Izvor: S media, 21.Avg.2011, 01:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ružica Đinđić: Odgovoran čovek ne može da beži
Nemačka jeste uticala na Zorana, ali na način njegovog razmišljanja. Nemci su posle Zorana, tradicionalno ostali naši prijatelji, kaže Ružica Đinđić uoči susreta sa Angelom Merkel.
Ružica Đinđić leto provodi u svojoj kući u Užičkoj 40 i planira susret sa kancelarkom Angelom Merkel, koja je najavila da će u okviru zvanične posete Srbiji posetiti i udovicu premijera i njen Fond „Dr Zoran Đinđić". U razgovoru za Presmagazin, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << koji smo obavili pod budnim okom vernog ovčara Mileta, Ružica govori o danima kada je Đinđić studirao u Nemačkoj i otvarao nove puteve nemačko-srpskog prijateljstva, o viziji njenog pokojnog supruga koja ne gubi na snazi...
Kako su izgledali prvi dani Zorana Đinđića u Nemačkoj?
-Mi se tada još nismo poznavali. On je zbog moralno-političke nepodobnosti otišao da radi doktorat u Konstanc, i u vrlo kratkom periodu ga završio. Za to je obično potrebno dve godine. Od njegovog mentora, profesora Velmera, čula sam zanimljivu anegdotu: on i Zoran opkladili su se da će doktorat biti završen u roku od godinu dan, a njegov mentor je smatrao da je to nemoguće. Ali, do duboko u noć u toj vili na jezeru Konstanc čula se mehanička mašina na kojoj je Zoran kucao svoje radove. Velmer je rekao da predaje opkladu jer je shvatio da će doktorat biti završiti na vreme, i tako je i bilo. Njegov akademski život u Nemačkoj dosta je uticao i na njegov politički rad i angažman u Srbiji.
Ružica Đinđić: Zoran bi Srbiju odveo dalje
Dačić bez informacija o istrazi o pozadini ubistva
Đinđićeva politička prekretnica
Da li vam je govorio o odnosu sa profesorom Jirgenom Habermasom?
-Bio je asistent kod njega, to se zna. Ali ono što je meni ostalo u sećanju, to je događaj od pre par godina, kada sam bila na dodeli nagrade „Bruno Krajski" u Beču, koja je dodeljena profesoru Habermasu za političko životno delo, i imala sam priliku da ga upoznam. To je retkost, jer se profesor ne pojavljuje mnogo u javnosti zbog bolesti i svojih godina, a nagrade obično ne preuzima lično. On se obradovao što je upoznao ženu svog proslavljenog asistenta i studenta. Zoran je zajedno sa dvojicom autora preveo njegovo opsežno delo „Teorija komunikativnog delovanja" i taj prevod sam ja želela da objavim ovde. Profesor Habermas je napisao divnu posvetu na knjizi, toplu, ljudsku i sentimentalnu. Zabeležio je da nije verovao da će jedan njegov student postati premijer jedne male, ali prosperitetne zemlje. To govori koliko ga je uvažavao.
Bilo je kritika na račun Đinđića da je „nemački čovek", ali postoji i njegova izjava da Nemci nemaju uticaja na njega, nego on na Nemačku. Kako to tumačite?
-U etiketiranju iz tog vremena nije bilo jednostavno odbraniti se. Jasno je da je Nemačka uticala na njega, ali da je to tako direktno rekao, ljudi ne bi razumeli na pravi način. Nemačka jeste uticala na način njegovog razmišljanja, na sistem vrednosti kojem je težio i posvetio mu životno delo, a to što je sugerisao da utiče na Nemačku, znači da je imao prilike i mogućnosti da upoznaje ljude u državnom vrhu. Kao što su postojale predrasude u Srbiji prema njemu, tako su postojale i predrasude Nemaca o Srbima. I to jeste postojalo do 1996. godine. Slika o nama nastajala je od naslova iz novina i televizijskim slikama ratova, grozota kojima je Srbija bila ispunjena. Posle 1996. godine, jedan čovek, formata kakav je bio Zoran Đinđić, koji pritom govori nemački bez akcenta, najbolje može da prenese poruku jedne druge Srbije. I oni su mu verovali da takva Srbija postoji, da je uvek postojala i da treba da bude, a nadam se i da jeste, većinska slika Srbije.
Da li smo se u međuvremenu odmakli od tog nemačko-srpskog prijateljstva koje je gradio Zoran Đinđić, ili nismo baš sasvim nastavili u tom pravcu?
Pa, ne mislim da smo se mnogo odmakli od Nemaca, oni su posle Zorana tradicionalno ostali naši prijatelji, prijatelji demokratske Srbije. Ali to prijateljstvo ima svoje okvire. A te okvire treba da poštuju i jedna i druga strana.
U kom smislu?
Postoje ciljevi koji se postavljaju i spremnost da postanemo deo evropske priče i evropske zajednice naroda. Ono što mogu da potvrdim jeste jaka podrška koju Fond „dr Zoran Đinđić" ima od Nemačke. Stipendije za naše studente podržane su od strane nemačkog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Jedan državni organ podržava projekat Fonda i mlade ljude u Srbiji, i na taj način podržava i Srbiju. To traje od 2004. godine i neće biti zaustavljeno.
(P r e s s)
