Izvor: Vostok.rs, 20.Okt.2012, 12:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slatki sirup plagijata
20.10.2012. -
U sltaki sirup plagijata ulepio se izgleda još jedan nemački političar, član kabineta i najbliža saradnica kancelara Angele Merkel – Anet Šavan. Ministra prosvete Nemačke optužili su za krađu tuđih misli prilikom pisanja disertacije na Dizeldorfškom univerzitetu još 80-ih godina.
Naučni savet visokoškolske ustanove već je dobio dokumenta i treba naredne nedelje da donese odluku >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << o sudbini doktorske disertacije gospođe Šavan. Treba, istina, precizirati da je optužuju ne za čistu intelektualnu krađu, već za slobodnu kompilaciju citata. Od njih je ponekad teško svhatiti da li ona iznosi svoje misli ili tuđe. Što je takođe laki oblik plagijata.
Ipak, kancelaru Nemačke Angeli Merkel zbog toga nije mnogo lakše. Ova priča je posebno neprijatna zato što naredne godine predstoje izbori za nemački parlament. Za vreme mandata Merkel već 10 nemačkih političara bilo je uhvaćeno u kopiranju. to je upravo onaj slučaj kada kvantitet prelazi u kvalitet. Prošle godine za Merkel je već bio neprijatan slučaj Cu Gutenberga. Ministar odbrane Karl-Teodor Cu Gutemberg, kako se ispostavilo, prepisao je više od polovine svoje disertacije od 475 strana. Morao je da da ostavku.
Na činjenicu da čitava priča miriše na predizborne, čisto političke motive, skreće pažnju rukovodilac ruskog Centra za nemačka istraživanja Evropskog instituta RAN Vladislav Belov.
- Što se tiče gospođe Šavan, meni se čini da je stvar već iz oblasti modnih trendova u lovu na veštice. Postoji nekoliko disetracija i nekoliko političara koje su uhvatili u plagijatu, znači treba tražiti druge. Štampa, lovci na senzacije, odlučili su da je Švan odgovarajući objekat. Mada je disertacija bila napisana odavno i pripisuju joj ne toliko plagijat, koliko kompilaciju.
Rukovodilac ruskog Instituta za razvoj slobode informisanja Ivan Pavlov kaže da s pojavom Interneta, zlo kopiranja pretvorilo se u nešto univerzalno.
- Mislim da je to delimično rezultat razvoja informacionih tehnologija. Sada su jednostavno počeli više da primećuju kako ljudi prepisiju. Protiv ove pojave moguće je boriti se samo otvorenošću. Napraviti bazu podataka svih disertacija u otvorenom dostupu. I ako bude bilo moguće da se lako proveri da li je čovek prepisivao ili ne, njegova odbrana može i da se ne prizna.
Listovi Nemačke, polazeći od slučaja Švan setili su se da se i sama Angela Merkel još za vreme predizborne kampanje 2005. godine „uvukla u tuđu glavu“. U finalu televizijskih debata sa tadašnjim kancelarom Šrederom ona je od reči do reči ponovila frazu Ronalda Regana, samo je Ameriku zamenila Nemačkom. Regan je ovom frazom pobedio Džimija Kartera za vreme televizijskih debata 1980. godine.
Između ostalog, takav politički plagijat u naše vreme odavno više nije greh, već nešto sasvim stabilno i široko primenjivo. Ko sve nije primenjivao takve metode. Potpredsednik SAD Džozef Bajden u predizbornoj kampanji 2008. izgovarao je govore koji su bili kopija govora engleskih političara od pre 10 godina. Džordž Buš mlađi u svojoj knjizi Desižn Points koristio je primere iz kriga američkih novinara i bivšeg sekretara za štampu Bele kuće. Među najsvežijim slučajevima: za akademski plagijat optužen je premijer Rumu nije Viktor Ponta. Na proleće ove godine, posle sličnog skandala, poneo je ostavku predesdnik Mađarske Pal Šmit.
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
