Izvor: Politika, 20.Dec.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta Merkelova podrazumeva pod paralelnim strukturama
Nemačka kancelarka Angela Merkel u Prištini je jasno poručila da „ne želi paralelne strukture na severu Kosova”. Ona je time ponovila svoju letošnju izjavu u Beogradu, ali i naglasila da ni u februaru, odnosno martu, Nemačka neće Srbiji, bez ispunjenja i ovog uslova, dati pristanak za kandidaturu, tumače ovdašnji posmatrači.
Povodom stavova Merkelove, Milivoje Mihajlović, šef Kancelarije Vlade Srbije za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odnose s medijima, izjavio je da je Beograd „i letos te poruke shvatio kako treba” i da se ponaša u skladu sa svojim „političkim koordinatama”, odnosno Ustavom i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. On je, prema Beti, naveo da bi ukidanje institucija Srbije na severu Kosova pomoglo etničkom čišćenju Srba iz tog područja i istakao da su te institucije legalno izabrane.
Dragan Šutanovac, ministar odbrane, izjavio je da paralelne institucije ne mogu biti ukinute „jednim rezom” i da će Srbija tim povodom doneti najbolju odluku. „Država će donositi odluke koje smatra da su najpodobnije, kako za građane koji žive na Kosovu i Metohiji, tako i za građane koji žive u užoj Srbiji, i sagledavati probleme vizije razvoja Srbije u budućnosti”, rekao je on i, prema Tanjugu, dodao da je „neprirodno” da neko očekuje da će građanke srpske nacionalnosti da se porađaju u Prištini kad u isto vreme građanke albanske nacionalnosti sa Kosova dolaze da se porađaju u Beogradu.
I Oliver Ivanović, državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju, za Radio B 92, je istakao da Srbija ima drugačije gledanje na to šta su paralelne institucije, što je legitimno, jer je u pitanju deo teritorije koji Srbija smatra svojom. „Zdravstvo i školstvo nikako ne mogu biti paralelne institucije i ono na čemu međunarodni predstavnici pa i gospođa Merkel insistiraju mislim da se odnosi na lokalnu samoupravu”, rekao je.
Uistinu, na šta Nemačka, zapravo, misli kad govori o paralelnim strukturama?
Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, smatra, da su to, prema viđenju Nemačke, koja je priznala Kosovo, četiri opštine na severu koje su izabrane na srpskim izborima i koje su praktično bile glavni akteri u postavljanju barikada od 25. jula ove godine. A, prema nemačkom stavu, tamo treba da postoje institucije države koju su oni priznali, a to je Kosovo.
Gašenje ove četiri opštine bi, kako objašnjava, za Srbiju značilo odricanje od suvereniteta i nad tim delom Kosova.
Navodeći da ne zna koja bi vlast u Srbiji tako nešto uradila i preživela sledeće izbore, ocenjuje da će takav zahtev teško biti ispunjen. A, s druge strane, ako se zahtev ne ostvari „onda možemo očekivati da će u februaru, odnosno martu, Nemačka naprosto staviti rampu na kandidaturu Srbije, sa svim posledicama koje to može da ima”.
Stoga, Simić kaže da je pred Srbijom sada plan A, plan B i plan C. Prema prvoj varijanti, zemlja bi mogla na neki rok da odustane od evropskih integracija i da čeka neku sledeću vlast u Nemačkoj ili u Evropi, da vidi da li će tada moći da rešava kosovsko pitanje. Druga varijanta je potpuno odustajanje od Kosova. A treća, nastavljanje politike „i Kosovo i EU”.
Prema mišljenju Vladimira Todorića, iz Centra za novu politiku, paralelne institucije za Nemačku predstavljaju sve ono što nije predviđeno Ahtisarijevim planom, odnosno „pre svega opštine izabrane na srpskim lokalnim izborima i sudstvo”. Prema Todorićevim rečima, Srbija ne može da prihvati zahteve Merkelove „bez razgovora o modifikaciji Ahtisarijevog plana”, jer se „mora naći rešenje za paralelno postojanje i institucija Beograda i institucija Prištine”.
Na pitanje koliko bi takvo jedno rešenje bilo trajno, on odgovara da je „bolje da imamo privremeno rešenje koje će omogućiti neki napredak, pa da onda kasnije razgovaramo o nekim drugim rešenjima” i podvlači da je potpuno jasno da do neke primene mora doći u bliskom periodu.
Rekavši da se ne bi ograničavao na mart, odnosno na kandidaturu, on smatra da je „cilj Beograda da dobije dobro rešenje za srpsku autonomiju u okviru severa, a da se zadrži nešto što je na jugu, a da li se to zove dvojni suverenitet ili poseban status severa – manje je bitno”.
Na našu opasku da je Merkelova ipak „tvrda”, kaže da je „njeno da sprovodi politiku koju može”, ali ukoliko bi se Srbiji izmakla evropska šargarepa, „onda više ni ona ne bi imala mogućnosti da zadrži svoj uticaj na srpsku politiku”.
Šta ako se za tri meseca, do marta, ne učini pomak u onom što traži EU u pogledu odnosa sa Kosovom? Prema oceni Olivera Ivanovića, koju je prenela Beta, neke zemlje EU su se dosta lako odlučile da izvrše dodatni pritisak na Srbiju. „Mi ćemo jednostavno nastaviti da živimo sa kandidaturom ili bez kandidature. EU ostaje strateški cilj”, poručio je Ivanović.
Prema oceni Danijela Servera, američkog analitičara, situacija na severu Kosova, mora biti rešena pre nego što Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU. Server je, za Glas Amerike, rekao da Srbija, ukoliko nastavi da insistira na svom suverenitetu nad Kosovom, neće ući u EU. „Srbija mora rešiti pitanje severnog Kosova danas, a u budućnosti i pitanje celog Kosova”, naglasio je ovaj analitičar i upozorio da bi se Srbija zadržala van EU potrebno je da samo jedna članica stavi prigovor.
Biljana Čpajak
objavljeno: 21.12.2011.
