Izvor: Politika, 26.Jul.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saslušani obaveštajci Angele Merkel
Opozicija traži ostavke šefova obaveštajnih službi, ali zasad ne i šefa kancelarkinog kabineta zaduženog za njihovu koordinaciju
Ronald Pofala, šef kabineta kancelarke Angele Merkel, saslušan je juče na vanrednoj sednici Parlamentarnog kontrolnog tela u Bundestagu povodom globalne afere prisluškivanja, koju je pokrenuo američki obaveštajac Edvard Snouden, u kojoj su značajan udeo imale nemačke obaveštajne službe.
U hermetički zatvorenoj i akustički >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obezbeđenoj sali u suterenu vladinog zdanja „Jakob Kajzer”, mahom opozicioni poslanici –socijaldemokrate i zeleni – želeli su da od Pofale – koordinatora nemačke obaveštajne službe za inostranstvo (BND), službe za unutrašnju bezbednost i vojnoobaveštajne službe (MAD) – čuju odgovore na dva pitanja iz upitnika sa više od stotinu tačaka.
Da li su nemački obaveštajci koristili američki špijunski softver da bi nadzirali Nemce i građane EU? Da li je postojao dogovor između BND-a i američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), po kome je nemačkim obaveštajcima bilo naloženo da utiču na vladu u Berlinu kako bi zakoni koji regulišu privatnost građana bili „tolerantnije formulisani”?
Neke činjenice se nisu mogle sakriti.
„Špigl” je početkom nedelje citirao dokumenata po kojima je u januaru ove godine u internom izveštaju NSA pohvalila BND kao „ključnog” partnera Amerikanaca.
NSA je odala priznanje predsedniku BND-a Gerhardu Šindleru za angažman protiv pooštravanja zakona o zaštiti privatnosti u Nemačkoj i u EU.
Po kuloarima Bundestaga juče se spekulisalo o očekivanoj Šindlerovoj ostavci. Govorilo se i o „sve izvesnijoj” ostavci šefa službe unutrašnje bezbednosti Hansa Georga Masena, koji je početkom nedelje priznao da su Amerikanci obučavali njegove službenike da koriste špijunski softver za masovni nadzor elektronskih komunikacija, razvijen u SAD za nemačke potrebe.
O ostavci koordinatora svih nemačkih obaveštajnih službi Pofale u ovom trenutku raspravljaju samo nemački mediji, budući da se on, po službenoj dužnosti, sastajao svakog utorka sa šefovima obaveštajnih službi i morao je da zna šta se događa.
„Ako bi Pofala priznao da je bio obavešten o razmerama američko-nemačke obaveštajne saradnje, postavilo bi se pitanje obaveštenosti šefice vlade u Berlinu, ali i njene odgovornosti, s obzirom na to da nije obavestila kontrolne organe i nije preduzela protivmere”, piše „Zidojče cajtung”.
Ostavka Pofale, čini se, nije odložena ad akta, već je odložena na izvesno vreme.
„Ostavka šefa kacelarkinog kabineta uoči parlamentarnih izbora bila bi uporediva sa dolivanjem ulja na vatru opozicije”, piše hamburški „Cajt”, podsećajući da Angela Merkel dosad nije propustila priliku da u desetak afera zahteva ostavke odgovornih – ali tek u trenutku kada je to njoj najviše odgovaralo.
Do ovog trenutka, obaveštajna afera nije ozbiljnije uzdrmala kancelarkine pozicije. Prema istraživanju Forsa-instituta, popularnost Merkelove je stabilna i iznosi 41 odsto biračke naklonosti, dok najveća opoziciona stranka, socijaldemokrati, mogu da se oslone na svega 22 odsto birača.
Ostaje otvoreno pitanje da li će odložena ostavka Ronalda Pofale ublažiti utisak da nemačka kancelarka „prilagođava definiciju demokratije ličnim potrebama, u cilju održanja na vlasti”, kako kaže komentator „Špigla” Jakob Augštajn.
Činjenica je da se Merkelova zaštitila izgovorom da nije bila obaveštena, a pri tom je izbegla da zauzme jasan stav protiv totalnog nadzora građana.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 26.07.2013.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
.jpg)
