Izvor: B92, 23.Okt.2011, 05:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rok za spas evrozone ističe u sredu
Brisel -- Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel kažu da je učinjen napredak u pronalaženju rešenja za dužničku krizu u evrozoni.
Nemačka kancelarka je, međutim, istakla da ne očekuje donošenje konačnih odluka pre samita 26. oktobra.
"Ministri finansija su ostvarili napredak", rekla je Merkelova uoči sutrašnjeg samita lidera Evropske unije, posvećenog prevazilaženju finansijske krize, kome su prethodili dvodnevni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << razgovori na nivou ministara.
Sarkozi je sastanke koji su održani okarakterisao kao "ključne" i istakao da "finansijska kriza mora da bude rešena".
Ostatak sveta je zabrinut jer bi evropska kriza mogla da zahvati i finansijska tržišta i banke Sjedinjenih Američkih Država, Azije i Latinske Amerike. Predsednik svetske banke Robert Zelik nedavno je upozorio Evropljane da više nemaju prostora za nove greške. Pre dve nedelje on je Merkeovoj prebacio da joj fali ”vizija" za rešenje finansijske krize.
"Učinjen je napredak. Između sada i srede mora da bude pronađeno rešenje, strukturno rešenje, ambiciozno rešenje, konačno rešenje. Nema drugog izbora", naveo je Sarkozi i dodao da je uveren u pozitivan ishod razgovora.
Na samitu posvećenom prevazilaženju finansijske krize prvo će čelnici svih 27 zemalja članica EU, a kasnije samo čelnici 17 zemalja članica evrozone, nastojati da nađu odgovore na tri ključna pitanja.
To su jačanje kreditnih sposobnosti Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), dokapitalizacija banaka i uloga privatnih banaka u drugom paketu pomoći Grčkoj, odnosno dogovor koliko će grčkog duga biti otpisano na štetu tih banaka.
Milijarde evra u zamenu za malo suvereniteta
U iščekivanju da Grčkoj bude otpisan veliki deo duga, mnogim bankama koje poseduju grčke državne obveznice, kao i obveznice drugih zaduženih zemalja biće sve teže da u kratkom roku prikupe novac. Banke jedna drugoj ne veruju i zato trenutno Evropska centralna banka priskače u pomoć svežim kapitalom.
U slučaju da Grčkoj bude otpisan deo duga mnogim bankama, pre svega grčkim, španskim, italijanskim i francuskim će biti neophodno više ličnog kapitala kako ne bi bankrotirale. Veliko je pitanje da li su banke u stanju same da obezbede taj kapital ili im je neophodna državna pomoć.
Potrebno je povećati i zaštitni mehanizam za spas evra i to na jedan do dva biliona evra, ali i za postizanje tog cilja postoje razilaženja između Francuske i Nemačke.
Kancelarka Angela Merkel smatra da države koje dobijaju finansijsku pomoć iz evropskog fonda moraju da budu spremne da se delimično odreknu suvereniteta, kako bi velika Trojka koju čine - Evropska unija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond - mogla bolje da kontroliše prezadužene države. Isto tako za njih bi trebalo uvesti i strožije sankcije ukoliko se države ne pridržavaju dogovorenih pravila.
Međutim za te korake je neophodno menjati evropske sporazuma, a to je moguće samo ako izmene ratifikuju sve zemlje EU. U normalnim okolnostima ratifikacija traje najmanje dve godine, a Nemačka želi čitavu proceduru da ubrza na godinu dana.
Kancelarka Merkel kaže da "ako želimo jaču Evropu onda ovu krizu moramo da iskoristimo za nekonvencionalnije i brže delovanje. Zato izmena sporazuma za mene nije nikakav tabu."
