Izvor: RTS, 10.Maj.2015, 08:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajne službe: Lovačko društvo "Prodorni pogled"
Špijunska afera oko tipa usluga koje je nemački BND u periodu od 2002. do 2013. pružao američkom NSA dobija dimenzije ozbiljne političke krize u Berlinu. Pregrejani dnevni red dva parlamentarna odbora: stalnog, za kontrolu tajnih službi, i istražnog, osnovanog 2013. da ispita delovanje NSA u Nemačkoj – koalicionu vladu Angele Merkel dovodi u situaciju ubrzane interne diferencijacije. Da li to socijaldemokrate ruše vladu ili samo spasavaju vlastitu glavu?
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Kako parlamentarni odbori i opozicija sa Zelenima i Levicom ne daje znake umora, već naprotiv, najavljuje nova „saslušanja" ove nedelje, to pitanje je daleko od toga da bude hipotetičko.
Ono što aktuelnu NSA-BND aferu razlikuje od uobičajenih "špijunskih" afera koje povremeno potresaju nacionalne prostore evropskih država, jeste njena precizna koncentracija na nekoliko sasvim određenih osoba, vremenskih perioda i tip aktivnosti.
"Špijunske" afere se obično pojavljuju kao "brejking njuz", ostaju nedorečene i nestaju nerasvetljene, često budeći utisak kako su tu uglavnom da bi podizale medijske tiraže.
Ova, međutim, ima dva jasna adresata, dva ministra čiji je resor sama vlada, takozvane vladine "kordinatore": jedan je Peter Altmajer, na toj dužnosti od decembra 2013, drugi Tomas de Mezijer, aktuelni ministar policije, koji je između novembra 2005. i oktobra 2009. obavljao funkciju glavnog vladinog kordinatora.
Ono što sad opozicija i mediji rade se slikovito može predstaviti na sledeći način: Pokušavaju da uhvate De Mezijera u laži, ne bi li time naterali Altmajera da reaguje i otvori im put do Angele Merkel, koja bi tako bila prisiljena da, u evropskoj i nemačkoj javnosti, komotni status kraljice protestantske etike i političkog morala stavi na probu.
Najnovije ispitivanje nemačkog Insa instituta (naručilac: Bild; uzorak: 2.150 ispitanika) pokazuje da afera ozbiljno grebe po imidžu kancelarke – čak 62 odsto intervjuisanih smatra da je njena verodostojnost ozbiljno ugrožena. Mišljenje o "štetnosti za kancelarku" zastupa 77 odsto socijaldemokratskih birača, ali i 54 odsto onih koji glasaju za Uniju.
Doktor T(abula raza)
Prošle srede i četvrtka su dva parlamentarna odbora imala gusto napakovani dnevni red, a isti intenzitet se očekuje i naredne sedmice.
Nekoliko referenata i podšefova BND-a, uvek pod inicijalima, rekonstruisalo je vlastitu ulogu u ostvarivanju dogovara o saradnji nemačke i američke informativne službe posle 9.11.
"Dr T", referent iz BND-ove centrale u Pulahu i njegov šef D. B. dali su, prema analizi nemačkog Špigela, ključne izjave prošle nedelje.
Krajem 2013, na talasu internacionalne NSA-afere (Snouden), D. B. "na svoju ruku" daje nalog svom referentu, "Doktoru T", nalog da se pozabavi ogromnom bankom podataka sa NSA "selektorima", to jest Amerikancima interesantnih pojmova.
"Doktor T" je razložio podatke najpre po vrsti komunikacije – telefon, hendi, faks, mejl; zatim po regionima i na kraju po domenima. Za taj posao mu je trebalo mesec dana, ali je na kraju filtrirao listu od dve hiljade "kritičnih" selektora i predao je svom direktno nadređenom šefu D. B.
(Mala digresija: Svaka sličnost sa nekadašnjom jugoslovenskom komunističkom službom DB nije namerna. Ako išta, "Aleksa Žunić" je internacionalni fenomen!)
Može li Parlamentarni istražni odbor za delovanje NSA u Nemačkoj da dobije uvid u tu listu?
