Izvor: B92, 19.Nov.2013, 13:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta brine Angelu Merkel?
Berlin -- Iako bi Angela Merkel trebalo da 17. decembra bude ponovo izabrana za kancelara još uvek se usaglašavaju detalji koalicionog pregovora.
Ti pregovori, kako prenose agencije, sadrže mnogo disonantnih tonova za još brojnije sporne teme, a i blok Merkelinih demohrišćana i blok socijaldemokrata Zigrama Gabrijela, se ozbiljno pribojavaju poslednje reči polumilionskog članstva Socijaldemokratske partije (SPD).
Sve će biti u redu, ako bude po planu i Nemci >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pre Božića dobiju vladu, a zatim u političkoj harmoniji i božićnom miru uživaju u otvaranju poklona i mirisnim đakonijama praznične idile, ali šta će raditi Merkelova, ukoliko kritički raspoloženo članstvo SPD na glasanju 15. decembra kaže ''najn'' njenoj vladi ''velike koalicije''- pitanje je na koje je odgovor dao politički magazin ''Špigel''.
Simone Peter i Džem Ezdemir, lideri partije Zeleni bi, ako članstvo SPD polovinom decembra kaže ''ne'', trebalo da povedu računa o tome da im mobilni telefoni budu napunjeni, jer bi u u tom slučaju, ocenjuje se, jedan telefonski poziv Merkelove njima, mogao važiti kao sasvim izvestan.
Zeleni bi, ako propadne ''priča'' sa SPD, mogli biti prva opcija Merkelove za formiranje vlade, tvrde analitičari, dok mediji navode da u vrhu te partije, kojoj je pečat dao bivši šef nemačke diplomatije Joška Fišer, nastoje da deluju nezainteresovano za moguće razgovore, znajući, pri tom, da razlike između njih i demohrišćana ne mogu biti manje nego u septembru, na počektu propalih pregovora, ali i da bi demohrišćani, ako im SPD članstvo okrene leđa, mogli biti spremni na mnogo kompromisa, kako ne bi izgubili kancelarsku službu.
Sledeća briga Merkelove i mogući scenarij bi mogao biti da se SPD 15. decembra okrene ka partiji Zeleni i Levica, s kojima ima tanku matematičku većinu za formiranje vlade i po prvi put u istoriji ujedinjenne Nemačke dovede na vlast Levicu, partiju nastalu spajanjem naslednika bivših istočno-nemačkih komunista i WASG stranke, omiljenu medju socijalno nižim slojevima, a takvih u ovo vreme privredne i finansijske krize nije baš malo, čak ni u Nemačkoj, poznatoj po svom blagostanju.
SPD je na upravo završenom kongresu poslala signal Levici da s njom ne isključuje savez, ali tek na izborima 2017. godine. Ukoliko bi, međutim, i ''velika koalicija'' i ''crno-zelena'' opcija demohrišćana i zelenih propala, onda bi se već početkom godine moglo razgovarati o takozvanom ''crveno - zelenom '' savezu, što bi, istovremeno, značilo da bi sadašnje vođstvo SPD, Gabrijel i ''drugovi'', morali ''nestati'' sa čela te najstarije nemačke partije.
Ukoliko bi članstvo SPD 15. decembra reklo ''ne'' vladi ''velike koalcije'' s Merkelovom na čelu i ukoliko bi prethodne dve matematičko-političke opcije propale, onda bi Merkelova sama, možda, mogla da formira manjinsku vladu, jer njoj, zapravo, fali svega nekoliko glasova za apsolutnu pobedu.
Ta opcija je, međutim, prema procenama ''Špigla'' malo verovatna, pošto Merkelova važi za političara koji ne prihvata rado rizik, odnosno, za političara koji želi stalnu stabilnost i pouzdanost.
Ono što se najmanje želi, odnosno, ono što nijedna u Bundestagu zastupljena partija ne bi volela, ali što je moguće ukoliko sve opcije ''padnu u vodu'', jesu novi izbori, koji bi značili nestabilnost, a to nije ''zaštitni znak'' nemačkih političara i politike, kažu analitičari.
U analizi mogućih političkih dobitaka i gubitaka, novi izbori bi mogli ''Alternativi za Nemačku'', evroskeptički raspoloženoj partiji koja se zalaže za ukidanje evra i povratak dobre, stare nemačke marke, a kojoj je u septembru ''za dlaku'' propao ulazak u Bundestag doneti uspeh i status parlamentarne snage.
Novi izbori bi, možda, mogli značiti i da liberali, šefa diplomatije Gvide Vestervela koji su po prvi put u posleratnoj istoriji ostali pred vratima Bundestaga, ovaj put skupe snagu i povrate ''staru slavu'' - dok bi na drugoj strani SPD mogla izgubiti veliki broj pristalica, a demohrišćani, kao jedina sigurna i pouzdana politička snaga, dobiti na popularnosti.
Sve su ovo špekulacije kojima se, čekajući 15. decembar, kada će se polimilionsko članstvo SPD izjasnisti o vladi s Merkelovom, ispunjava vreme neizvesnosti do konačne odluke.
Novi izbori se navode kao poslednje rešenje, ali je pitanje da li bi posle eventualnih izbora formiranje vlade za demohrišćane, kancelara Merkelove bilo jednostavnije nego što je sada. To je tema o kojoj se može špekulisati, kao i o svim političkim scenarijaima ukoliko članstvo SPD 15. decembra kaže ''ne'' savezu s Merkelovom, dok je ono o čemu se ne mora nagadjati činjenica da nemački Ustav ostavlja mogućnost novih izbora.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
