Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Avg.2011, 18:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svetska ekonomija pred novim krahom?

PARIZ -

Evropski indeksi juče su potonuli najniže u dve godine. Predsednik Francuske Nikola Sarkozi razgovarao je telefonom sa predsednikom Evropske centralne banke Žan-Klodom Trišeom o stanju u zoni evra, saopštila je pred ponoć Jelisejska palata i najavila da će Sarkozi danas razgovarati sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i španskim premijerom Hoseom Luisom Rodrigesom Sapaterom.

Do tih razgovora dolazi u vreme opšteg pada vrednosti indeksa >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na berzama u svetu u četvrtak, dok dugo očekivana akcija Trišea- otkup državnih dugova pojedinih zemalja za račun Evropske centralne banke, nije ublažila strahovanje od širenja dužničke krize u zoni evra.

Luiz Kuper, viši finansijski analitičar Be-Ge-Cea tvrdi da smo svedoci istorije u nastajanju i da sve podseća na krah Leman Bradersa koji je pokrenuo svetsku krizu pre tri godine.

„Nismo još dotle stigli, ali pad koji posmatramo je istorijski, jučerašnjih 5 procenata pada na američkim tržištima je dramatičan. Brokeri su veoma nervozni, stotine njih, mnogi od njih ne znaju kako ćemo se izvući iz ove zbrke.“

Bez obzira na američke probleme, investitore najviše brine situacija u Evropi.

Fransoa Šole, analitičar tržišta u kući Monseguro, objašnjava:

„Današnji problemi su političke prirode. Čekali smo Evropski samit zbog aktiviranja Evropskog fonda za finansijsku stabilnost. A sada čekamo da parlamenti ratifikuju dogovor i to na tržištima izaziva zabrinutost. U isto vreme smo u Americi čekali poslednji čas za dogovor Republikanaca i Demokrata da dozvole vladi da se refinansira. Politički pritisak na tržišta stvara probleme. A tržišta su zvučnici koji pojačavaju te signale.“

Oli Ren, evropski komesar za monetarna pitanja iznosi vremenski plan sledećih koraka:

„Kako bismo izbegli neizvesnost, tehnički i politički procesi treba da budu gotovi do početka septembra, oni su međutim, međusobno zavisni. Imamo različite procedure ratifikacije širom Evrope i očekujemo da zemlje evro zone učine što se od njih očekuje i u roku implementiraju odluke koje su preuzeli.“

Problemi na globalnim finansijskim i tržištima nekretnina odlaze sada u drugi plan, a glavni problem sve više postaju krize nastale zbog drastičnog porasta vladinih dugova, upozorava profesor ekonomije na Univerzitetu Harvard Robert Baro. Ako ne budu preduzete prave mere, nova kriza neće naneti ništa manju štetu od nedavnog finansijskog kolapsa, ukazao je Baro u članku objavljenom u londonskom listu "Fajnenšel tajms".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...