Ne može, odgovorio je "Dr T". Ne može, jer papirnih i elektronskih dokaza nema – izveštaj je sačinjen u jednom primerku, na pozajmljenom kompjuteru koji "zbog obima podataka" nije bio povezan sa elektronskim sistemom BND-a.
To "pelikanovo pismo", na nemački način, očito je šetalo po različtim nivoima BND-a dok nije po pravilu službe završilo na stolu Altmajera, a nekoliko minuta nakon toga i u rukama kancelarke. I to je ta lista sa selektorima, pored one starije iz 2008, koju parlamentarni odbori traže od Altmajera i Merkelove, a ona odbija da ih isporuči "dok ne dobije zeleno svetlo od Vašingtona", kako je izjavio njen potparol prošle nedelje.
"'Doktoru T' su se tresle ruke za vreme nastupa pred parlamentarcima", komentariše Špigl.
Industrijske špijunaže nije bilo!
Deo preciznog fokusa afere u pitanju odnosi se i na tip aktivnosti – konkretno na industrijsku špijunažu unutar zapadnog tabora političkih prijatelja.
Kada je De Mezijer prošle srede odgovarao na pitanja parlamentaraca u stalnom Odboru Bundestaga za kontrolu tajnih službi, izjavio je da on kao glavni vladin koordinator "nije znao za slučajeve industrijske špijunaže".
Interesantan odgovor, komentariše Špigl, pogotovo kad se zna da to nije bilo njegovo pitanje.
Naprotiv, pitanje je glasilo: "Da li Amerikanci pokušavaju da prošire informativno skupljanje podataka na oblasti koje ne leže u zajedničkom nemačko-američkom interesu?"
Industrijske špijunaže nije bilo – zašto je u odgovoru?
Jedan kratki skok do Beča: na "NSA-Kongresu" u Hofburgu, gde su učestvovali parlamentarci iz odbora za kontrolu tajnih službi s obe strane Atlantika, američki predstavnik David Medine je, prema izvoru iz Slobodarske partije Austrije (FPO), izgovorio jednu neobično formulisanu rečenicu – kako "on potvrđuje da nije bilo industrijske špijunaže iz ekonomskih razloga".
Da li to znači da je industrijske špijunaže bilo iz nekih drugih, političkih ili bezbednosnih razloga?
Jedan od razloga zbog kojeg CDU počinje da miriše prevratničke namere kod svog koalicionog partnera SPD-a jeste i izjava šefa socijalista Zigmara Gabrijela s početka prošle nedelje. Gabrijel je "dva puta, lično, pitao kancelarku da li je, osim EADS bilo nekog drugog slučaja industrijske špijunaže", na šta je ona oba puta odgovorila kategoričnim "ne".
Ništa strašnije nije Gabrijel mogao da napravi kancelarki. Najpre, tražiti od nekoga da nešto potvrdi "drugi put" već podrazumeva sumnju. Drugo, on je bezobrazno požurio – šta ako se na kraju ispostavi da je još neka firma osim "EADS/Erbusa" bila interesantna Amerikancima, a ona već rekla da nije? I treće, ona je to rekla samo za Gabrijelove uši – a tajnost, poverljivost, selektivnost kotiraju visoko u radnom moralu Angele Merkel, koja već desetu godinu vodi transparentnu nemačku demokratiju.
Vrline javne, poroci tajni? Neetičnost je praktično standard političke profesije mereno globalno, rekao bi prosečni evropski čitalac. Zašto bi sad odjednom to bilo drugačije? Zašto bi Angela Merkel bila drugačija?
Zato što je Merkelova izgradila imidž da je drugačija. Njeni uspesi na izborima, njen uticaj u nemačkoj javnosti, njen ugled na internacionalnoj sceni – sve to stoji na ideološkom fundamentu radne, poštene, principijelne nemačke majke i evropske hraniteljice.
Onaj ko uništi taj, svejedno da li stvarni ili imaginarni fundament, uništio je Merkelin uspeh na sledećim izborima. To bi značilo jedno drugu Nemačku, i još više – jednu drugu Evropu.
