Izvor: Deutsche Welle, 13.Nov.2015, 10:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razum, a ne srce
Da li je u nemačkoj politici moguće odlučivati srcem? Moguće je, Angela Merkel je to dokazala. I zato je u problemu. Otpor prema njenoj „kulturi dobrodošlice“ sve je veći. Zato se sada traži razum, smatra Folker Vagener.
Volfgang Šojble, nemački ministar finansija, konačno se oglasio o temi godine: izbeglicama. Govorio je slikovito i potražioce azila uporedio sa lavinom – i to lavinom koja se stalno >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << povećava i sve više izmiče kontroli. Kada Šojble, koji je u sporu sa Atinom oko dužničke krize uvek bio verbalno prisutan, zaćuti po pitanju masovnog dolaska Sirijaca, Afganistanaca i drugih, onda morate da budete oprezni.
Veliki bard Hrišćansko-demokratske unije (CDU), institucija je za sebe. Njegova primarna vrlina je – lojalnost. Iako ga Angela Merkel godinama nije protežirala, on je uvek bio njen verni kopilot u svakodnevnom političkom biznisu u Berlinu. Njegova „lavina“ mogla bi da predstavlja početak kraja bezbrižne politike pod sloganom „Uspećemo!“ Šojble ima moć. On može, ako hoće, da stane na čelo kritičara Angele Merkel, tim pre što do sada nije bilo izazivača. Oči i uši mnogih odavno su uperene u njega, tim pre što se događaji smenjuju jedan za drugim.
Merkel u klopci koju je sama sebi postavila
U koaliciji vri. Angelu Merkel sve više uzimaju na nišan političari iz redova njene sopstvene stranke. Da li smo svedoci, kako to piše berlinski list „Tagescajtung“, pobune protiv Angele Merkel? U principu, reč je o reviziji politike otvorenih vrata. To ne bi bilo ništa drugo do politički bankrot kancelarka. Ona ne može tek tako da kaže: „Pa dobro, sada važi gornja granica“, a da pri tom ne rizikuje da izgubi svoj položaj. Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer do sada se protivio kancelarkinoj politici „azil ne poznaje gornju granicu“. Ali on je to radio zanatski nespretno, tako da su odjeci toga bili apsolutno opasni za politički opstanak koalicije.
Folker Vagener, DW
De Mezijer, u suštini blizak saradnik Angele Merkel, u samo nekoliko dana uspeo je da dva puta koriguje politiku svoje šefice, naravno iza njenih leđa. Spajanje porodica za Sirijce trebalo bi da se oteža, a Dablinski sporazum ponovo da se primenjuje. Merkelova je bila prevarena, a koalicioni partneri, socijaldemokrate (SPD), ljuti. Ali najgori je bio signal, odnosno neželjena poruka, koja je poslata, a koja je glasila: „Mi to ne možemo!“ Tomas de Mezijer kao Tomas Mizerni? Upravo takav zaključak bio bi pogrešan.
Ministar je u pravu. Ako nadležni resor, a to je njegovo Ministarstvo unutrašnjih poslova, nema pojma koliko izbeglica se nalazi u nemačkim prihvatnim centrima, onda postoji dokaz da nešto više nije pod kontrolom. De Mezijer pokušava da brod ponovo usmeri na pravi kurs i da ponovo zagospodari situacijom. Pri tom pokazuje istrajnost – i dobro je što je tako.
Zaustaviti priliv zbog unutrašnjeg mira
Radi se o sledećem: poželjeti dobrodošlicu je početni gest, ali je na duže staze briga o izbeglicama – a da i ne govorimo o integraciji – jedva izvodljiva, pre svega ako se uzme u obzir da broj izbeglica prelazi milion ljudi. Logistički i administrativno-birokratski, gradovi i opštine s tim će već nekako izaći na kraj, ali oni koji su preplašeni i koji predstavljaju samu srž društva, ne žele nikakve eksperimente. Vlada ne bi trebalo da im daje povod da se povezuju i da šire neprijateljsko raspoloženje prema strancima. Bolje je dobro zbrinuti one koji su već tu, nego loše zbrinuti mnogo više ljudi.
Jedno je jasno: politika prema izbeglicama odlučiće o kancelarskoj funkciji Angele Merkel. Ona je ponovo u procepu između Nobelove nagrade za mir i funkcije premijerke. Ako bude razrešena s mesta kancelarke, to neće biti loše samo za nju, već i za ugled Nemačke. To bi takođe bila i katastrofa za društvo srednje veličine, kada bi nas previše povuklo srce i kada bismo zanemarili razum. Konsenzus je karakteristika nemačkog društva i ne bi ga trebalo stalno stavljati na probu. Angela Merkel morala bi da pronađe način da koriguje svoju politiku. U suprotnom će to da urade drugi, a u njih možda spada i Volfgang Šojble.
.jpg)
