Izvor: RTS, 17.Avg.2012, 08:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Sistem Merkel" na meti kritike
Otpor politici koju vodi nemačka kancelarka Angela Merkel, pomalo iznenađujuće, stiže iz vlastitih redova, vladajuće Hrišćansko-demokratske unije. "Sistem Merkel", "menza-Merkel" u kojoj se služi samo jedno jelo, samo su neke od optužbi kojom uticajni ekonomista Jozef Šlarman zasipa kancelarku Angelu Merkel.
U demokratskim sistemima politički lideri se ruše odozdo, iz naroda, svake četiri godine, u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << raznovrsnim kombinacijama nedemokratskih demontaže se obavljaju na višim nivoima profesionalne politike, unutar kruga jednakih. Trenutna situacija nemačke kancelarke Angele Merkel pokazuje atipičnu kombinaciju ta dva metoda.
Kao prvo, ona sama je više puta davala do znanja da se i ne bori za vlastiti, već za opstanak čitave Evropske Unije i njene zajedničke valute. Zbog toga Angela Merkel i dopušta sebi da se pojavljuje u praktično nemogućoj ulozi političara kome je lična sujeta strana.
Ispitivanja javnog mnenja joj daju za pravo - njena tvrda politika štednje uz stav kako je gotovo sa neobavezujućom pomoći Grčkoj i ostalim "lenjivcima" iz "Mediteranskog kluba" dopadaju se glasačima. Socijaldemokratska opozicija je nezadovoljna, ali i nemoćna da promeni kurs Merkeline vlade.
Zato je otpor izbio na, za nemačke prilike, najneočekivanijem mestu - unutar vlastitih redova vladajuće konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU).
Jozef Šlarman, šef Ekonomskog udruženja, inače najmoćnije interesne platforme poduzetnika i industrijalaca pri vladajućem bloku, javno je napao kancelarku zbog "carističkog stila" kojim vlada Nemačkom.
"Sistem Merkel", "menza-Merkel" u kojoj se služi samo jedno jelo, "kompleks Petra Velikog", "partijska strahovlada" - to su samo neke od optužbi kojom uticajni ekonomista Šlarman zasipa kancelarku Merkel.
U političkom vrhu naravno odbijaju da situaciju vide na taj način, ali komentari u medijima, čak i kada su na liniji odbrane kancelarke, uglavnom naglašavaju ambivalentnu političku tradiciju konzervativne Hrišćansko demokratske unije: ona je uvek funkcionisala kao "kancelarska partija", kao svojevrsna politička monodrama.
Za trenutak se činilo da se i Austrija, posle odmetnute Francuske najverniji nemački saveznik na evropskom nivou, okrenula protiv Berlina. Austrijski kancelar Fajman je pre nekoliko dana stao na stranu Mediteranskog kluba i sasvim iznenada podržao ideju davanja bankovne licence Evropskom mehanizmu stabilnosti, ESM-u.
Kada bi to prošlo, bio bi to šamar Berlinu koji insistira na postepenom uvođenju zajedničke fiskalne discipline u EU. Davanje bankovne licence ESM-u, stvorilo bi novu potencijalno opasnu situaciju - u trentuku globalne krize u čijem srcu stoji osamostaljeni finansijski i bankovni sektor koji se oteo političkoj kontroli, EU zajedničkim naporima stvara još jednu banku, koja bi uz to raspolagala svežom emisijom novca iz Evropske centralne banke.
Eventualna bankovna licenca Evropskom mehanizmu stabilnosti, koji se već sad u medijima naziva "Bazukom" ili "Debelom Bertom" je preveliki rizik, smatra Berlin. To bi zavrtelo inflatornu spiralu do neslucenih razmera.
Zbog toga se Beč ove nedelje povukao sa te pozicije, čekajuci dalji rasplet Merkeline snage ili slabosti na domaćem terenu.
Nemačka mora da spasava evro
Angela Merkel kao spasilac Evropske Unije? Stvar je u tome da Nemačka i nema alternativu već da spašava evro i sa njime političku budućnost evropske zajednice.
Eksportna snaga nemačke ekonomije može da se meri samo sa kineskom. Godišnji izvoz robe i usluga iznosi oko 950 milijardi evra, uvoz je nekih 200 milijardi manji. Ako sada svi osiromaše, kome će Nemačka prodavati svoje haj-tek proizvode?
Na domaćem tržištu sigurno ne. Nemci nerado troše, više su za štednju, ponašaju se do te mere ekonomski razumno, da ustvari štete vlastitoj nacionalnoj ekonomiji. Više od tri petine svog izvoza Berlin plasira u zemljama Evropske Unije, više od dve petine u Evrolendu, čak jedna desetina nemačkog izvoza odlazi u Francusku.
Ako sada potražnja za nemačkom robom padne na tržištima osiromašenih evropskih zemalja, a u junu ove godine je već pala za nekih 1,5 odsto, germanska ekonomska mašinerija počinje da radi na prazno.
Drugim rečima, Evropska Unija zavisi od Nemačke isto tako kao što Nemačka zavisi od Evropske Unije.
Pitanje je samo, da li se ti zajednički interesi bolje čuvaju sa Angelom Merkel ili bez nje?
Merkel se do sada od svojih kritičara branila da ima viziju i da zna kuda vodi. Ne zna, kaže šef konzervativnog interesnog udruženja poduzetnika i industrijalaca Šlarman.