Već i u samom Istražnom NSA odboru Bundestaga dolazi do jasnog partijskog razgraničavanja. Šef odbora Patrik Sensburg optužio je kolege iz SPD-a da su "digli ruke od koalicione samokontrole", dok ih Nina Varken iritirano proziva zbog "jeftinih efekata i ignorancije".
Nezavisni parlamentarni odbor reaguje partijski isključivo? To samo dokazuje da su politički živci na nemačkoj sceni sve tanji.
I nije reč samo o Tomasu de Mezijeru i Petru Altmajeru. Pažnja parlamentaraca sada se usmerava i na Ronalda Pofalu, koji je vodio vladinu kancelariju posle De Mezijera i pre Altmajera; kao i na Štajnmajera, koji je, istina, socijaldemokrata, ali je bio ključna osoba u sporazumu kojim su NSA i BND utvrdili saradnju 2002. godine.
Stolica se trese i Ursuli Lajen, ministarki odbrane u vladi Angele Merkel. Njena je muka i drugačija, i slična: s jedne strane drugi problem, s druge, zajednički špijunski imenitelj.
Jurišna puška G-36 (5,56 milimetara), koju proizvodi "Hekler i Koh", u operativnoj upotrebi u nemačkoj vojsci već 18 godina, ima, izgleda, ozbiljne greške. Zbog neautorizovanih izveštaja o tome, koji su se tokom 2012. godine pojavljivali u nemačkim medijima, rukovodstvo fabrike "Hekler i Koh", potpomognuto šefom Bundesvera za vojne nabavke Detlefom Zelhausenom, zatražilo je od MAD-a, službe za vojnu kontrašpijunažu pod ingerencijom Ministarstva odbrane, da preseče izveštaje i govorkanja o nedostacima G-36.
Konkretno, da se pozabavi medijskim piskaralima koji tvrde da je G-36 nešto manje od čistog savršenstva.
U međuvremenu je Zelhausen, sasvim zgodno, otišao u penziju, Lajenova je funkciju preuzela tek pre godinu i po dana, a MAD ne drži previše do prakse spontanih izjava za štampu.
U oba slučaja, nemačka štampa polaže ispit iz demokratije, na kome je politika, izgleda, već pala: ako mediji zaćute, službenom Berlinu će laknuti.
"Erbas" u kontekstu Hegela
Pitanje je sada: kada će mediji podgrejati priču iz jeseni 2012. Da podsetimo: Nemačko-francuski EADS (unutar koga civilna avio-proizvodna linija preteže nad vojnim asortimanom) i britanski BAE-sistemi (premoć vojne komponente nad civilnom, 40 odsto prodaje ide Pentagonu) planirali su tada fuziju tešku skoro 40 milijardi evra.
Obe firme su akcionarska društva. U slučaju EADS, službeni Berlin i Pariz, direktno ili indirektno, poseduju paket akcija od 22,35 odsto svaki. Učešće britanske vlade u BAE sistemima je manje, ali i ona svejedno poseduje dogovor koji u funkciji "zlatne akcije" osigurava uticaj na poslovne odluke.
Sve je bilo spremno, obe firme su bile sporazumne, akcije su se delile po principu EADS 3/5, BAE 2/5; učestvovanje tri vlade po 9 odsto svaka. Devetog oktobra 2012, kasno uveče, Merkelova je pozvala Holanda i rekla da od dogovora nema ništa.
Razlozi o kojima je štampa nagađala bazirali su se na ljutitim izjavama šefova obe kompanije: da "Merkelova oseća filozofsku nelagodu kad se spaja proizvodnja civilnih aviona i oružja za ubijanje", da je "poslovično nepoverljiva" i da ne želi probleme sa nemačkom javnosti, idealističkom, otprilike kao i Hegel.
Sada, sa najnovijom NSA-BND aferom, pitanje se postavlja drugačije: Da li je Merkelova u oktobru 2012. reagovala tako zato što je raspolagala sasvim određenim znanjem, a ne bila vođena "filozofskim osećajem nelagode".
Poslovni džin EADS (150 hiljada zaposlenih) je nakon neuspele fuzije promenio ime ("Erbas"), ali ne i predsednika Upravnog odbora (Tom Enders), i najavio tužbu protiv "nepoznatog počinioca" zbog sumnje industrijske špijunaže.
