj nameri, stiče se utisak da se Obamini pregovarači zaduženi za klimatske promene opiru.
Četvrti bilateralni sastanak Obame i Merkelove u poslednjih godinu dana bio je u znaku kancelarkine borbe da se Obama obaveže za određene ustupke i tako ostvari napredak.
Savetnici kancelarke, kako piše „Bild", umereni su optimisti u pogledu mogućeg dogovora. Iako je američki predsednik na prvi pogled uvek nasmejan i blagonaklon prema svima, u internim pregovorima važi za partnera koji strogo kalkuliše, taktizira i nikada ne gubi iz vida interes Amerike, piše najtiražniji nemački list.
„Po tome se ni najmanje ne razlikuje od svojih prethodnika", tvrdi savetnik nemačke kancelarke koji je želeo da ostane anoniman.
Tokom posete SAD, Angeli Merkel je dodeljena ugledna nagrada „Erik M. Varburg" udruženja „Atlantski savez" za njen doprinos nemačko-američkom prijateljstvu. Pre nje, to priznanje su dobili Henri Kisindžer i Kondoliza Rajs, bivši američki državni sekretari, Džordž Buš Stariji, bivši predsednik SAD, i Helmut Kol, nekadašnji kancelar.
Teme u kojima se Obama i Merkelova razilaze
EKONOMSKA KRIZA - Nemačka kancelarka je najglasniji kritičar ekonomske politike SAD koja je dovela do svetske ekonomske krize. Za Merkelovu su pod znakom pitanja i američke stimulativne mere za izlazak iz krize. Ona je navela da su mere Američkih federalnih rezervi previše blage i upozorila da se „ceo svet mora vratiti politici razuma, inače ćemo imati istu ovakvu krizu za deset godina". Merkelovoj je odmah replicirao Ben Bernanke, predsednik Federalnih rezervi, koji je rekao da je zadovoljan svim akcijama koje je ta institucija preduzela.
BORBA PROTIV GLOBALNOG ZAGREVANJA - Merkelova pokušava da natera Obamu da se obaveže da će SAD smanjiti emisiju ugljen-dioksida i da za to postavi rok. Nemačka zajedno sa Evropskom unijom postavila je cilj da za 20 odsto smanji emisiju štetnih gasova do 2020. Ujedinjene nacije su saopštile da će se katastrofične posledice globalnog zagrevanja zaobići samo ukoliko se industrijske zemlje dogovore da smanje emisiju štetnih gasova za 25 do 40 odsto.
PRIJEM TURSKE U EU - Obama je nedavno u Drezdenu tokom zajedničke konferencije za štampu sa Merkelovom napravio ozbiljan diplomatski gaf i mimo dogovorenog spiska tema otvoreno pitao Merkelovu zašto se Nemačka protivi ulasku Turske u EU. Merkelova se nakratko zbunila, ali ubrzo dala odgovor koji je smislila na licu mesta. Očigledno joj, konstatuje „Špigl", nije pomoglo ni to što je uoči susreta sa Obamom pročitala njegovu knjigu ne bi li se što bolje pripremila. Nemačka je protivnik punopravnog članstva Turske u EU, za šta se Obamina administracija sa druge strane - zalaže.
BRANDERBURŠKA KAPIJA - Kada je Obama „bocnuo" Merkelovu zbog Turske pred desetinama novinara, mnogi su se prisetili kako mu je ona, dok je još bio ultrapopularni predsednički kandidat, prošle godine uskratila šansu da govori u Berlinu ispred Branderburške kapije jer je, prema uverenju njenog tima, to mesto rezervisano samo za predsednike. Javna je tajna da je Obamin tim u kampanji tada želeo da njegov ključni spoljnopolitički govor u Evropi održi na istom mestu gde su nekada govorili predsednici Džon Kenedi i Ronald Regan. Obamin tim je morao da potraži drugu opciju - govor je održan u berlinskom parku Tirgarten pred nekoliko stotina hiljada ljudi.
