Izvor: B92, 22.Maj.2012, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stezanje kaiša ne rešava krizu
Beograd -- Dilema o potrošnji ili stezanju kaiša, kao formuli za izlazak iz krize asktelna je već nekoliko godina.
Ta priča dovedena je u žižu javnosti dolaskom socijaliste Fransoa Olanda na čelo Francuske.
On je podigao glas protiv rigoroznog stezanja kaiša koje je, kao spas od recesije evrozone, uvela Angela Merkel.
To što se dogovore Merkelova i Oland itekako se tiče Srbije, kažu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ekonomisti jer će uticati na priliv kapitala i naš izvoz, a daće i smernice novoj Vladi - da li da steže kaiš ili stimuliše potrošnju.
„Angela Merkel nije protiv rasta samo je pitanje koje su to mere da bi se podstakao rast a ona ih vidi u strukturnim reformama manje u potrošnji koje bi vodile države, a pitanje je koliko bi one izdržale potrošnju imajući u vidu njihov stepen zaduženosti”, izjavio je potpredsednik Evropskog poslovnog sveta podunavskih zemalja Vladimir Krulj.
Neumitno je stezanje kaiša i ne možete to raditi preko noći i bilo bi dobro da nova vlada donese kredibilne mere koje bi u tom roku dale rezultate na srednji rok”, kaže Krulj.
„Formula koja se traži u EU najbolja je za Srbiju. Nesmemo da štedimo jer ćemo i dalje povećavati nezaposlenost, dakle nepohodno je i kod nas investirati”, kaže Mihajlo Crnobrnja, sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.
Ipak, u Srbiji ne bi trebalo zanemariti ni rezanje troškova, jer se troši više nego što se zarađuje.
Poruka Merkelove i Olanda je da svi u Evropi stave na sto sve karte koje bi mogle podstaći privredni rast. Prva prilika za to biće iduće nedelje, kada se dvoje lidera opet sastaju.
Ono što lideri dve najuticajnije zemlje evrozone izaberu svakako će utcati i na druge zemlje na starom kontinentu. Nova srpska vlada će morati da odluči hoće li razvoj ili štednju. Ono sa čim su ekonomski stručnjaci saglasni je da nam je razvoj neophodan a što se tiče podsticaja potrošnji smatraju da tu treba biti oprezan
"Popularna teorija kaže da treba štedeti u dobrim vremenima a trošiti u lošim. Nažalost, mi smo ova druga dočekali sa visokim defictiom i javnim dugom i rezervi za potrošnju nemamo" , objašnjava stručnjak Nikola Fabris.
Već to je nepovljno za nas, dodamo li tome da Srbija nema privredne kapacitete koje traba zaposliti podsticanjem potrošnje, jasno je da je naša priča sasvim drugačija od evropske. Drugim rečima da bi se kriza prevazišla potrebno je privući što više investicija stranih i domaćih. Da bi to uspeli potrebno je da napravimo dobar ambijent. Neophodno je investitorima ponudi jednostvane procedure za otpočinjanje biznisa, samnjiti broj taksi i nameta. Nastaviti sveobuhvatnu reformu propisa. Odnosno uraditi dosta toga za šta se zalaže alijansa za razvoj lolane samouprave- NALED.
U suprotnom ako krenemo u „razvoju varijantu” može biti samo gore, jer ćemo podsticati kupovinu uvozne robe što nikako neće podstaći domaću proizvodnju već samo povećanje deficita u razmeni sa svetom.
Drugim rečima novu Vladu prvo mora da obezbedi uspešan investicioni ciklus a za povećanje ptrošnje će posle biti lako
