Izvor: Politika, 20.Feb.2012, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi predsednik po volji naroda
Nemačku će prvi put predvoditi dva političara iz bivšeg DDR-a: Joahim Gauk kao predsednik i Angela Merkel kao kancelarka
Berlin – Odluka o novom predsedniku Savezne Republike Nemačke praktično je donesena: Joahim Gauk, 73-godišnji evangelistički pastor iz Roštoka, u bivšem DDR-u, zajednički je kandidat vladajuće koalicije, opozicionih socijaldemokrata i Zelenih. Vest je saopštila kancelarka Angela Merkel u noći između nedelje i ponedeljka, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prenele su agencije.
„Nema sumnje da će Gauk postati jedanaesti posleratni predsednik Nemačke”, ističu nemački mediji, ukazujući na odnos snaga u Saveznoj skupštini, sazivu saveznih i pokrajinskih poslanika, koji glasanjem odlučuje o predsedniku – 1.100 od 1.240 mesta rezervisano je za Demohrišćansku i Hrišćansko-socijalnu uniju (CDU/CSU) i liberale (FDP) u vladajućoj koaliciji, odnosno za opozicionu Socijaldemokratsku partiju (SPD) i za Zelene.
Gauk je stekao popularnost kao bivši borac za ljudska prava u DDR-u, a posle ujedinjenja dve Nemačke bio je opunomoćenik vlade za dokumentaciju Štazija. Zbog upornosti u procesu takozvane lustracije dobio je nadimak „nemačko-nemački Simon Vizental”.
Predsednik nemačkog parlamenta Morbert Lamert izjavio je sinoć da je za 18. mart zakazana sednica na kojem će biti izabran novi šef države.Glasanje će, kako se očekuje, biti formalnost jer su vladajuće stranke i opozicija već postigle dogovor da zajednički nominuju na tu funkciju Joahima Gauka.
***
„Lično sam ubeđena da će Nemačka dobiti predsednika kakav joj je potreban”, rekla je Merkelova obrativši se Gauku, dodavši da im je uprkos mnogobrojnim razlikama „zajedničko stremljenje ka (demokratskim) slobodama”.
Ispruženu ruku Gauku mediji su opisali kao priznanje – pobedniku. Merkelova je do poslednjeg trenutka pokušavala da spreči imenovanje Gauka, ali kada je lider liberala Filip Resler saopštio da će FDP podržati Gauka, bilo je jasno da demohrišćani više nemaju većinu u biračkom telu.
Imenovanje Gauka smatra se prvim velikim porazom kancelarke, ali samo jednom u nizu novina, gledano iz nemačkog ugla. Prvi put posle kraja Drugog svetskog rata, na čelo države staće stranački neopredeljena ličnost. Takođe prvi put, državu će predvoditi dva političara iz bivšeg DDR-a: Joahim Gauk kao predsednik i Angela Merkel kao kancelarka. Prvi put, na čelo Nemačke staće ličnost poznata i omiljena u narodu. Rezultati analiza pokazali su da bi Nemci većinski glasali za Gauka, između 54 i 57 odsto, ukoliko bi odluka bila prepuštena biračima.
„Za razliku od većine prethodnika, poznatih poslaničkoj većini koja ih je birala, Gauk je bio popularan i pre nego što je prihvatio kandidaturu”, ističe „Zidojče cajtung”.
Popularnost Gauka temelji se na ugledu koji uživa kao čovek iz naroda. Po opredeljenju svrstan u liberalne desničare, Gauk, međutim, ume da polariše populističkim izjavama i istupima. „Zidojče cajtung” je podsetio na Gaukove provokacije, kojim je u narodu stekao dodatnu popularnost, ali je izgubio na prestižu istinskog demokrate. U jeku kampanje protiv šefa „Bundesbanke” Tila Sarazina, vođene zbog nacionalističkih ispada protiv doseljenika turskog porekla, „krunisanih” knjigom „Nemačka (sama sebe) ukida”, Gauk je ohrabrio kritikovanog da istraje u apelima za očuvanje nacionalne svesti.
U raspravama o podrezivanju socijalnih prava Gauk je apelovao na strance koji koriste socijalne usluge, ali i na brojne nezaposlene da sami reše probleme, umesto da padaju na teret državi. Pohvalio je odredbe zakona o smanjivanju socijalnih davanja, kojima se, primera radi, dugoročno nezaposlenima nalaže da prodajom većeg i kupovinom manjeg stana finansiraju svoje preživljavanje, a da pravo na pomoć stiču tek kada potroše profit od preprodaje.
Problematično je i postavljanje budućeg šefa države prema zemljama u kojima su na vlasti komunisti ili reformisani levičari. Gauk, jedan od pokretača Praške inicijative, kojom se poistovećuju zločini komunističkih režima, pre svega u bivšem SSSR-u, sa zločinima Hitlerovih dželata. Analitičari su prebacili Gauku da ima traumu izazvanu gubitkom oca: bivšeg kapetana Hitlerove mornarice i člana nacističke NSDAP, kojeg je britanska tajna služba „preobratila”, posle Drugog svetskog rata, u agenta otpora (potencijalnom pohodu SSSR-a na zapadnu Evropu). Osuđen je kao špijun na prinudni rad u Sibiru, odakle se nije vratio.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 21.02.2012.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
