Izvor: Politika, 12.Maj.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumnje da je vlada kancelarke Merkel lagala
Mediji otkrili da je zvaničnom Berlinu uoči izbora 2013. bilo jasno da SAD ne žele da sa Nemačkom sklope sporazum o nešpijuniranjuOd našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Nemačka kancelarka Angela Merkel iz dana u dan biva prinuđena da odgovara na sve veći broj novinarskih pitanja u vezi sa bezmalo svakodnevnim objavljivanjem novih detalja o spornom špijuniranju evropskih saveznika koje je nemačka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Savezna obaveštajna služba (BND) radila za račun američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA). Uprkos tome što je vlada u Berlinu poslanicima Bundestaga saopštila da je zbog spornih meta špijuniranja ograničila saradnju BND i NSA, kancelarka se našla na udaru kritika zbog medijskih otkrića da je njena vlada uoči prošlih saveznih parlamentarnih izbora navodila javnost na pogrešan zaključak da namerava da sa SAD sklopi sporazum o međusobnom nešpijuniranju.
O ovom planu kancelarke uoči izbora 2013. govorio je Ronald Pofala, tadašnji šef Kancelarske službe, što je u Nemačkoj funkcija koja zapravo predstavlja šefa kancelarkinog kabineta, generalnog sekretara vlade i koordinatora obaveštajnih službi. Ova najava Berlina izazvana je time što je javnost, zahvaljujući Edvardu Snoudenu, otkrila razgranatu mrežu nelegalne američke špijunaže u Nemačkoj i širom sveta.
Međutim, minhenski dnevni list „Zidojče cajtung” i dva regionalna javna servisa NDR i VDR u zajedničkom istraživanju otkrili su da imejl prepiska između Berlina i Vašingtona ukazuje da nije postojao čvrst nagoveštaj da je Bela kuća uopšte spremna da sklapa takvu vrstu sporazuma, te da su Merkelova i njena desna ruka iz partije CDU zapravo namerno navodili javnost na zaključak kako će se izboriti za privatnost nemačkih građana.
„Svi su radili u skladu sa savešću i najbolje što mogu”, rekla je juče Merkelova, odbacujući medijske optužbe i ponovivši da je spremna da svedoči pred istražnom komisijom Bundestaga koja ispituje aktivnosti NSA. „Očigledno je da obaveštajne službe moraju da poštuju nemačke zakone ukoliko žele da rade ovde. To može da bude komplikovano i da potraje duže nego to što neko želi, ali to će ostati naš politički cilj.”
Ovim odgovorom kancelarka je pokušala da odbaci kritike koje su delovale logično nakon što su „Zidojče cajtung” i dva kanala državne televizije prikazali imejlove Merkelinog spoljnopolitičkog savetnika Kristofa Hojzgena, koji je i u srpskoj javnosti poznat kao „navigator” spoljne politike Nemačke, i tadašnje Obamine glavne saveznice za Evropu Karen Donfrid, koja je sada na čelu Nemačkog Maršalovog fonda.
Na Hojzgenov pokušaj da u ime Merkelove isposluje dogovor o nešpijuniranju između Nemačke i SAD, Donfridova mu je u mejlu odgovorila da nažalost može samo da prenese „tužnu vest” uprkos „teškoj situaciji u kojoj je kancelarka” (tada je otkriveno da je i ona prisluškivana). Kako je istakla Donfridova, ova tužna vest za Berlin je bila to da je „pitanje da li se poštuje nemački zakon na nemačkom tlu za poštovanje”, ali da se SAD njime ne mogu baviti jer je „ovde fokus, naravno, na tome da li je (špijuniranje) u skladu da američkim zakonom”.
Uprkos ovoj Obaminoj poruci između redova da SAD ni ne nameravaju da razmatraju prekid špijuniranja Nemaca, šef kabineta Merkelove je tvrdio da vlada sa Amerikancima priprema sporazum o nešpijuniranju.
Doduše, posle pobede u septembru 2013. i ostanka na mestu kancelarke, Merkelini saradnici su u januaru 2014. još jednom poslali Beloj kući pitanje da li su u Kancelarskoj službi dobro razumeli da su SAD spremne da ponude tekst sporazuma „koji ne isključuje mogućnost da će američka vlada špijunirati nemačke građane bez nemačkog pristanka i njihovog znanja”. Već narednog dana stigao je odgovor iz Vašingtona: „U pravu ste. Neće biti sporazuma o nešpijuniranju i mislim da su svi na našoj (američkoj) strani to jasno izrazili.”
Ni to nije sprečilo vladu u Berlinu da nemačkoj javnosti nagoveštava kako radi na postizanju ovog sporazuma.
Prema oceni urednika političke rubrike magazina „Špigl”, Rolanda Nelesa, otkriće ovog prvog detalja BND afere zapravo je fantastično otkriće Merkelinih metoda.
„Sve je urađeno na takav način kao da kancelarka sve drži pod kontrolom, te da joj je samo dobrobit zemlje na umu. Međutim, i u Kancelarskoj službi se rukovode sebičnim partijskim interesima. Sve s motom: prvo partija, a potom država. Ukratko, ona je skroz normalna kancelarka”, ističe Neles, ukazujući da su slične trikove koristili svi kancelari, a da je Merkelovoj dosad uspevalo da odloži pad svoje popularnosti. „Mnogi građani nastavljaju da joj veruju, a BND afera izgleda komplikovano jer detalji prave konfuziju. Sve to ide u korist Merkelove. Ali pitanje je koliko još dugo?”
Prema oceni urednika ovog uglednog magazina koji je otkrio veliki deo afere, što se više budu nizala nova otkrića, ni Merkelova neće moći da ostane neokrznuta.
Njeni koalicioni partneri iz Socijaldemokratske partije (SPD) već traže objašnjenje od Kancelarske službe, a posebno tešku situaciju među koalicionim partnerima može da izazove najnovije saznanje da je NSA zahtevala od BND da špijunira nemački koncern „Simens”. Prema rečima vicekancelara Zigmara Gabrijela, Merkelova mu je dva puta lično rekla da BND u ime NSA nije špijunirao nemačke firme, već samo EADS i „Evrokopter”. Zasad se ne zna da li je BND po zahtevu NSA nadzirao „Simens”.
