Izvor: Politika, 20.Nov.2014, 09:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rusko-nemačka bitka za Srbiju

Nemački istupi protiv davanja diplomatskog statusa ruskim humanitarcima previđaju da sličan status u Srbiji već imaju neki drugi stranci

Nakon maltene simultane opaske Angele Merkel i teksta u „Špiglu” o nemačkoj zabrinutosti zbog ruskog prodora na Balkan oglasio se i zamenik šefa poslaničkog kluba demohrišćana u Bundestagu Andreas Šokenhof, poručivši da je uveren u sposobnost i spremnost srpske vlade da zemlju drži na kursu prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropskoj uniji.

„Treba se pribojavati da bi Rusija isporuku energenata Srbiji mogla jače da koristi kao potencijal za ucene”, rekao je Šokenhof i dodao zemlje zapadnog Balkana veoma dobro znaju da „Rusija samo želi da ih iskoristi protiv EU” i da im „ne može ponuditi nikakvu dugoročnu perspektivu – političku, a još manje privrednu”.

Pretpostavku da Nemačka ovaj region vidi kao sferu sopstvenog uticaja, u kojoj nema mesta za Rusiju pojačava pisanje „Špigla” zasnovano na poverljivim diplomatskim dokumentima po kojem je upravo Angela Merkel zaslužna za zaustavljanje inicijative da se Rusima angažovanim u Rusko-srpskom humanitarnom centru (RSHC) dodeli diplomatski status. Berlin je, piše politički nedeljnik, iskazao zabrinutost da bi centar smešten na niškom aerodromu „Konstantin Veliki” mogao da preraste u stalnu bazu za rusku špijunažu.

Bojazan je nakratko otklonio reporter „Jutarnjeg lista” Drago Hedl, koji je posetio RSHC, gde se uverio da centar za sada nije paravan iza kojeg Rusi utvrđuju poziciju u regionu. Hedl za Radio Slobodna Evropa kaže da mu je Ivica Dačić rekao da sporazum sa Rusijom nije potpisan jer to u ovom trenutku nije prioritet za Srbiju i da još treba usaglasiti detalje. Hrvatski novinar ističe da je Beograd po svoj prilici obustavio potpisivanje takvog sporazuma zbog pritiska Zapada, svestan da se potezi pažljivo posmatraju u Briselu.

Priča o povlašćenom statusu stranih predstavnika na teritoriji Srbije ne bi, međutim, počela dodeljivanjem diplomatskog statusa ruskim humanitarcima. Sličan sporazum koji se tiče američkih vojnika još je 2006. sa tadašnjom šeficom diplomatije SAD Kondolizom Rajs potpisao Boris Tadić. Reč je o tipskom Sporazumu o statusu snaga (SOFA), koji su Amerikanci potpisali sa oko 100 država sveta i kojim se regulišu pravni položaj američkih vojnika na tuđoj teritoriji i nadležnost sudova u slučaju da pripadnik američkih trupa počini krivično delo.

Imunitet koji po odredbama SOFA američkim vojnicima garantuje zemlja potpisnica često je bio predmet kontroverzi u međunarodnim odnosima. Bušova administracija je tako 2008. potpisala ovakav sporazum sa vladom u Iraku i tada je kao krajnji rok za povlačenje američkih trupa dogovoren kraj 2011. Vašington je očekivao da će po isteku roka SOFA biti obnovljena, ali i pored spremnosti iračkog premijera Nurija el Malikija da sa SAD potpiše memorandum o razumevanju, irački parlament nije bio voljan da ozvaniči inicijativu.

Posledice potpisivanje SOFA na političku scenu zemlje potpisnice, pokazuje i slučaj Irana, gde je šezdesetih godina prošlog veka nezadovoljstvo ovim dokumentom potpomoglo politički uspon ajatolaha Homeinija, koji će kasnije zbaciti šaha Rezu Pahlavija.

Srbija i snage OUN–NATO na Kosovu nisu imale Sporazum o statusu snaga, već je Srbija 2005. potpisala sporazum sa NATO-om koji pripadnicima KFOR-a dozvoljava prolaz preko teritorije Srbije i Crne Gore. Potpisnici su tadašnji šef diplomatije Vuk Drašković i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer.

Odredbe po kojima će vojnici NATO-a moći besplatno da koriste puteve, pruge i aerodrome i što će u odnosu na domaće pravosudne i policijske organe imati imunitet izazvale su nezadovoljstvo dela domaće javnosti.

Veoma slični sporazumi sa NATO-om su, međutim, potpisani u dva navrata tokom vladavine Slobodana Miloševića – u Dejtonu i Kumanovu. Tako je ispalo da je sporazum Drašković–Shefer u stvari po treći put overio već postojeći ugovor.

Zvaničnik nemačkog ministarstva spoljnih poslova zadužen za analizu i planiranje odnosa sa Rusijom i državama zapadnog Balkana izvan EU izjavio je novinaru „Politike” Milošu Kazimiroviću: „Nemačka želi da pridobije Srbiju kao ključnog partnera na Balkanu. Ali, budimo iskreni Berlinu ne odgovara visoki stepen samostalnosti koji bi Srbija sebi mogla da obezbedi održavajući bliske veze sa Rusijom. Tim ambicijama odgovaraju državice koje nemaju čime da se odupru ekonomskom diktatu velikih. Prisetite se kako je EU žučno reagovala kada je Kipar zapao u ekonomsku krizu i zatražio pomoć od Rusije.”

Mnogi još pamte da je upravo nemačka kancelarka nedvosmisleno saopštila političarima u Beogradu da nema ništa od politike „i Kosovo i EU”, pa je na tom tragu i dilema da li bi ovo moglo da označi početak kraja neutralne pozicije Beograda u ukrajinskoj krizi.

-----------------------------------------------------

Putin: Krim nije drugačiji od Kosova

Ruski predsednik Vladimir Putin je u intervjuu za nemačku televiziju ARD rekao da se na Krimu nije desilo ništa drugačije od onoga što se dogodilo na Kosovu. On je ocenio kosovski slučaj kao presedan i primer za to da „međunarodne instance” definišu „međunarodno pravo” kroz svoju „praksu”. Novinar ARD upitao je Putina da li misli na presudu Međunarodnog suda pravde prema kojoj je Kosovo imalo pravo na samoodređenje i da su građani Kosova mogli da glasaju o tome žele li sopstvenu državu ili ne, na šta je Putin je odgovorio:

„Upravo tako. Ali ne samo to: tu je stajalo ono najvažnije – da, kada je reč o samoopredeljenju, narod koji živi na određenoj teritoriji nije obavezan da o tome pita državu na čijoj teritoriji se trenutno nalazi. Dozvola centralne vlade za sprovođenje mera samoopredeljenja – nije potrebna. To je najvažnije. Na Krimu se nije desilo ništa drukčije od onoga što se desilo na Kosovu”, rekao je Putin.

Dragan Vukotić

objavljeno: 20.11 2014.

Nastavak na Politika...